Mina i Nenad Zimonjić: Naš recept za dobar brak

Poznati supružnici Mina i Nenad Zimonjić pred kraj prošle godine proslavili su rođendan svojih blizanaca Leona i Lune i otkrivaju da im teško pada kada vide kako njihova deca brzo odrastaju, ali i da su veoma ponosni kada kod njih primete plemenitost

Teniser Nenad Zimonjić (41) i njegova supruga Mina (43), vlasnica modne agencije “Tatoo”, pred sam kraj 2017. godine imali su divan razlog za sreću. Reč je o organizaciji rođendanskog slavlja njihovih blizanaca, ćerke Lune i sina Leona, koji su u decembru napunili devet godina. Za tu priliku oni su odabrali jednu prestoničku igraonicu, koja je enterijerom i inovativnošću ispunila kriterijume njihovih naslednika. Ipak, kako ponosni roditelji kroz smeh ističu, neizostavne i najbitnije stavke slavlja bile su rođendanske torte, o kojima se u krugu porodice većalo mesecima.

– Bilo im je to veoma važno. Luna je izabrala temu svoje omiljene serije “Descendant”, dok je Leon odlučio da njegova torta bude s motivima filma “Star Wars”. Uz podršku naše drage drugarice Tijane Radulović i njenog fantastičnog tima, njihove želje uspeli smo da pretvorimo u stvarnost.

Jeste li im ispunili sve želje i za rođendanske poklone?

Mina: Dobili su sve čemu su se nadali, mada su veoma skromna deca. Na prvom mestu bilo im je bitno da se svi dobro provedu i da njihovi drugari ponesu najbolje utiske nakon završetka žurke, dok su pokloni samo poslastica koja dolazi na kraju zabave. Kao i sva deca, mnogo se raduju njihovom otvaranju i čitanju čestitki. Interesantno je da to rade vrlo strpljivo i trude se da sve upamte kako bi kasnije svima mogli iskreno da zahvale.

Sećate li se još uvek emocija koje ste doživeli po njihovom rođenju?

Mina: Naravno, porađala sam se carskim rezom, ali sam sve vreme bila budna i bilo mi je fascinantno sve to da gledam. Prvo se rodio Leon, kome je doktor uzeo ručicu i počeo njom da mi maše. Svega se savršeno sećam. Pamtim osećaj očaja što ne mogu odmah da ih uzmem u ruke, ali i ljubomore što Ziki sve to može da učini pre mene.

Nenad: To su trenci koji će zauvek ostati kao najlepši u mom životu.

Roditeljima se najčešće čini da su, iako godine lete, njihova deca uvek mala. Kada pogledate otisak stopala koji su po rođenju dobili, postajete li svesni da polako izrastaju u odrasle ljude?

Mina: Čini mi se kao da su se juče rodili, a već su nekako veliki. Žao nam je što vreme brzo prolazi i što tako brzo rastu. Zato se trudimo da maksimalno uživamo u svakom trenutku provedenom s njima.

Nenad: Napredak i promene kod Lune i Leona primetim posle svakog dužeg odsustva od kuće. Menjaju se neverovatnom brzinom, sazrevaju i rastu. Često na putovanjima gledam njihove fotografije iz prethodnih godina i pomislim kako bih voleo da njihovo detinjstvo što duže traje.

Ponašate li se prema njima kao prema odraslim osobama ili su mama i tata uvek tu da surovu realnost malo ublaže?

Mina: Trudimo se da s njima iskreno i otvoreno pričamo o svemu. Život ih neće maziti, tako da ni mi ne ublažavamo realnost, ali često nas iznenade svojom zrelošću i verujemo da mnogo više razumeju nego što mi to mislimo.

Leon voli tenis, dok Luna poseduje mnogo talenata i još uvek je neopredeljena.

Mina: Trudimo se da im omogućimo da probaju različite sportove i druge aktivnosti koje požele i na taj način im pomognemo da otkriju svoja interesovanja. Leon i dalje trenira tenis, ali je od septembra počeo da ide i na košarku, klajming i hip-hop, dok Luna pohađa časove klavira, latino plesa, hip-hopa i modernog plesa.

Na prvi pogled čini se da sin liči na tatu dok ćerka podseća na vas. Mina, da li je reč samo o fizičkoj sličnosti ili primećujete svoje osobine kod njih koje ih u toj meri dosta razlikuju?

Mina: Leon je više povukao na Zikija karakterom, sportista je duhom, dok je Luna na mene svestrana i kreativna. Što se tiče fizičkog izgleda, pomešani su i imaju ponešto od oboje.

Oboje ste dosta profesionalno angažovani. Ko s njima radi zadatke, koga više slušaju?

Nenad: Ja sam stroži, ali oboje nas jednako slušaju. Mina je uglavnom zadužena za domaće zadatake, ali i ja pomažem kada sam tu. Još uvek su mali da bi organizovali svoje obaveze, ali polako preuzimaju inicijativu i osamostaljuju se. Oboje su za sada odlični đaci.

Zbog posla ste često odsutni od kuće, kako nadomešćujete propušteno vreme s njima?

Nenad: U današnje vreme mnogo je olakšana komunikacija, tako da se čujemo svaki dan i oni znaju da sam uvek tu za njih. Kada sam u Beogradu, dosta razgovaramo, šalimo se i idemo zajedno na treninge.

S obzirom na to da je reč o blizancima, koliko su njih dvoje vezani, umeju li ponekad da vas iznenade zaštitničkim stavom jedno prema drugom?

Mina: Veoma se razikuju, često se i svađaju, ali kada je potrebno, vrlo su solidarni. To najčešće u školi dolazi do izražaja.

Nenad: Kada je Leon sa mnom a Luna sa Minom, čuju se čak i po nekoliko puta na dan i vrlo su brižni. Tada jedva čekaju da se ponovo sretnu i jedno drugome ispričaju šta su radili tog dana.

Pored svih destinacija u kojima ste imali priliku da boravite, zašto ste odabrali da svoju decu odgajate u Beogradu?

Nenad: Zato što smatramo da je veoma važno da odrastaju sa svojom porodicom i familijom, kao i da nauče naše običaje.

Smatrate li da tradicija i vaspitanje koje su vama vaši roditelji preneli može da se primeni na današnju decu i novo moderno vreme?

Mina: Delimično, s današnjom decom mora mnogo da se razgovara. Voleli bismo da porastu u plemenite ljude koji čvrsto stoje na svojim nogama. Da budu odgovorni, pošteni, iskreni, uporni i da vole sebe kako bi mogli da vole i druge. Da im lični ego ne bude glavni neprijatelj i da ne uzimaju sve zdravo za gotovo. Svaki dan im pričam da je njihov život samo njihov, te da sami moraju da izaberu kakav će on biti, čime će ga okititi i kako će ga oplemeniti.

Da li pored svih obaveza na poslovnom planu i oko dece vas dvoje imate vremena da se posvetite jedno drugom?

Mina: Trudimo se da malim gestovima stavimo jedno drugom do znanja koliko se volimo, ali kada smo u Beogradu, veoma je teško to postići. Razgovor je uvek najbolji prijatelj za sve relacije, pa ga ne izostavljamo iz dnevne rutine. Sve nadoknadimo kada smo na putovanjima, pogotovo kada na njih odlazimo sami, bez dece.

Na koji način putovanja gode vašem braku?

Mina: Mnogo nam znače jer tada možemo da se posvetimo jedno drugom. To je odlično za brak. Odvojeni od dnevnih zaduženja i dece, uvidite da nemate nikakav problem u braku i da je sve isto kao i pre. Ljubav cveta, odmorite se, napunite baterije i naučite da imate daleko više razumevanja i strpljenja jedno za drugo.

Ove godine proslavljate deset godina braka, da li ćete i to obeležiti jednim takvim putovanjem?

Mina: Još nismo pričali o tome, ali sigurno je da hoćemo. Sve zavisi od Zikijevih obaveza.

Šta je, po vašem mišljenju, ključ stabilnog emotivnog odnosa?

Mina: Ljubav, strpljenje, razgovor i želja da budete tu gde jeste, svoj na svome, iskreni i da ne pravite kompromise zbog kojih ćete se kasnije kajati. Meni nikada nije teško da uradim nešto što me Ziki zamoli, bilo da mu pripremim doručak, prinesem ili odnesem nešto. To su sitnice, ali one njemu tada mnogo znače i koliko god da sam umorna, to ću zbog njega vrlo rado uraditi.

Nenad: Slažem se s Minom, bitno je da svako daje svoj doprinos na najbolji način, da uvek postoji dogovor i razumevanje i da vam je porodica na prvom mestu. Trudim se da uvek budem nežan prema svojoj ženi, nikada mi ništa nije teško za nju da uradim, a često je obradujem i buketom cveća.

Kakvim još gestovima jedno drugo svakodnevno i iznova iznenađujete i osvajate?

Mina: Teško je da posle toliko godina može stalno da mi priređuje iznenađenja, ali ja volim suprugovu istrajnost, postojanost, hrabrost i muževnost.

Nenad: Mina me osvaja strpljenjem, kao i posvećenošću deci. Brižna je majka. Mnoge stvari koje radi s decom, poput izleta u prirodu, kampovanja, kreativnih sati u kuhinji dok prave kolače ili mese peciva momenti su u kojima i ja jednako uživam.

Pored svih tih divnih momenata, kažu da svaki par obavezno doživi i loše dane svog braka. Da li ste ih vi imali i kako ste ih prevazilazili?

Mina: Hvala bogu, pa retko imamo nesuglasica, ali i kada ih bude, rešavamo ih isključivo razgovorom i željom da takve momente prevaziđemo i ostavimo iza nas.

Nenad: Razgovor je uvek najbolji saveznik. Kada volite i kada vam je mnogo stalo do te osobe, uvek nađete rešenje da se što pre pomirite.

Neizostavno pitanje za dvoje uspešnih ljudi jeste ono vezano za profesionalna angažovanja. Nenade, izjavili ste da ćete igrati dok možete, međutim, postoje i informacije da se u februaru opraštate od profesionalnog bavljenja tenisom?

Nenad: Igraću i sledeću sezonu, partner će mi biti Florin Mergea iz Rumunije. Ipak, nakon 23 godine igranja za reprezentaciju Srbije odlučio sam da je vreme da se na tom polju povučem, naravno i dalje ću ostati selektor. Voleo bih da u sportu ostanem i nakon krajnjeg povlačenja i ne bih imao ništa protiv da radim kao trener nekog vrhunskog igrača.

Mina, razmišljate li vi o profesionalnom povlačenju?

Mina: Modna agencija “Model Tattoo“, čiji sam vlasnik, uspešno posluje već 22 godine pa ne planiram da idem u penziju. Teško je povući se kada je sve dobro, mada ponekad poželim i to. Uskoro planiramo realizaciju i novog poslovnog projekta koji nema veze s modom i modelima, ali o tome ćemo pričati kada dođe vreme.