Glumica koja je pre nešto više od godinu dana postala majka govori o tome kako je sa svojom porodicom proslavila novogodišnje praznike, šta je naučila otkako je roditelj i šta se promenilo kad je napunila trideset godina
U porodici poznate glumice Iskre Brajović (30), ćerke doajena našeg glumišta Voje Brajovića, skoro sve je i dalje u znaku novogodišnjih praznike. Otkako je njoj i suprugu Siniši Babiću (40) prošle godine stigla ćerka Ines, praznici u njihovom domu imaju potpuno novo značenje. Prošle godine, Ines je tek bila rođena, ali sada, kada je proslavila svoj prvi rođendan, odlična je prilika i za prve prave utiske porodičnog provoda u "najluđoj noći“. Bilo je to, naravno, kod kuće, u intimnoj atmosferi četvoročlanog domaćinstva, jer nikako ne treba zaboraviti ni psa Roka, koji je trenutno najbolji prijatelj Iskrine mezimice.
– Volim Novu godinu i prazničnu atmosferu. Kada se otvori Ulica otvorenog srca, obavezno tamo prošetamo, a kuću smo ukrasili do najsitnijeg detalja, gde je poseban akcenat pao na zvezdice koje Ines obožava, pa sad pomalo liči na diskoteku – kroz smeh kaže glumica.
Mada je tokom 2017. godine imala dva krupna događaja, rođenje ćerke i udaju za Sinišu, ova godina za Iskru je podjednako važna jer je u njoj posmatrala prve korake svoje naslednice.
– Bilo je pregršt novina. Doživela sam prvih godinu dana odrastanja moje bebe i to je bio neverovatan proces. Samo onaj ko ima decu može da zna koliko s njima svaki dan donosi nešto novo – priča nam lepa Beograđanka, ali ipak postoji još jedan važan trenutak u 2017. za nju. U novembru je, samo tri dana pre rođendana svoje ćerke, napunila trideset godina. Prelomni trenutak koji Iskra još uvek ne oseća u potpunosti.
– Par dana pred moj rođendan rekla sam majci da mi je strašno što ulazim u tridesete, ali ona mi je odgovorila da to nije razlog za brigu zato što u tim godinama imam već dosta predstava iza sebe, muža, dete, sve ono što bi žena u tim godinama trebalo da stvori. Bilo bi strašno da sam sa 30 i dalje neki džabalebaroš koja još uvek studira i ustaje u podne, ali ovako sve ide u rok službe – rezonuje Iskra.
Mada je još uvek sveža u ulozi majke, glumica ne želi da se odrekne ni svoje strasti prema pozorištu, pa se samo četiri meseca od porođaja vratila na posao.
– Pokazalo se da sam možda prerano odlučila da se vratim poslu, ali zaista mi je to nedostajalo, jer volim da radim. Rekla sam da ću, dok Ines ne napuni godinu dana, igrati svoje predstave, ali neću prihvatati nove. Ne bi bilo fer prema njoj da odsustvujem toliko, jer je važno da u tom periodu majka bude s bebom. Ipak, ne kajem se zbog odluke da se vratim na posao. Mada sam ranije trčala kući zabrinuta da li je sve u redu s njom, moj muž i mama stvarno se sjajno brinu o Ines. Žena ne može da bude samo majka već mora da se oseća korisno i u drugim stvarima, posebno ako radi posao koji voli – objašnjava nam Iskra.
Majčinstvo joj, kako kaže, nije donelo velika iznenađenja.
– Uvek sam govorila da je Relja, moj brat po ocu, moje prvo dete. Mlađi je petnaest godina od mene pa sam sva povijanja, trčakaranja za njim, slušanja prvih reči, već prošla. Naravno da je drugačije kada imate sopstveno dete. Sa Ines me je iznenadilo koliko deca u tako ranom uzrastu mogu biti pametna. Nije to floskula majke koja se hvali svojim detetom – priča nam glumica i otkriva na koji način će se postaviti u vaspitanju i odgajanju svoje mezimice.
– Nisam za strogoću i vaspitanje osiromašeno roditeljskim emocijama kako bi se dete ojačalo. Izrasla sam u snažnu ženu, a imala sam svu pažnju i ljubav. Meni roditelji nikada nisu govorili da nešto moram, već su me isključivo podržavali. Ako budem uspela da svojoj ćerki prenesem isti model vaspitanja, ona neće imati nikakvih problema – kaže Iskra i dodaje da je Ines sada centar sveta njenog oca Voje Brajovića, ali i njene majke Ljiljane, Vojine bivše supruge.
– Ines ga je potpuno opčinila, kao da ga je vratila u period kada smo brat Vukota i ja bili mali, i veoma ga podseća na mene u tim godinama. I ja sam bila živahna i vrcava kao dete i sada su mu se sa Ines sve te uspomene vratile. I mama i tata su opsednuti njom.
Za supruga Sinišu kaže da je savršen otac:
– Imamo sreću što Siniša radi od kuće, a kada je baš zauzet poslom, pravimo se kao da nije tu i puštamo ga da radi. Ponosna sam što sam pronašla muškarca koji mi je tolika podrška u životu i što sa ćerkom ima jedan zaista specijalan odnos. Srećan život nije nam pao s neba, mi ga sami gradimo. Svaki dan se i Siniša i ja trudimo da bude po našoj meri. Dokle god imamo takvu ambiciju, živećemo upravo na taj način.
