Legendarni dizajner Kenzo Takada otvorio nam je vrata svog prelepog pariskog doma koji je sam uredio i tom prilikom ekskluzivno nam otkrio zbog čega je promenio život, kao i kojim postulatima se danas rukovodi
"Živite život do poslednjeg daha, najbolje što možete". Ove reči decenijama pokreću čuvenog japanskog modnog kreatora Kenza Takadu (79), koji skoro pola veka živi i radi u Parizu, i smatra ga svojim domom.
Nakon što je završio prestižni koledž za modu u Tokiju, 1965. se preselio u glavni grad Francuske. Iako je došao na šest meseci, ostao je u “Gradu svetlosti” do danas. Pet godina kasnije, postao je prvi japanski dizajner koji je tamo stvorio svoj modni brend. Usledile su čuvene revije, internacionalni uspeh, mnoštvo parfema s njegovim potpisom... Brend “Kenzo” 1993. postaje deo grupe preduzeća koja poseduje najpoznatije svetske modne brendove, a šest godina posle toga, Takada se penzionisao jer je želeo da živi drugačije. Otišao je na tri godine dug put oko sveta. Poželeo je da na tom putu nađe sebe, te je pronašao nova interesovanja. Njegov novi profesionalni put bio je vezan za dizajn enterijera, te je Takada osnovao sopstveni brend "Gokan Kobo", koji se bavi proizvodnjom nameštaja i kućnih asesoara. Ipak, pre dve godine, udružio je kreativne snage s kompanijom “Avon” i osmislio i dizajnirao parfem s njegovim potpisom, a uskoro će se pojaviti i novi – "Avon Life Colour", muški i ženski miris.
Upravo je to bio povod za ekskluzivni razgovor s magazinom “Story” kojem je dizajner otkrio malo poznate detalje o sebi, ali i savete za ispunjeniji život.
– Moj život pun je iznenađenja, a imao sam i mnogo sreće na svom putu. Ne dozvoljavam lošim stvarima da me povuku dole. Trudim se da izvučem pouku iz svega što mi se dešava – veselo započinje razgovor vitalni Japanac, kojeg smo odmah upitali kako to da pred svoj 80. rođendan izgleda čak nekoliko decenija mlađe.
– Iako ne verujem u godine, pazim mnogo na sebe i svoje zdravlje. Dan započinjem u teretani i radim jogu. Relaksacija i masaža sastavni su dan mog prepodneva. Pazim kako se hranim i svakih šest meseci odlazim na razne detoks tretmane. Na ručku se svakodnevno nalazim s mojim timom i posle lepog i kvalitetnog obroka počinje moj radni dan. Inače, ne volim da razmišljam o godinama, a u glavi imam samo pedeset. Volim da budem okružen ljudima svih uzrasta – kaže Takada čiji je uspeh, koji je otpočeo sedamdesetih godina prošlog veka, bio munjevit najviše zahvaljujući modnoj revoluciji koju je napravio razmrdavši tadašnji uspavani pariski duh. Dinamični i neobuzdani džangl detalji, neočekivani i smeli miks boja i drugačiji krojevi, kao i parfemi egzotičnih i neobičnih nota – sve to je ovog čoveka dovelo u svetski modni vrh.
– Uvek sam bio precizan i tačno sam znao šta želim. Rušio sam pravila, pomerao granice i čvrsto verovao u svoj instinkt – i zaista, u tome sam uvek uspevao. Takav stav imam u svemu što stvaram, pa tako i u kreiranju mirisa. Po mom mišljenju, miris koji nosite nikada ne sme da bude pretežak, već svež i lagan. Volim da moji parfemi donese sreću i zadovoljstvo i nadam se da će nov “Avonov” miris donositi lepotu i osveženje. Ovaj parfem inspirisan je arhitekturom i bojama i odslikava moju ličnost. Želim da inspirišem i ohrabrim ljude da urade sve što mogu noseći na sebi miris mladosti i energije – ističe kreator koji priznaje da je uspeo na svom putu zahvaljujući tome što je sledio instinkte i snove, onda kada je bilo najteže.
– Znao sam još kao dete da želim da se bavim modom, posebno kada sam sa sestrama listao modne časopise koje smo tada mogli da nabavimo. Ipak, tadašnje japansko društvo nije videlo muškarce kao ljude koji bi trebalo da se bave modom, pa sam počeo da studiram računovodstvo. Posle godinu dana, "Bunka", jedan od najboljih fakulteta za modu u svetu, u Tokiju, prvi put je osnovao grupu za muškarce, i ja sam se prijavio protiv volje mojih roditelja. Počeo sam honorarno da radim kao moler kako bih platio školovanje. Nakon što sam diplomirao, dobio sam jednu od najvećih modnih nagrada u Japanu – priseća se svojih modnih početaka dizajner koji se 1964. zaputio u Pariz.
– Kada sam iz Japana krenuo u prestonicu Francuske, nisam imao novca za avionsku kartu pa sam išao brodom i na tom putu posetio sam mnoge zemlje. Dugo sam putovao i prošao sam Kinu, Vijetnam, Indiju, Egipat, Španiju, veliki deo Francuske... To putovanje ostavilo je na mene dubok utisak, prvi put sam tada napustio Japan. Posle šest meseci, ostao sam bez novca. Nisam hteo da se predam pa sam crtao neke kreacije i prodao sam pet ili šest ženi tada popularnog dizajnera visoke mode Luja Feroa. Nisam od toga zaradio mnogo novca, ali mi je omogućilo da ostanem u Parizu i honorarno sarađujem s jakim modnim kućama i magazinima, što mi je dalo vetar u leđa kasnije, kada sam osnovao svoj brend. U Parizu nisu postojali nosivi brendovi 1970, jer tadašnja vladajuća modna industrija to nije prihvatala, bila su poznata samo imena visoke mode. Počeo sam da radim revije nasred ulice, bez dozvole za to. Takav neobičan vid prezentacije izazvao je veliku pažnju javnosti i medija i moj brend postao je popularan za samo nekoliko meseci – govori slavni Japanac čije su kreacije potom postale sinonim za živ i vibrantni izgled. Mada je napustio modnu industriju, jer je u godinama kada mu prija mirniji način života, i dalje je zaljubljenik u ovu profesiju.
– Iako sam se povukao iz mode i potom dugo putovao, shvatio sam da želim da se vratim poslu, ali ne tako intenzivno kao modni dizajner. Zato sam počeoo da radim u industriji lajfstajl proizvoda, ali i da kreiram parfem, zajedno s “Avonom”. Nisam više želeo stres koji donosi stalni rad, konstantno stvaranje novih kolekcija. Ipak, i dalje često posećujem revije – kaže Takada koji ističe da ga posao pokreće, ali priznaje i kako mu je velika želja da u budućnosti obiđe brodom ceo svet. Vrsni kreator prestao je da radi posao koji ga je proslavio, ali nastavio je da kroji – ovog puta život po sopstvenim postulatima sreće i blagostanja:
– Morate da napravite mnogo grešaka, ali da ne prestajete da verujete u sebe i svoj put. Greške su odličan način da naučite mnogo toga i nastavite bolje. Trudim se da me neuspesi ne sputavaju i uvek se radujem sutrašnjem danu. Nastojim da uvek budem pozitivan i da mislim da će se dobre stvari dešavati.
