LEA DAVOGIĆ – Stilski iskorak iz zone komfora

12/02/2019 | 15:25

Di-džej i manekenka koja je u našem modnom editorijalu oživela sjaj glumačkih diva zlatnog Holivuda otkriva zašto je godinama lagala da je santimetar viša, zbog čega smatra da smo bolje obučeni nego Italijani i da je bila najstariji model koji je potpisao ugovor s agencijom

Kad bi pisala CV, Beograđanka Lea Davogić (30) na samom početku navela bi da je diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti, da je potom radila kao manekenka, a onda je postala di-džej. Mada je danas najčešće viđamo za miks pultom u najpoznatijim klubovima, još uvek je prisutna u modnom svetu, a u tu priču savršeno se uklapa i njen “Instagram” profil @blairlea. U šali kaže da će jednog dana, kad se “penzioniše” kao di-džej, početi da radi kao profesorka muzike, a kad se priča povede o umetnosti, s mnogo ljubavi će govoriti o muzici iz filmova, koja joj se najviše dopada, a neće propusiti da s ponosom pomene da je njen deka Dejan Đurković bio jedan od osnivača FEST-a. S obzirom na to da je Lea u našem modnom editorijalu oživela stajling i sjaj glumačkih diva zlatnog Holivuda, razgovor počinjemo pričom o njenom stilu i svakodnevnom načinu odevanja.

– Više i ne pomišljam na cipele na štiklu, jer neću da zbog toga što me bole noge razmišljam kada će ljudi da krenu kući, pa da se izujem. Uvek sam u patikama, a kad stanem iza pulta vidi se samo deo od struka nagore, tako da je akcenat na topiću ili bodiju.

Kada ste počeli da se bavite modelingom?

LEA DAVOGIĆ : Prvi susret s modelingom imala sam kao četrnaestogodišnjakinja, ali sam brzo shvatila da je to velika industrija i ozbiljan posao, te da je nemoguće učiti, svirati i biti manekenka. Zato sam prvo završila Akademiju, pa tek onda ponovo zakoračila u taj svet. Tada sam imala 24 godine. Bila sam najstarija manekenka koja je potpisala ugovor sa ozbiljnom modnom agencijom, ali i najniža. Visoka sam 174 centimetra, a u to vreme bez 175 niko nije zvao ni na kastinge, a o angažmanima da ne govorim. Stalno smo lagale za taj jedan centimetar. Danas dođeš i kažeš: „Imam sto hiljada pratilaca“ i odmah si super, pa makar bio visok 160 cm. Tokom te tri godine živela sam u Milanu, Kini, Istanbulu, a u Dubaiju sam bila vrlo kratko. Doduše, bilo je dovoljno da uradim jednu divnu kampanju za “Etihad”.

Koje kampanje su vam ostale u lepom sećanju?

L. D. : Najzvučnije su kampanje za “Missoni” i “Evian” vodu.

U kojoj meri je život u gradovima koje ste pomenuli, a naročito u Milanu, uticao na formiranje vašeg modnog stila?

L. D. : Nije sve baš kao što mislimo… Ako je neko odavde zaista dobro obučen, i tamo će se za njim okretati i pitati ga šta to nosi. Mislim da čak umemo da bolje iskombinujemo stvari koje nisu firmirane. Oni su navikli da im je sve dostupno. Budući da su kod njih i te firmirane stvari mnogo jeftinije, a tu su i velike sezonske rasprodaje, mnogo njih može da ih sebi priušti.

Koliko je trajala najduža žurka koju ste radili?

L. D. : Nije bila žurka, već venčanje moje drugarice, na kome sam puštala muziku. Od prve do poslednje pesme prošlo je sedam sati.

Zanimljivo je da i u veoma atraktivnim stvarima ne izgledate napadno. Kako znate gde je ta granica koju uspevate da ne pređete?

L. D. : Mnoge devojke imaju drugačije želje, ali ja mislim da je za mene sreća što nemam velike grudi. Mogu da imam dekolte do pupka i da ne delujem vulgarno. S druge strane, mnogo zavisi od načina na koji nešto nosiš, od tvog stava, kako ćeš sesti, u kakvoj ćeš se pozi slikati, kako ćeš se našminkati i kakvu ćeš frizuru odabrati.

Koji su vam modni detalji najdraži?

L. D. : Volim nakit, jer je odličan začin za autfit, kao i cipele. U stvari, najviše para dajem za njih, mada trenutno sakupljaju prašinu, jer kao što rekoh – ne može se satima stajati na štiklama.

Spadate li u žene koje razmišljaju u stilu „imam pet sličnih kod kuće, ali moram da kupim i ove cipele“?

L. D. : Bliže je „imam 55, ali moram i ove“.

Koliko vam vremena treba da se spremite za izlazak?

L. D. : Manekenstvo me je naučilo da se spremim i za samo pet minuta, jer se desi da dobiješ poruku: “Kreni na kasting za pet minuta”. Budući da nemam mnogo vremena, nekad spremanje posmatram kao “moje vreme”, pa sve radim polako, a tada potraje i ceo sat.

Od slikanja do danas promenili ste tri boje kose, tako da više niste plavuša, pa ni intenzivno crvenokosa, kao što ste bili prošle nedelje, već imate neku novu nijansu crvene.

L. D. : Našla sam novog frizera, Dalibora. Dok sam bila samo manekenka, nisam smela da bilo šta menjam na sebi, jer bi to iziskivalo promenu svih slika u “buku”. Sada, kad sam zvanično di-džej, često ću menjati boju jer mi se to dopada. Ne menjam dečka, ali menjam boju kose.

Brankica TreskavicaPetar Đorđević

Još iz rubrike