Isidora Bjelica: Konačno mogu da priznam da sam bila žrtva zlostavljanja

Književnica Isidora Bjelica (49) godinama se bori sa opakom bolešću, a njena volja i snaga da istraje na putu ka ozdravljenju zadivila je čitavu javnost. Otkako joj je 2013. godine otkriven rak jajnih ćelija, ova hrabra žena podvrgla se različitim terapijama zvanične i alternativne medicine. Među metodama koje je isprobala najveći boljitak osetila je nakon dualne terapije sa lajf koučem Jovanom Hismajr koja joj je pomogla da pronađe psihički uzok svoje bolesti. Podstaknuta odličnim iskustvom, Isidora je odlučila da s Jovanom napiše knjigu “Upomoć, prijateljice!” na kojoj su temeljno radile pune dve godine.

– Roman govori o revolucionarnoj metodi psiho-pomoći koja se bazira na tome da prijateljice jedna drugoj mogu više da pomognu nego profesionalni terapeut ukoliko znaju tajne i metode dualne terapije. Naspram “botoks duhovnosti”, kako ja nazivam većinu današnjih učenja koja nam se nude sa svih strana, gde nam se objašnjava da smo sami krivi ako u životu imamo problema, dualna terapija zasnovana je na činjenici da živimo u dualnom svetu i da to ne možemo izbeći – počinje priču Isidora i objašnjava kako je njoj pomogla ova metoda:

– Imala sam mnogo problema, naročito posle mnogo kopanja po svojoj duši i traženja potencijalnog psihičkog uzroka moje bolesti. Shvatila sam da sam na različite načine mentalno silovana od svoje osamnaeste godine. Uprkos svemu što mi se dešavalo i dalje sam bila otvorena prema životu i ljudima, odbijajući da prihvatim da zlo postoji. Dualna terapija prvi put me je naučila da kao što kuću ne smete da ostavite otključanu, ne možete ni svoje srce. Zahvaljujući tome, prestala sam da budem permanentna žrtva zla oko sebe, postala sam svesna tamne strane i naučila sam da se zaštitim, ali i da uživam u lepom i dobrom, ne osećajući se krivom zbog zla koje mi drugi nanose.

Jedno od najtraumatičnijih iskustava supruge Nebojše Pajkića bilo je kad ju je seksualno zlostavljao jedan alternativni lekar koji joj je naneo veliku bol dok se borila za život.

– Pre tri godine, na nagovor poznanice, otišla sam sa suprugom kod stranog alternativnog lekara koji se tada reklamirao kao ozbiljan naučnik koji reprogramira bolesti. U to vreme, bila sam fizički u teškom stanju, puna vode i metastaza. Posle kratkog razgovora tražio je Nebojši da izađe iz ordinacije, a meni da se skinem naga. Počeo je prljavim rukama da prelazi preko mog golog tela i prepipava intimne delove, dakle, pregledao me je na veoma neprimeren način. Ono što je usledilo, bilo je seksualno zlostavljanje rukama, a on je tvrdio da je sve to deo terapije. Plakala sam u očaju što pored najteže bolesti, prolazim i taj užas s potpunim manijakom. Kada više nisam mogla da izdržim, počela sam da se koškam s njim, poslednjim atomom snage uspela sam da ga odgurnem i uplakana istrčala iz ordinacije. Nakon toga doživela sam neku vrstu nervnog sloma, užasnuta saznanjem da postoje tako devijantne osobe, ne shvatajući zašto sam morala da se na taj način suočim s tim dijaboličnim čovekom. Samo Jovani mogla sam da ispričam tu traumu, a pomoću jedne od dualnih metoda našla sam snagu da o tome javno progovorim i da shvatim kako nisam ja kriva što me je taj psihopata napao. Žrtve se kod nas ismevaju i ponižavaju, a dokle god ćutimo, psihopate će maltretirati i zdrave i bolesne – tvrdi poznata spisateljica koja otkriva kako je prestala da se plaši smrti.

– Najveći problem smrti, s tačke našeg apsolutnog neznanja u kome se svi nalazimo, jeste odvajanje od onih koje volimo. Kao što pišem u knjizi “Miris neba”, to je mesto u kome nema dometa mobilnih, pa ne možemo čak ni poruku da pošaljemo. Niko se odatle nije vratio i zapravo niko ništa ne zna o tome. Mnogo puta u životu bila sam na ivici smrti, od davljenja u moru i pada aviona do toga da sam jedva preživela porođaj. Ipak, to što mi se kancer vratio pet puta i što sam bila potpuno otpisana, isto je kao da igram ruski rulet. Na kraju vam dosade sve te priče o smrti i čekanje na nju, pa odlučite da uživate, makar to bilo još mesec dana ili dva sata života – iskrena je uspešna intelektualka koja priznaje da ju je bolest promenila:

– Ljudi ne mogu da izdrže da izvade pet zuba, a kamoli da se pet puta bore s najtežom bolešću. Taman pomislite da ste se izvukli, a ona se opet vrati. To vas izludi, jer ljudi najčešće ne prežive ni kada im se rak po drugi put vrati. Niko nikada, osim mojih lekara, muža i dece, neće znati kakvu sam golgotu prolazila. Ljudi bi se onesvestili samo kada bi videli deset dana te borbe. Mnogo je teško, i fizički i psihički, ali trudim se da nikog ne opterećujem. Gore je od svakog logora i zatvora, ali ja imam neku iracionalnu ljubav prema životu. Uostalom, moje postojanje već četiri godine, što tvrde i lekari, u domenu je apsolutnog čuda.

Poznata književnica nedavno je imala probleme u braku, a poljuljan odnos sa suprugom pripisuje promenama koje joj se događaju zbog borbe sa opakom bolešću. Isidora priznaje da ju je loše zdravstveno stanje promenilo, a da najveći teret podnose njen suprug, sin Lav Grigorije i ćerka Vila Evangelina.

– Najteže je Nebojši i deci. Sve je to spolja okej, ljudi vas vole, daju vam podršku, ali realan život s najtežom bolešću nešto je sasvim drugo. Pucam i ja, pucaju i oni. Uz to idu i sve druge nevolje – iscrpljujuća nestašica novca, nemogućnost rada i zarade, svakodnevna surovost ljudi koji misle da se rak dešava samo drugima, otkazi, brutalnosti, podmetanja, laži, klevete, dečji problemi... U svemu tome dajem sebi za pravo i da puknem i da plačem, jer u suprotnom ne bih izdržala. Nekad je potrebno da se čovek dobro isplače kako bi našao novu snagu. Nema porodice koja nema svoje lomove, ali na kraju uvidite da je ljubav zaista jača od svega i da je ona jedini trag smisla u ovom surovom svetu.

Autor: Ivana Nikolić

Foto: Luka Šarac