Jasmina Aleksandrov: Naše telo je savršena mašina, a mi samo treba da naučimo da ga koristimo

29/08/2017 | 13:25

Naše telo je savršena mašina, a kako da ga naučimo da radi u našu korist, koliki je broj treninga nedeljno dovoljan da se primete rezultati i koja su osnovna pravila postizanja definisane figure, objašnjava naša stručna saradnica

Kada bi trebalo da u samo jednoj rečenici predstavimo Jasminu Aleksandrov (32), rekli bismo – nekad je bila vrhunska košarkašica, danas je Spartanka. Svojevremeno je bila najmlađa igračica koja je zaigrala u reprezentaciji Srbije, a najblistavije košarkaške dane imala je u Panatenaikosu i Koloradu. Protekle tri godine takmiči se u Spartan Raceu, sportu o kome se malo zna. Verujemo da će sada biti malo drugačije, jer je Aleksanra pre par nedelje osvojila drugo mesto u Spartan Ultra Beast trci, održanoj u Slovačkoj. Trasa je bila duga 47,35 kilometara, imala je 4.500 uspona i 60 prepreka, a lepa sportistkinja ju je prešla za nešto više od devet sati. U septembru će učestvovati na Evropskom prvenstvu Reebok Spartan Race 2017, koje će se održati u Andori.

Šta bi, u “instant varijanti”, trebalo da znamo o spartanskim trkama?

– To su terenske trke s preprekama, koje se održavaju na najsurovijim terenima Amerike, Evrope i Azije. Loši vremenski uslovi, vojničke prepreke, plivanje, puzanje, nošenje džakova i kamenih kugli – sve to, ukratko, opisuje zahtevnost ovog takmičenja. Postoje trke na preko 5 km (sprint), 15 km (super), 25 km (beast), 42 km (ultra beast), kao i trke koje traju 12 i 24 sata.

Kako ste počeli da učestvujete u Spartan Raceu?

– Posle uspešne profesionalne košarkaške karijere želela sam da nastavim da se takmičim, a od prvog dana zaljubila sam se u ovaj ekstremni sport. Najveće borbe na terenu sam, uglavnom, vodila sama sa sobom, tako da mi psihofizički napor ne predstavlja toliki problem. Jedino što sigurno znam jeste to da nema odustajanja, samosažaljevanja i demoralisanja. Telo prati što mu um kaže, a ja znam da mogu. Često naglašavam da je naše telo savršena mašina, a da mi samo treba da naučimo da ga koristimo u našu korist.

Budući da ste i fitnes trener, ovo je prilika da vas pitamo ono što zanima nas koji znamo da nikada nećemo biti kao vi, ali nam je jasno da treba da se pokrenemo. Koji je minimum napora i odricanja da bi se postizali rezulati?

– Svaka fizička aktivnost je dobra, a trenirati treba redovno, pametno i – naporno. Nema laži, nema prevare. Niko se nikad nije žalio kad je odradio dobar trening, zar ne? Naše telo tokom treniranja luči hormon sreće endorfin i šalje pozitivne impulse u mozak, stvarajući osećaj samozadovoljstva. Tvrdim da ne treba svi da treniraju prenaporno, nego pametno, za dobrobit svog tela.

Da li vam dolaze i ljudi kojima je problem da se popnu na treći sprat ili takvi znaju da kod vas nemaju šta da traže?

– Iznenadili biste se kad biste videli koliko različitih profila ljudi trenira sa mnom, što u grupama, što personalno. Kao treneru, potpuno mi je nebitna trenutna fizička kondicija mojih vežbača, ali važna mi je njihova želja i odlučnost da ostvare svoj cilj. Sigurno je lakše ako ste već u nekoj vrsti treninga, nego kad moramo da drastično menjamo životne navike. Pod tim prevashodno podrazumevam ishranu i sam odnos prema treningu, jer on nije `kazna`.

Koji je broj treninga nedeljno optimalan za rekreativca koji nema zdravstvene probleme?

– Tri puta nedeljno, ali važno je da trening bude kvalitetan i da tih sat vremena u sali budu maksimalno urađeni.

Da li je tačno da tek posle osamnaestog minuta počinju da se tope masti u organizmu?

– Svako telo je različito.

Koji tip treninga je idealan za postizanje definicije?

– Kratki intervalni treninzi visokog intenziteta, s više ponavljanja, a manjim kilažama.

Mnogi ljudi istovremeno počnu da vežbaju i da drže dijetu, pa neretko kolabiraju. Kako sve to uskladiti?

– Ne dijeta, već pravilna ishrana i tening. Posmatrajte svoje telo kao mašinu – što je bolje podmazujete i održavate, bolje će raditi i duže trajati.

Postoji verovanje da vegetarijanci, a naročito vegani nemaju dovoljno snage. Vaš primer to demantuje.

– Vegetarijanac sam deset godina, a vegan poslednje tri. Moja ishrana veoma je raznovrsna iako su ljudi ubeđeni da jedem samo salate. Proteine crpim iz više izvora, ali za to je neophodno naučiti mnogo toga o ishrani.

Kako izgleda vaš jelovnik?

– Skoro svakog jutra pojedem crveni grejp i napravim šejk koji se sastoji od bademovog mleka (kupovnog ili domaćeg), čia semenki, muslija i nekog voća. S obirom na to da imam specifičnu ishranu, hranu nosim sa sobom. U torbi uvek imam koštunjavo voće ili neki “power bar”, odnosno proteinsku štanglicu. Za ručak jedem salatu sa tofuom ili kinoom. Za užinu ponovo pojedem neko voće ili salatu, a uveče mahunarke i povrće. Zaista ne brojim kalorije i nisam opterećena svojom kilažom. Kao i svi, imam periode kada malo više uživam u hrani i piću. Tada unosim više kalorija nego što potrošim, ali svesna sam toga i znam šta mi je potrebno da bih se vratila u normalu. Pijem dosta vode, ali nikada procesirane sokove i gazirana pića.

Za koje namirnice mislimo da su dobre, a zapravo nisu?

– Sokovi, pre svega. To su najbespotrebnije kalorije koje unesete u toku dana.

Brankica Treskavicaprivatna arhiva

Još iz rubrike