Jelena Tomašević Bosiljčić: Ivan me je oslobodio i još uvek me oslobađa da uvek budem ono što jesam

17/06/2017 | 19:56

Jelena Tomašević Bosiljčić i Ivan Bosiljčić već godinama plene svojim karijerama, talentom, vedrinom i harizmom zbog čega, posebno kada se pojave zajedno, predstavljaju sliku iskrene sreće kojom se može pohvaliti mali broj poznatih parova. On, jedan od naših najdarovitijih glumaca, ona, nesumnjivo jedna od, ako ne i najbolja pevačica na ovim prostorima, spojeni ljubavlju i umetnošću, uspeli su da im i brak bude umetnost koju svakodnevno oplemenjuju. Bez dileme oni su tandem, tim, alternacija jedno drugom u životnim ulogama i nerazdvojne strofe jedne pesme. Dovoljno isti da dele ljubav, dovoljno različiti da je nikada ne potroše.

Iako spadaju među najpopularnije i najslikanije supružnike među poznatima, slava i uspeh nisu ih promenili. Dokaz za to jeste i njihova emotivna romansa, o kojoj Jelena otvoreno govori za magazin “Story”. Ljubavna priča koja je počela tajno da bi s vremenom prerasla u jednu od najlepših i najstabilnijih u javnom životu naše zemlje. Oprezni početni koraci pretvorili su se u hrabre i odlučne, a njih dvoje u životne saputnike koji ponosno pokazuju svoju ljubav. Jelena se kroz osmeh priseća “vertiga” koji ju je obuzeo kada je shvatila da je Ivan ljubav njenog života.

– Nikada nismo bili u zabludi kada je reč o našoj ljubavi, čak ni onda kada su za nju znali samo naši bliski prijatelji i kada smo, usled jednog kratkog prekida, bili odvojeni. Ljubav koja se rodila na početku naše veze pustila je u oboma toliko dubok i jak koren da jednostavno nije mogla da se ne regeneriše i ostvari u ovom obliku kakva je danas. Nisam imala mnogo ljubavi u prošlosti, ali zbog Ivana, koji je ljubav mog života, baš sam imala vrtoglavicu i često se smejem kada se toga setim. Nije uzalud Emina Jahović napisala pesmu za mene Vertigo. Nema prave ljubavi bez tog pozitivnog vertiga.

Danas su njih dvoje primer skladnog braka. Zajedno su emotivno sazreli i shvatili suštinu zdravog i stabilnog partnerskog odnosa, koji svakodnevno nadograđuju, što rezultira srećnim zajedničkim životom.

– Ljubav se neguje svakog dana. Prvo i osnovno jeste to da ima mnogo ljubavi, jer se bez nje sve lako raspadne. Verujem da je otvoren razgovor veoma bitan jer bez njega i najmanji problem može da preraste u ogroman. Pored toga, važno je i razumevanje za želje i posao partnera, da nema gušenja ni s jedne ni s druge strane. U mojoj pesmi `Čovek moj` postoji stih koji glasi: `Bio si moj heroj, odraz moje duše, oslonac i snaga`. Mislim da je to suština svakog odnosa muškarca i žene. Da jedno drugom budu snaga i oslonac, da `ginu` jedno za drugo, sastradavaju i uzrastaju zajedno i umnožavaju ljubav. Kada takvog čoveka imaš pored sebe, tada znaš da možeš sve, da si bezuslovno voljena i ništa ne može da poremeti vaš odnos. Ivan je upravo takav čovek.

Poverenje i podrška veoma su bitan deo odnosa ovo dvoje mladih i uspešnih ljudi koji oni brižljivo čuvaju i brane od životnih iskušenja. Njihove velike karijere, iako različite, slične su po mnogo čemu, jer ih pored međusobne, vezuje i ljubav prema umetnosti kojom se oboje bave. Bez slobode i oslonca, ističe Jelena, oni ne bi mogli da funkcionišu kako na privatnom, tako ni na profesionalnom planu.

– Sloboda da se bavimo onim što volimo, na način na koji želimo veoma je važna. Velika sreća i privilegija jeste to kada znaš da te partner ne ograničava, već te iskreno podržava i ceni to što radiš. Zahvalna sam što pored sebe imam čoveka koji razume moj posao, bodri me i inspiriše da budem bolja u svakom smislu. Ivan se iz srca raduje mojim uspesima, ja to vidim i mnogo mi znači. Što se iskušenja tiče, ona postoje na svakom koraku, ali ako sam odlučila da verujem, ja verujem. Bitno je da imaš vere u sebe i svog partnera jer tada niko ne može da ti poljulja poverenje i veru u njegovu ljubav. Moja ljubav prema Ivanu bazira se upravo na tome.

Neskrivena ljubav i poštovanje, kao i način na koji jedna od najboljih pevačica u našoj zemlji govori o svom suprugu, upućuju na to da je zaista pronašla pravu sreću. Evo zašto je Ivan druga polovina Jeleninog srca.

– Zato što je jedan od najboljih ljudi koje sam u životu upoznala. Njegova dobrota, duhovnost i duhovitost meni su na prvom mestu, kao i to što neizmerno voli život i ljude. Nikada ga nisam čula da je za nekoga rekao ružnu reč ili da nekoga ogovara, što je danas retkost. Vredan je i radan, njegovom talentu neizmerno se divim, da ne govorim o tome koliko je divan otac. Mislim da to ne mogu ni da opišem rečima.

Brak podrazumeva i gotovo svakodnevno dopunjavanje u emotivnom smislu i lepotu onoga što nam partner pruža, a čini nas boljim i oplemenjuje nas u svakom smislu. Još jedna Ivanova osobina i sposobnost Jeleni daju vetar u jedra i čine je srećnom, zadovoljnom, voljenom i pre svega nasmejanom ženom.

– Ivan me je oslobodio i još uvek me oslobađa da uvek budem ono što jesam. Ranije sam se, slobodno mogu da kažem, stidela toga i bila vrlo zatvorena, a Ivan mi je pomogao da to prevaziđem, da se opustim i manje budem pod nekim okovima koje sam sama sebi nametnula. U tom smislu, on je izrazito uticao na mene. S druge strane, njegova strast, energija, srčanost i sloboda u ogromnoj meri oplemenjuju moj život, kao i njegova radost prema životu. Uspeo je da zadrži dečaka u sebi, što je predivno i to mnogo volim kod njega. U stvari, oboje smo na neki način ostali deca, bez obzira na to što imamo ozbiljne živote, obaveze i karijere. Dete u nama zna da se raduje običnim, malim stvarima i da pronalazi sreću na svakom koraku. To je ono u čemu se naše duše najbolje dopunjuju.

Jelena i Ivan vrlo su kompleksne ličnosti, oboje umetnici, specifičnog karaktera i senzibiliteta, ali pre svega prirodni, čestiti i dobri ljudi. Koliko je teško ili lako voleti i jedno i drugo, Jelena otkriva u nastavku priče, iznoseći neke detalje o kojima do sada nije govorila za medije, a predstavljaju važne odlike kako njene, tako i Ivanove ličnosti i njihove ljubavi.

– Mislim da je mene lako voleti, samo je teško doći do mog srca, jer neko mora mnogo krugova da prođe kako bih ga pustila među svoje najbliže. Zbog toga imam svega nekoliko iskrenih prijatelja iz detinjstva i onih koje sam stekla tokom poslednjih deset godina. Što se Ivana tiče, mislim kako je svima jasno da je njega lako voleti. On i ima toliki broj obožavalaca zato što ljudi prepoznaju njegovu iskrenost i vole ga zbog tih nasmejanih očiju i prirodnog osmeha, jer se njemu na licu zaista vidi svaka emocija.

Objektivnost, stabilnost i realnost oduvek su krasili Jelenu Tomašević. U skladu s tim svojim osobinama, ona živi, radi i voli. Upravo zato nema problem da otvoreno govori o tome da i u njenom braku bude dana kada naiđu problemi, nerazumevanje i sukobi mišljenja, ali da se razgovorom, tolerancijom i dogovorom rešavaju na pravi način.

– Ne može sve da bude idealno, a nije ni normalno da tako bude. Ivan i ja imamo različita mišljenja o određenim stvarima, ali sve to rešavamo ozbiljnim razgovorom. Mislim da je prilagođavanje i uzrastanje u braku veoma važno. Moraš da se trudiš da promeniš ono što nije dobro kod tebe, jer tako radiš na sebi, postaješ bolja osoba i bolji partner za svoju ljubav. Ne znam kakvi su drugi brakovi, ali verujem da je veliki bauk napravljen od toga i da se mladi ne upuštaju u brak iz straha koji su nametnuli određeni standardi vremena u kome živimo. Svedoci smo da se svakog dana ljudi razilaze zbog različitih gluposti, netolerancije, teranja inata, sujeta i velikih ega, usled kojih i ne vide da su samo iskrenost i čista ljubav potrebni za sreću dvoje ljudi.

Kruna njihovog braka, ćerka Nina, danas je petogodišnja devojčica koja, kako Jelena kaže, fizički i karakterno nosi najlepše od oboje i ima specifičnu harizmu koja je čini neobičnom. Izazov vaspitanja deteta u današnjem vremenu je veliki, ali Jelena i Ivan tome pristupaju bez straha, trudeći se da svojoj jedinici priušte srećno detinjstvo, u skladu s njenim uzrastom i željama. Pronašli su način koji Ninu čini najsrećnijom, što potvrđuje da su i kao roditelji na pravom putu.

– Nina je veselo i radoznalo dete koje mnogo voli druge mališane. Raduje me što ima dara za muziku i pevanje, ali tek ćemo videti čime će poželeti da se bavi u budućnosti. Veoma je zrela za svoje godine i često me iznenadi nekim svojim stavovima. Vrlo dobro zna šta hoće a šta neće i otvoreno pokazuje emocije što, mi je izuzetno drago. U njenom uzrastu, meni je najbitnije da bude vesela, zdrava i radosna. Roditelji uvek žele najbolje svojoj deci, ali najvažnije je da ih ne gušimo svojim željama, da imaju slobodu i pravo detinjstvo. U današnje vreme nije nimalo lako odgajati dete, posebno žensko, ali strah je neprijatelj roditelja, jer kad radimo nešto iz straha, onda i grešimo. Verujem da treba da podržimo i zaštitimo svoju decu, da ih naučimo pravim vrednostima i dajemo smernice, ali ona sama moraju da grade svoj život, donose odluke i prave sopstvene izbore.

Na kraju, saznajemo da li se u domu Bosiljčića, u njihovom braku i životu ljubav pokazuje kroz male, svakodnevne stvari i koliko su one bitne u odnosu na zvezdane trenutke koje oboje imaju u svojim karijerama. Skromnost i lepo kućno vaspitanje oboje ih krase i trude se da te vrednosti neguju i u svojoj porodici. Ponekad je sitnica mnogo značajnija od velikih uspeha, a uspomene koje ostaju su, po Jeleninom mišljenju, ono što čini život.

– Pored Ivana naučila sam šta znači radost iznenađenja, on je majstor za te stvari, tako da sam i ja počela da iznenađujem njega. Kako idu godine, nekako se sve više vraćamo u detinjstvo. Nedavno sam bila na rođendanskoj žurki iznenađenja svog kuma, toliko smo se svi smejali i bili srećni da sam odjednom videla odrasle ljude koji se pretvaraju u decu. Tu su bila i naša deca, igrali smo žmurke, krili se ispod stolova, bilo je nezaboravno. Treba znati uživati u malim stvarima jer se i one, pored onih velikih, zauvek pamte. Sećanja ostaju, a uspomene čine život. Svaka draga uspomena, sećanje na neko putovanje, iznenađenje ili na neki običan svakodnevni, lep trenutak, oplemenjuju život i ljubav. Što ih je više, bogatiji smo i srećniji.

Autor: Dejan Ćirić
Foto: Miloč Nadaždin

Još iz rubrike