Marija Šerifović: Neke osobe bile su strašne prema meni

24/11/2017 | 19:12

Pevačica čiji novi hit obara sve rekorde pregleda na Jutjubu otkriva koje su to moralne i ljudske karakteristike koje je vode kroz život, zašto ne razume ljude koji nisu ljubomorni i zbog čega su neki postupci iz njene prošlosti lekcije koje su je učinile boljom

U subotu, jedanaestog novembra, u jedanaest sati i jedanaest minuta, pevačica Marija Šerifović je na Jutjubu postavila spot za pesmu “11”. Sutradan, nekoliko minuta pre ponoći, spot je imao 1.157.730 pregleda. Sve što bi se moglo napisati o pesmi i spotu, pa čak i ljudima koji su ih stvorili, ostalo bi u senci ovog podatka. Zbog toga, ali i zato što o pesmama ne treba mnogo pričati, već ih slušati kada to zaslužuju, razgovor s Marijom imao je sasvim drugi tok. Jedini izuzetak je sam početak, kada nam je ispričala kako se osećala i o čemu je mislila kada je pesmu koja je izazvala toliku “pometnju” pustila u život:

– Probudila sam se u pola jedanaest da bih imala dovoljno vremena da `dođem sebi` do 11.11. Moja ekipa je rekla: `Mirno spavaj, sve ćemo mi uraditi`, ali nije bilo šanse da to propustim. Na public sam morala ja da `kliknem`! Bila sam uzbuđena, jer je to stvarno nešto drugačije i zaista veliko. Jedino sam strepela da li će ljudi prepoznati tu lepotu koju sam želela da im pružim. Ispostavilo se da se desilo upavo to.

Na izmaku 2016. rekli ste da ćete je pamtiti po dosta sreće na poslovnom planu, pomalo razočaranja na privatnom i ponekoj emociji koja je imala smisla, te da vam se čini da će 2017. biti spektakl, jer vam na to “miriše.” Očigledno ste bili u pravu.

– Fantastičnu godinu privodim kraju upravo tako – spektaklom, a `javlja mi se` da će 2018. biti još bolja. Kad je reč o poslovnim dešavanjima, bilo da su dobre ili loše stvari, imam nepogrešiv osećaj.

Da li vas intuicija tako dobro vodi i kroz privatan život?

– Slabije je koristim u te svrhe, jer tu treba da vas vodi srce. Tako je pošteno!

U kojoj meri su drugi ljudi bili pošteni prema vama?

– Nije u redu da dajem odgovor na to pitanje, jer te ljude nismo pitali da li sam ja bila fer prema njima. Trudim se da budem poštena prema svojim saradnicima, da prijateljima popravim dan, da sve osnovne moralne, pa i ljudske karakteristike koje me vode kroz život, skoro svakog dana ispoljim prema ljudima koji to zavređuju.

Kako vama može da se popravi dan?

– Nedavno mi je mali Armin Dedić iz `Zvezda Granda` doneo igricu za `plejstejšn`. Radovala sam se kao da mi je dovezao džip od 100.000 evra. Volim iznenađenja – i kad ih drugi priređuju meni i kad ja to činim drugima, a njihova finansijska vrednost ne mora da bude ne znam kolika.

Da li oni koje ne volite to znaju?

– Ne postoji niko koga ne volim… U stvari, postoje osobe koje su bile baš strašne. Nije tu stvar ne voleti, već imati negativan stav prema nekom negativnom biću i – to je to.

Vrlo je zanimljivo pratiti vaš Instagram. U aprilu ste napisali: `A ja? Ja sam sve ono što nikad ne biste ni pretpostavili. I nisam ama baš ništa od onog što bi se moglo reći o meni na prvi pogled.` Šta ste, a mi ne možemo ni da pretpostavimo?

– Sve zavisi šta u zadatoj situaciji osećam, sve je stvar trenutka i emocije. Ljudi koji me okružuju kažu da umem da iznenadim – i pozitivno i negativno.

Dešava li vam se često da iznedite sebe?

– Uglavnom kažem: `Marija, da li je moguće da si bila toliki kreten`, ali ne u smislu da sam samu sebe razočarala. To se uglavnom dešava kad u nekome uporno hoću da vidim nešto dobro, a onda budem prinuđena da shvatim da grešim.

Čini se da, uprkos komunikativnosti, vrlo malo ljudi dobije priliku da vas zaista upozna?

– Tako će i ostati. Nije toliko do mene, koliko je do ljudi. Oni koji su mi bliski kažu da sam sebična, samoživa i egocentrik. Tog egocentrika možda i mogu da pomalo prihvatim, ali ostalo ne. Međutim, verovatno ljudi koji su kraj mene imaju razlog što tvrde da je kod mene stalno prisutno `ja pa ja`. Zato i kažem da je bolje da na `karakterna pitanja` odgovara neko drugi.

Da li burno reagujete kad vam kažu ono što vam se ne dopada?

– Ne, `svarim` to, preživim, pa idemo dalje. Naravno, nešto i `obradim`, pa i prihvatim.

Da li ste rođeni oprezni ili su za to zaslužni ljudi koji su prošli kroz vaš život?

– Ne mislim da sam oprezna, mada sam sigurno opreznija nego što sam bila pre petnaest godina, kada je počeo moj estradni život. Međutim, za nekim velikim oprezom nema ni potrebe! Malo mi je glupo da ovaj jedini život provodim u raznim oklopima, pancirima, sa štitnicima… Idi, brate, kroz život glavom, srcem, razumom, čime hoćeš, pa ako treba budi povređen, padni, digni se… Valjda je suština živog bića da sve oseti, da sve prepozna, da ga razne emocije `išamaraju`. Sve ostalo je sterilno, dosadno, neiskreno, bez veze.

Koliko dugo opraštate pre no što stavite tačku na prijateljstvo ili vezu?

– Treba mi malo više vremena da nešto `presečem`, ali kad dođe dotle, onda je to hirurški odstranjeno.

Opraštate li sebi?

– Ima situacija koje sebi ne mogu da oprostim, ali onda kao pravi egocentrik, nađem adekvatno objašnjenje zašto se to dogodilo.

Interesantna je vaša rečenica: “Vrlo sam ljubomorna osoba i ne razumem ljude koji to nisu”?

– Stvarno ne razumem. Što bi rekla Ana Bekuta: `Što je moje, to je samo moje`. Kako da te ne dira kad izađeš negde, a onda neko `barata` ili pokušava nešto s nekim ko je tvoj? To do mog mozga ne dopire. Jednostavno ne shvatam, ali to verovatno ima veze s time što sam u horoskopu Škorpija/Bik.

Za rođene u znaku Škorpije kažu da su mistični, da imaju razvijenu seksualnost, da su sposobni da se brzo regenerišu… Da li ste tipična Škorpija?

– Eto, sve ste rekli!

Kada ste u vezi, da li osobi s kojom ste dajete povod za ljubomoru?

– To je jedna od situacija zbog koje mi prijatelji kažu da nisam baš fer. Kada takve stvari ja radim, onda to nije ništa drugo nego šala, šega, komika, ali – i za to imam objašnjenje. Da li je u prirodi mog posla da flertujem sa svojom publikom? Jeste! Kada izađem na binu, moram da razmenjujem energiju i emocije s ljudima koji su došli da bi me čuli. Sada se vraćamo na dvostruke aršine… Kada tako nešto napravim, to karakterišem kao deo rutine.

Stiče se utisak da se skoro uvek igrate kad odgovarate na pitanja o emotivnom stanju.

– U poslednje vreme tu stvarno nema nikakvih novosti. Trenutno me jedino posao zanima.

Ako se vratimo na vaš Instagram, pronaći ćemo konstataciju: “Drugim ljudima je potrebno da budu srećni da bi živeli, meni nije.” Šta je pisac hteo da kaže?

– O toj rečenici možemo dugo da pričamo, jer je pitanje šta je sreća, za vas, za mene, za bilo koga? Meni za sreću stvarno ne treba mnogo, samo jedna ili dve male stvari, ali ne mogu vam reći koje.

Da li sreća u jednom segmentu života može da vam bude kompenzacija za oseku u drugom?

– Može, malo se “popune rupe”. Ne možemo biti bezobrazni i nezahvalni, pa tražiti baš sve.

U ovu priču uklapa se i rečenica: “Sve što želite je s druge strane straha”. Kada ste napravili najveći iskorak u tu drugu stranu?

– To su trenuci kada mi se javi taj moj polubuntovni, poluludi karakter, kao neka druga strana mene. Kada se to probudi, u stanju sam da uradim neke stvari zbog kojih nisam ni najsrećnija, ni najponosnija, ali dešava mi se to. Drugačije bi mi, valjda, bilo dosadno, a dosada je moj najveći neprijatelj. Samo da se nešto događa…

Da li u trenucima kada dobijate te, kako biste rekli, lude ideje, majka, osoba koju volite ili neko blizak može da vas spreči u njihovoj realizaciji?

– U poslednje vreme da, jer rekoh da starim. Kada sam imala dvadeset pet-šest godina, nije bilo šanse. Bio je to ludi um, koji je hteo da ide kroz zid.

Da li je vredelo?

– Jeste, jer kad se setim svega što sam uradila – i poslovno i privatno – shvatam da su sve to neke lekcije, neki udžbenici. Trudila sam se da iz njih izvlačim zaključke kako bih danas bila dobar čovek.

Prošlo je tačno četiri godine od premijere filma “Ispovesti”, što je dovoljno za sumiranje efekata – šta vam je ispovedanje donelo, a šta odnelo?

– Iskreno, nemam pojma. Danas kao da ga nije ni bilo, ali se dogodilo i imalo je svoj značaj u tom trenutku. E, to sam upravo ja. Tada sam mislila da to treba da se dogodi.

Kad smo već toliko pričali o vašem Instagramu, ne mogu da vas ne pitam zašto ste svom psu otvorili profil?

– Postao je veoma popularan, a mnogo pasa ima svoje profile. Tako je i Hak dobio svoj, a ima i desetak hiljada pratilaca.

Poznato je koliko ste voleli Robija, koji je letos uginuo. Da li je Hak uspeo da, kad je reč o ljubavi rezervisanoj za ljubimca, u potpunosti okupira vaše srce?

– Uspeo je da okupira i srce i moje vreme, ali mislim da nikada neće moći da zameni Robija. Robi je bio gospodin, a Hak je blenta. Tek je šest meseci kod mene, tako da ostaje da vidim kakav će postati, ali potpuno sam sigurna da će Robi zauvek imati posebno mesto.

Da li su ove vaše rečenice, praktično, vaše poimanje života: “Počni. Zakorači. Padni. Pridigni se. Nastavi. Zamisli. Poželi. Pokušaj. Promaši. Pogodi. Gubi. Osvoji. Vrati se. Ne vraćaj se. Okreni se. Ne okreći se. Luduj. Pametuj. Deli. Sakupi. Putuj. Ostani. Zastani. Raduj se. Plači. Smej se. Ne žali. Oprosti. Prežali. Pogledaj. Progledaj. Zavoli. Pripadaj. Budi”?

– To je to!

Brankica TreskavicaPetar Đorđević/Instagram

Još iz rubrike