Katarina Radivojević - Moji TRIKOVI ZA DOBAR ŠOPING

Jedna od najbolje obučenih žena na našoj javnoj sceni otkrila nam je da s velikom emocijom pamti trenutke kada je od roditelja dobila prve brendirane stvari, da ne troši mnogo novca na odeću i kako prilikom putovanja omiljene cipele uvek pakuje u ručni prtljag

Posle dvadeset šest godina pred kamerama, glumica Katarina Radivojević (39) ušla je u fazu kad su joj najinspirativniji projekti u kojima je i producent, a voli da učestvuje i u pisanju scenarija. U sve tri uloge pojavljuje se u komadu „Pogledi“, koji je u aprilu premijerno izveden. Ta predstava je, ujedno, prvi projekat Katarinine neprofitne organizacije „Balkans spirit“, čiji je cilj širenje srpskog jezika i kulture u Americi. Tokom slikanja ispričala nam je da je uspela da svojim radom sebi obezbedi život kakav želi, a to podrazumeva da živi na relaciji Srbija–Amerika, ali da naša publika može da vidi ono što stvara. Upravo zbog činjenice da već osam godina živi po nekoliko meseci u Beogradu, pa nekoliko u Njujorku ili Los Anđelesu, razgovor smo počeli pitanjem da li od toga gde se trenutno nalazi zavisi kako će se oblačiti.

– Uprkos mojoj ležernosti, u Srbiji moram da vodim računa u kakvom ću izdanju izaći na ulicu. Ovde sam javna ličnost, a tamo ne moram da budem previše doterana.

Šta vam se najviše dopada u oblačenju naših žena i Amerikanki?

- Kod Amerikanki mi se sviđa to što nikada ne nose najlon čarape. Govorim o Njujorčankama, jer lako je u toplom Los Anđelesu biti bos. Tamo se to smatra prevaziđenim i jako demode. Ili su bose ili nose mrežaste čarape, a kad je zaista hladno, videćete ih u grilonkama. To sam i ja u potpunosti usvojila.

Da li ste impulsivan kupac?

- Ne, čak ne volim šoping, jer me čini nervoznom. Vrlo sam sistematična, a u kupovinu idem isključivo kad mi nešto treba. Kupujem samo ono što mi nedostaje i zbog čega sam krenula u obilazak radnji. Dok sam bila mlađa, umela sam da se kući vratim s nečim na šta sam obratila pažnju samo zato što je jeftino, a da kasnije to nikad i ne obučem. Kad je reč o stvarima koje često nosim, poput dobrih farmerki, ne pitam za cenu. Doduše, i džins i ostale stvari mojih omiljenih američkih brendova, najčešće kupujem u autletima. I u Njujorku i u Los Anđelesu tačno znam gde šta mogu da pronađem. Zahvaljujući tome, imam zaista dobre komade odeće kupljene po ne tako visokoj ceni.

Nedavno je i kod nas „Black Friday“ slavljen skoro kao praznik. Da li ste jedan od njegovih poklonika?

- Upravo tada se dešava ono o čemu sam govorila – kupuju se stvari koje su jeftine, a nepotrebne. Međutim, i takvim prilikama može se pristupiti racionalno. U njujorškoj robnoj kući „Bergdorf Goodman“, u kojoj se prodaju skupi brendovi, 25. decembra se „čiste rafovi“ pa žene dolaze i masovno kupuju. Ja sam imala običaj da dođem dan ranije, polako pogledam cipele, bez žurbe ih probam, a onda one koje želim sakrijem iza nekih drugih. Sutradan navijem sat kako bih stigla da među prvima uđem u robnu kuću, a onda idem pravo po „moje“ cipele.

“Nikada u životu po danu nisam imala veliki dekolte, nosila mini-suknju i visoke štikle, a sigurna sam da me tako nikada nećete ni videti. Ako ste zgodni, to ne morate da ističete u svakom trenutku“, rekli ste pre osam godina kada ste radili editorijal za “Story”.

- Sećam se da smo to snimali pred moj put u Njujork. Tog pravila se i danas držim. Štikle, inače, ne volim, pa zato takvu obuću nosim samo za posebne prilike.

Da li se dugo radujete zbog dobre kupovine ili brzo “izgustirate” stvari?

- Pre nekoliko dana pronašla sam nijansu UGG čizama koju sam dugo tražila i još uvek sam srećna zbog toga. Samo što u njima ne spavam. Nedavno sam u nekoj našoj radnji, sasvim slučajno, pronašla čizme kakve sam želela. Na kutiji je pisalo broj 36, ali budući da imam dobro oko, bilo mi je jasno da su veće. Kad sam ih probala – bile su mi taman, pa sam ih kupila, ali da nisu bile na sniženju to nikada ne bih učinila. Jednostavno, umem da procenim kolika je cena realna. Nemam problem ni da nosim “lažnjake”, jer znam da nisam lažna u sebi. Time se uopšte ne opterećujem.

Da li kupujete odeću koja je u trendu ili imate potrebu da ne nosite ono što svi imaju?

- Ako se trend slaže s mojim ukusom, sa zadovoljstvom ću nositi aktuelne stvari, ali samo u tom slučaju. S druge strane, recimo, platforme mogu da budu moderne koliko hoće, ali ja ih neću obuti, jer na mojim nogama nikad ne izgledaju dobro, odnosno moje noge ne izgledaju dobro kad sam u njima.

Koji je bio prvi modni statusni simbol koji ste sebi priuštili?

- Sećam se da mi je mama prvi “501” kupila tako što ga je poručila od prijatelja koji su živeli u Nemačkoj. Nije bio nimalo jeftin, a u tom periodu su stigle i prve “starke”. Kada sam imala petnaest godina, dobila sam prvu kožnu jaknu. Tada je marka “Gas” bila prestižna, a danas i ne postoji. Tu jaknu sam kasnije izgubila, zbog čega mi je i dalje žao. Sećam se da sam jedva namolila roditelje da mi kupe skupu jaknu, jer je kriza već počela.

Da li, kad putujete avionom, neki posebno drag komad odeće stavite u ručni prtljag, za svaki slučaj ako se kofer izgubi?

- Upravo zato omiljene cipele idu u ručni prtljag.