Milan Popović o svim temama u vezi sa starateljstvom nad sinom: Jedini cilj mi je da Aleksandra izvedem na pravi put

16/07/2017 | 12:28

Biznismen Milan Popović otkriva da nikada nije tražio potpuno starateljstvo nad petogodišnjim sinom koga je dobio tokom vanbračne zajednice s pop zvezdom Severinom Kojić i kako je njegova jedina želja da bude ravnopravan roditelj s bivšom partnerkom

Otkako je sredinom prošlog meseca izrečena privremena sudska mera da pop pevačica Severina Kojić i biznismen Milan Popović ravnopravno provode vreme s petogodišnjim sinom Aleksandrom, a nakon toga i ukinita, neslaganje bivših partnera oko starateljstva nad njihovim naslednikom jedna je od glavnih tema medija širom regiona. Dok muzička zvezda tvrdi da je na ovaj način oštećena kao majka i da pravosudni organi u Hrvatskoj žele da joj oduzmu dete, srpski biznismen poriče njene navode, naglašavajući da kao otac ima pravo da podjednako provodi vreme sa sinom kao i njegova majka.

Severinina borba se nastavlja: Kako objasniti Aleksandru, kada bude pitao, da ga majka nije ostavila?!

U iskrenom intervjuu za naš magazin, Popović otvoreno govori o svim temama u vezi sa starateljstvom nad sinom i naglašava kako ima samo jedan cilj – da Aleksandra izvede na pravi put, obezbedi mu kvalitetno obrazovanje i nauči ga da bude pošten i snalažljiv čovek.

Priča o starateljstvu nad vašim sinom Aleksandrom aktuelna je poslednjih nekoliko nedelja, šta se zapravo dešava?

– Sud u Zagrebu doneo je privremenu meru po kojoj je naš sin Aleksandar dobio pravo da sa svojim ocem provodi šest dana više u mesecu, što mu je dalo mogućnost da ravnopravno provodi vreme sa oba svoja roditelja. Aleksandrovoj majci to se nije svidelo, nisam siguran iz kojih razloga, i počela je da realizuje svoje pretnje u vidu medijske kampanje protiv sistema pravosuđa, centara za socijalni rad, policije… Očigledno, sistem nije ispoštovao njen status dive.

Mnogi mediji optužili su vas da želite da oduzmete dete majci, da li su vaše namere zaista takve?

– Nisu mene mediji optužili, već majka našeg deteta i njen menadžer. Terete me i za mnoge druge stvari, ali to su sve neistine. Nadam se da ćete ovim intervjuom preneti javnosti istinu. Interesantno je da sve informacije koje ja dajem za medije, Severinin menadžer Tomica Petrović redovno demantuje, iako nema ni trunku znanja o porodičnom pravu, tumačenju presuda, o životnim situacijama vezanim za dete i slično. Očigledno da je koncerata sve manje i da mu ovakve situacije direktno udaraju “po džepu”, pa je rešio da se bori svim mogućim sredstvima.

Do sada niste ni potvrdili, ni demantovali da ste pred sudom u Vršcu zatražili potpuno starateljstvo nad Aleksandrom?

– U Vršcu je prošle godine tražena privremena mera kojom se detetu dozvoljava da na 30 dana bude sa svojim tatom, pošto je majka otišla na put i ostavila ga samog s trećim licima. Ova privremena mera izgubila je smisao onog trenutka kada se ona vratila i kada je ponovo uspostvaljen redovan režim primopredaje. Veštim korišćenjem reči, majka i njen menadžer dovode javnost u zabludu da sam ja hteo da joj oduzmem starateljstvo. To, jednostavno, nije istina. Zalažem se za zajedničko roditeljstvo, ne samo zbog dobrobiti našeg sina već mnoge druge dece čiji se očevi trude da budu ravnopravni roditelji, ali im zlonamerne majke i zastareli sistem to onemogućavaju.

Zbog čega ne možete da se dogovorite sa Severinom oko toga ko će se i na koji način brinuti o Aleksandru, već to pitanje rešavate na sudu?

– Sudske postupke pokrenula je Severina. Odbila je tada, a odbija još uvek da sedne i da se dogovorimo. Moj predlog za ravnopravnim roditeljstvom ona naziva stavljanjem nje i deteta pod kontrolu. Recite mi vi, da li je normalno da ja kao otac znam gde mi je dete, s kim je kad nije s majkom, da li je bolesno, u koji vrtić ili školu će ići i slično? To su sve stvari koje majka i njen menadžer nazivaju “stavljanje pod kontrolu”. I dalje preduzimam sve kako bi majka sela sa mnom za sto, u prisustvu stručnjaka, da se dogovorimo. To je najbolje za našeg sina. Dokazano je da deca rastavljenih roditelja koji nemaju normalnu komunikaciju kasnije u životu imaju psihički poremećaj. Ne razumem kako Severina kao majka ne želi to da prihvati.

Kako čitava situacija deluje na Aleksandra? Uspevate li da ga zaštitite i pružite mu bezbrižno detinjstvo?

– Aleksandar je još mali i ne razume šta se dešava. Za njega je vreme uz svakog roditelja ponaosob već sastavni deo njegovog odrastanja. Dve kuće, dve četkice za zube, jedan vrtić, to mu je normalna situacija.

Da li od samog razlaza sa Severinom imate problem oko toga da se dogovorite ko će i u kojoj meri provoditi vreme sa Aleksandrom ili su ti problemi nastali kasnije?

– U početku nismo imali problema, od kada je Aleksandar prohodao, redovno je provodio vreme kod majke i mene. Neistinite su majčine insinuacije da prvih 18 meseci nisam video sina. Bilo je perioda kada me je onemogućavla da provodim vreme sa sinom, ali najbolji dokaz da sam i pored takvih prepreka uspevao da ga viđam jeste Aleksandrova jednaka privrženost svom tati, kao i svojoj majci.

Vaša bivša partnerka direktno vas je optužila kako tokom prvih godina Aleksandrovog života niste želeli da učestvujete u njegovom odgoju i da ga niste viđali niti pitali za njega i po šest meseci.

– Znate šta, voleo bih da sam mogao da dojim svog sina, nažalost, priroda mi nije dala takvu mogućnost. Čim je Aleksandar prohodao i prestao da sisa, počeo je samostalno da provodi vreme sa mnom. Majka je u to vreme pripremala turneju i bila na njoj, pa je Aleksandar uglavnom bio sa mnom. Majka sada to poriče zato što joj to ruši koncepciju kampanje koju vodi sa svojim menadžerom i u kojoj su prevarili hiljade nedužnih emotivnih majki, svaku sa svojim problemom oko odgoja svoje dece. Zamislite da majka sa bebinih devet meseci počne da priprema megaturneju, pa mnoge majke doje dete koje ima devet meseci i ne odvajaju se od njega.

U vreme kada se Aleksandar rodio u medijima se moglo pročitati da vam smeta plač bebe i da je zbog toga Severina otišla sa detetom u Hrvatsku.

– To su gluposti. Severina i ja nikada nismo živeli zajedno. Ona je živela u Zagrebu i Splitu, a ja u Beogradu i na Kipru, i mnogo sam putovao. Posećivali smo se redovno. Ova laž je još jedan pokušaj majke da me prikaže kao nemarnog roditelja. Opet ponavljam, jednaka privrženost Aleksandra svojoj mami i svom tati najbolji je dokaz kakav sam otac.

“Severini zameram što neće da sednemo i dogovorimo se kako da budemo mama i tata našem sinu”

Koji je vaš cilj u ovoj borbi? Kakvo detinjstvo želite da pružite svom sinu?

– Ovo odbijam da zovem borbom. Ovo je proces kroz koji rastavljeni roditelji prolaze kako bi se naučili da prihvate da je dete na prvom mestu, da su oni sada mama i tata, a partnerska prošlost mora da ostane samo prošlost. Sinu želim da omogućim kvalitetno obrazovanje i naučim ga poštenju, snalažljivosti i preživljavanju u svakakvim situacijama. Mi kao roditelji moramo da omogućimo našem sinu da tu finu liniju između mame i tate može da prelazi kad god to poželi bez osećaja griže savesti što je kod mame, a ide mu se kod tate, i obrnuto.

Zamerate li nešto Severini kao majci?

– To što ne želi da sedne sa mnom za sto i dogovori se kako da budemo mama i tata našem sinu.

Da li je istina da ste plaćali alimentaciju od 10.000 evra, kako se pisalo u medijima?

– Istina je, i nastavio bih da plaćam da Severina nije pokrenula sudski postupak i onemogućila mi da i dalje redovno i nesmetano viđam našeg sina. Smisao tolike alimentacije bio je da majka ne mora da radi i da prve dve godine može da bude maksimalno posvećena našem sinu. Severina je izabrala da je turneja, dok je beba imala tek devet meseci, za nju ipak važnija stvar.

Pošto ste po privremenoj meri ravnopravni roditelj, jeste li i dalje u obavezi da plaćate alimentaciju?

– Privremena mera još nije presuda, to je samo privremeno rešenje dok se ne ispune svi uslovi da bi sudija mogla da donese konačnu presudu. Kada ona bude doneta, rešavaće se i pitanje alimentacije. U slučaju kada dete provodi vreme ravnopravno sa oba roditelja, alimentacija se ne plaća.

Da li je istina da će Aleksandar sa vama provoditi 200 dana godišnje, a ostalih 156 sa majkom?

– Nije istina. Ovo je medijski “spin” kojim majka i njen menadžer pokušavaju da prevare javnost i da žene iz regiona pomisle kako je sud bio na mojoj strani i kako je majka oštećena. Voleo bih da mogu da vam pokažem privremenu meru da se sami u to uverite, ali to za sada nije dozvoljeno.

Zbog čega ste se protivili tome što Aleksandar ide u vrtić u Hrvatskoj?

– To je još jedna laž koju su plasirali majka i njen menadžer. Majka mene nije pitala da dam saglasnost da se dete upiše u vrtić. Upisala je dete u vrtić slagavši direktorku da ima moju saglasnost. Kasnije, kada sam saznao da dete ide u vrtić i da je upisano bez moje saglasnosti, svesna posledica, i bez traženja moje saglasnosti, ispisala je dete iz vrtića i tražila od suda da joj sud da saglasnost umesto mene. Sudija je odlučila da mi prvo treba da probamo da se dogovorimo između sebe i ako ne uspemo, da se tek tada obratimo sudu da nam pomogne. Taj predmet trenutno je u Strazburu na Evropskom sudu za ljudska prava, po mojoj žalbi. Laž je da je zbog odluke suda majka morala da ispiše dete iz vrtića.

Da li vas sin često pita za majku kada je s vama?

– Nažalost, nikada.

Zbog čega u poslednje vreme živite na relaciji Beograd–Zagreb?

– Mnogo putujem i, nažalost, nisam u Beogradu koliko bih voleo. Najviše vremena provodim u Zagrebu, pošto mi tu živi sin, kako bih za njega obezbedio maksimalno kvalitetne uslove za život, i stabilnost. A pošto se nedavno rodio moj drugi sin, junior, sada ću morati više vremena da provodim u Beogradu. Srećom pa je Bojana savršena, nekomplikovana majka, pa ne moram da objašnjavam šta je u najboljem interesu za naše dete.

Šta se u vašem životu promenilo od kada ste po drugi put postali otac?

– Po meni, dete je blagoslov i potvrda da ono što radim na kraju ipak dobija smisao.

Koliko je Aleksandar privržen mlađem bratu i provode li dosta vremena zajedno?

– Aleksandar je na sebe preuzeo ulogu zaštitnika svog mlađeg brata. Trudiću se da, kako to prilike budu dozvoljavale, njih dvojica maksimalno vremena provode zajedno.

Na koji način biste voleli da vaša porodica funkcioniše u budućnosti?

– Moja porodica je velika i ne uključuje samo mame i decu. Voleo bih kada bi se cela naša porodica ponovo ujedinila i funkcionisala kao jedan veliki mehanizam, tako da i na tome sada radim.

U izjavama Severine i njenog menadžera moglo se shvatiti da s vaše strane postoje i dalje neraščišćeni partnerski računi, čak su postojale insinuacije da ste i dalje zaljubljeni u nju i da ste ljubomorni na njenu vezu i brak sa Igorom Kojićem. Koji je vaš odgovor na to?

– Iz mojih postupaka i onoga o čemu ja pričam, svako ko se imalo razume u psihologiju shvatiće da je meni prioritet naš sin i da se njegova mama i tata što pre dogovore zarad njegove dobrobiti. S druge strane, iz postupaka i priče majke i njenog menadžera možete da shvatite kako tu nije sve do kraja čisto. Majka se kontinuirano vraća na situacije iz prošlog života, što svaki psiholog može da protumači kao da ona još ima neraščišćen partnerski odnos koji je blokira da shvati kako je taj odnos završen i da je vreme da se fokusiramo na naše dete. Menadžer Tomislav Petrović tu, naravno, doliva ulje na vatru pošto se on sve vreme nadao da će posle našeg rastanka napokon i on doći na red, tako da preko izjava koje daje u stvari leči svoj kompleks što ga je njegova voljena Severina promenila za nekog sasvim trećeg.

Ivana Nikolić Miloš Nadaždin, Ivan Vučićević, Jelena Balić, Jadran Babić, Antonio Ahel/ATA Images

Još iz rubrike