Irena Grahovac - Poznata kreatorka otvorila nam je vrata svog doma

Poznata kreatorka otvorila nam je vrata svog doma u kom nema mesta za poslovne teme, već je u potpunosti fokusirana na svoju porodicu, a u iskrenom razgovoru priča o iskustvu roditeljstva, kao i težnji da se ostvari po drugi put kao majka

Nastanjena u elitnom, brdovitom delu Zvezdare u prijatnom šumovitom okruženju, poznata beogradska dizajnerka Irena Grahovac (49) pronašla je životnu sreću. U samo dve ulice ovog lepog kvarta smestila je sve svoje ostvarene snove, pa dok u jednoj stanuje sa svojom porodicom, suprugom Zoranom i ćerkom Sofijom, odmah preko puta nalazi se njen atelje, druga vrsta ljubavi ali, čini se, njoj podjednako važna. Naravno, s godinama je Irena pomalo menjala svoje prioritete. Otkako je postala majka, jasno je razdvojila privatno i poslovno, mada sa suprugom radi u istoj firmi. Kada je između svoja četiri zida, o poslu ne razmišlja.

– U kući imam ćerku od pet godina, a kada posao prenesete u dom, obično nemate vremena da se posvetite detetu. U tom uzrastu veoma je važno da su roditelji prisutni i kad god sam ovde, posvećena sam porodici. Ne želim o poslu ni da pričam, to tada postaje odložena tema – kaže Irena.

Omiljeni kutak ovog stana joj je dnevna soba. Tu voli da se odmori nakon napornog dana, a nakon što uspava Sofiju, čeka je kanabe ispred televizora i prilika da se posveti gledanju omiljenih serija na „Netflixu“. Kao svaka zaposlena majka, trudi se da uskladi poslovne i privatne obaveze, tako što svaki minut van ateljea provodi uz ćerku.

– Radim od podneva do osam uveče i to je uvek tako. Sofija na spavanje nikada ne ide pre 11, pa onda uveče imamo ta tri sata za zajedničke trenutke, kao i svako prepodne. Nisam od onih koji insistiraju da dete ide u devet u krevet. U principu, jedino vreme kada ona nije s nama jeste tih osam sati – objašnjava Irena koja se svakim danom sve više upoznaje sa čarima majčinstva, a ponekad kao da i dalje nije svesna šta joj se dogodilo.

– Pre neki dan rekla sam kako mi se čini da sam još trudna, a moja ćerka već ima pet godina. Toliko mi je brzo vreme prošlo. Kako Sofija odrasta, godine sve brže prolaze. Dani su nekako isti, ali primećujem da je ona sve viša, krupnija i pametnija. Život mi se pretvorio u „Dan mrmota“, budim se, radim, obavljam slične obaveze, dođe vikend pa se malo odmorimo i od ponedeljka sve iz početka – priča nam kreatorka i objašnjava da pre dolaska ćerke nije sve bilo baš tako.

– Tada smo mogli da otputujemo u bilo kom trenutku, a mi smo ljudi koji mnogo vole da putuju. U njenom trenutnom uzrastu ne možemo još da je vodimo na neka prelepa mesta jer je još mala da bi ih zapamtila. Nema smisla da sada idemo na Kubu i slična odredišta, već čekamo da još malo poraste pa da može i da upije nešto od toga – kaže dizajnerka.

Kad putuju, gledaju da ne idu daleko, iako tvrdi da Sofiju uopšte nije lako impresionirati. To se pokazalo i kada su je nedavno odveli na predstavu „Dizni na ledu“, ali ona i nije bila baš oduševljena.

– Sada je u fazi jogunstva i bukvalno smo u situaciji da moramo da se izborimo sa sopstvenim detetom. Sofija ima veoma specifičan karakter. Ne zanimaju je ni lutke, već je sada opsednuta životnjama i mislim da zna svaku vrstu koja postoji. Trenutno je ništa drugo ne interesuje, a inače je veoma probirljiva. Ide na časove engleskog, baleta, bez obira na to što je suviše krupna. Mislim da nikada neće biti balerina, ali pošto toliko to voli, neka ide. Sada govori i da bi volela da bude šminkerka, pevačica ili igračica. Ne znam kako je to rešila, budući da se u našoj kući niko ne šminka, niti peva i igra, ali verovatno je to samo faza – otkriva Irena.

Dugo je Irena čekala da se ostvari kao majka, ali to ne znači da je prema Sofiji previše „mekana”.

– Ima ko je popustljiv u kući. Suprug je slab na nju i zato je ona vezanija za njega i više ga voli, ali kada je neka velika frka, onda je tu mama. Meni to ne smeta, neko mora da je dovodi u red. Ako je sada ne vaspitam kako treba, ne znam koliko ću vremena kasnije imati – tvrdi Irena i dodaje da ćerku uči da se u životu odnosi savesno prema obavezama i novcu.

– Ne bih volela da misli kako sve pada s neba i da sve može da se kupi. Skromna je, kada ode u prodavnicu igračaka, tačno zna šta hoće i ako nje nema, ništa drugo je ne zanima. Pravilo nam je da se kupuje jedna igračka, druga ne može. Mora da zna da u životu nije ništa na izvol'te, već mora da se zaradi. Ona ovako mala ume mene da istera i kaže: „Idi, mamice, radi da zaradiš neke parice da možemo da idemo na more“. Učim je da za sve u životu mora da se zaradi novac.

Irena je danas zahvalna na činjenici da ima dete jer je to oduvek želela, ali odbija da se poistovećuje sa onim ženama kojima je to bio jedini cilj u životu.

– Bila sam veoma zadovoljna svojim životom i pre Sofije, radili smo šta smo želeli, dosta putovali, uživali, materijalno smo bili potpuno situirani. Žene koje kažu da nisu kompletne bez deteta, ne znaju šta govore. Verujem da, ako ste dovoljno posvećeni svom poslu ili drugim stvarima u životu, ne možete osećati bilo kakav nedostatak. Ne možete tvrditi da vam nedostaje roditeljstvo dok se zapravo ne oprobate u njemu, jer ne znate kakav je osećaj. Ne može da vam nedostaje nešto što ne poznajete – kaže kreatorka, ali potom objašnjava i svoju veliku želju da ipak postane majka.

– U jednom trenutku shvatila sam da je to jedini način da ostavimo nešto iza sebe. Poželela sam da imam dete, genetsko nasleđe da me produži.

To je mislila u početku, ali kada je Sofija konačno stigla na svet, dizajnerka je spoznala i druge prednosti roditeljstva.

– Tek onda kada sam dobila dete, stvorila se nova ljubav, neka neverovatna emocija i život je počeo da mi se menja. Sve do tada to je bila neka imaginarna stvar. Prvo vam u kuću dođe vanzemaljac kojeg ne poznajete, a onda počnete da volite tog vanzemaljca, s prvim osmehom potpuno ste kupljeni i zatim vam se čitav život vrti oko njega. Kada bi me neko pitao da li mi je život bio lepši pre ili posle deteta, bio je lepši ranije jer sam imala slobodu za neke svoje razmažene prohteve, ali s druge strane, velika ljubav koju sam dobila sa Sofijom kompenzovala mi je to, pa se sada ipak osećam jače. Dobiti dete je kao bingo dobitak – emotivna je Irena, a takvo razmišljanje nagoni je da u budućnosti ima još dece, pa suprug i ona ozbiljno razmišljaju o usvajanju.

– To bi bilo divno, volela bih da usrećimo neko dete. Da sam mogla, imala bih desetoro dece, jer mnogo volim mališane – kaže kreatorka, ali ne može da garantuje da će se to i ostvariti. Naime, usvajanje deteta nije nimalo lak proces.

– Postoje ljudi koji nemaju decu, takođe ima mnogo mlađih potencijalnih roditelja, liste za čekanje veoma su duge, ali ako nam se ukaže šansa da usvojimo, zašto da ne. Ima dosta mojih prijateljica koje su dobro situirane kao i ja, ali opet nisu uspele da usvoje dete – otkriva Irena napominjući da statistika kaže da više od 200.000 ljudi pokušava da usvoji, te da je čak i to lutrija. Iz ovih motiva, Irena je odlučila da bude i humana.

– Angažovana sam u savetovalištu za žene koje su odlučile da probaju vantelesnu oplodnju i pomažemo im da odaberu kliniku, savetujemo ih oko protokola. Imam ideju da pokrenem televizijsku emisiju koja bi se bavila tom temom jer na taj način želim da doprem do što većeg broja žena. One i dan-danas smatraju da su osramoćene ako nemaju dete i da je to strašno. Međutim, ako jedna žena čuje iskustvo drugih koje su prolazile kroz istu situaciju, bude joj lakše. Podrška je izuzetno važna i o tome treba da se javno priča.

Ćerka je učvrstila i njen odnos sa suprugom Zoranom, s kojim ima osećaj da je provela čitav život.

– U našem odnosu najbitiniji su ljubav i poštovanje. Mislim da ćemo dočekati starost i to je veoma lepo. Suviše smo dugo zajedno da bi tu sada dolazilo do nekih promena. Ne razumem ljude koji se zaljubljuju, razvode, čitava ta estradna priča nije mi bliska. Praktična sam žena i smatram da u nekoj novoj vezi ne bih dobila ništa što nisam imala u ovoj. Strast prođe nakon nekoliko godina, ali ostaju ljubav i poštovanje. U ovim godinama ne bih mogla da razmišljam o skitanju i ludovanju. Mi u braku nemamo nesuglasica. Porodica smo, razumemo se i funkcionišemo najnormalnije – zaključuje Irena.