Ines Janković: Mnogo mi znače mentalne vežbe

Dizajnerka Ines Janković ispričala nam je mnogo detalja iz svog života i otvorila vrata beogradskog doma čiji je enterijer sama osmislila, a budući da se za to i školovala, savršeno je uspela da prenese svoj senzibilitet u prostor koji je letos potpuno renovirala

Dizajnerka i osnivač brenda "Ines Atelier" Ines Janković uspela je da za veoma kratko vreme postane vrlo važan deo modne scene. Danas mnoge dame za najvažnije trenutke u svojim životima biraju upravo njene haljine, a na odličan prijem nailazi i nakit s njenim potpisom. Manje je poznato da je prvi kontakt, koji je Ines imala sa dizajnom, bio sa enterijerom. Ne samo da se u Italiji školovala za to već je nekoliko godina radila u porodičnoj firmi koja se bavi dizajnom enterijera. Danas tu svoju staru ljubav ispoljava u uređenju svog životnog prostora, koji je tokom leta u potpunosti redizajnirala. U stanu koji se nalazi nedaleko od Belog dvora živi već šestu godinu, što je znatno više nego u bilo kom pre njega.

– Zanimljivo je što je ovo trebalo da bude moja privremena lokacija, ali čim sam ušla u ovaj stan, imala sam toliko dobar osećaj da sam odlučila da ostanem. Kraj je rezidencijalan, nema kafića, restorana, ničega što bi moglo da bude okosnica događaja, pa imam utisak da sam izolovana. S obzirom na to da je moj posao vezan za kontakte s mnogim ljudima, to mi stvara savršen balans.

Budući da ste diplomirali dizajn enterijera, sigurno vam nije bilo teško da svaki detalj prilagodite svom senzibilitetu?

– Projekat je radila naša porodična firma, konkretno mladi arhitekta Đorđe. Otkad sam usmerena na modu, a tako je poslednjih pet godina, nisam se bavila enterijerom, pa sam zato potražila pomoć arhitekte. Na osnovu mojih želja uradio je 3D skice, a onda smo krenuli dalje. Budući da najviše uživam u traženju detalja, svaku sitnicu sam birala sama.

Da li često menjate izgled stana?

– Pre ovog doma nikada nigde nisam živela duže od tri godine, tako da su selidbe dolazile pre renoviranja. Veliku ulogu igra činjenica da veoma mnogo putujem, pa mi stan – u kome se divno osećam – predstavlja bazu. No, to ne znači da ga u budućnosti neću promeniti, jer se ne vezujem za mesta. Dok se to ne desi, nastaviću da mu menjam dekoraciju ili poziciju nameštaja da bih unela svežinu.

Da li u ovom prostoru imate mesto koje posebno volite?

– Kad je lepo vreme, terasa mi izuzetno prija, a uz nju dnevni boravak, jer volim široke prostore. Kad bih projektovala svoj sledeći dom, skoro da bi samo kupatilo imalo zidove.

Gde ste sve živeli kad kažete da ste se često selili?

– Moja porodična priča malo je komplikovanija, jer smo živeli u Hrvatskoj, potom u Bosni, a onda smo došli u Novi Sad. Međutim, taj grad nikad nije odgovarao mom temperamentu. U njemu sam završila deo osnovne i srednju školu, a onda sam otišla na studije u Italiju. Po završetku fakulteta odlučila sam da živim u Beogradu.

Gde ste rođeni?

– U Brčkom, ali moji roditelji preselili su se u Hrvatsku kada sam imala samo tri meseca. U tom gradu nemam ni prijatelja, ni rođaka, pa ni razlog da u njega odlazim. Upravo zato što nikada ni u jednom mestu nisam dugo živela, nemam naviku da se vezujem za lokacije.

Menjanje sredina pruža nove vidike, ali iziskuje veliku moć prilagođavanja. Šta vam je u toj vašoj dinamičnoj priči prijalo, a šta nije?

– Mislim da bi mojoj prirodi mnogo manje odgovaralo da sam stalno bila na istom mestu, nego sve ove promene. Imala sam sreću da se moja sudbina poklopila s karakterom. Sećam se da sam tokom trećeg razreda osnovne škole promenila tri govorna područja, jer smo se – kad je počeo rat – iz Hrvatske preselili u Bosnu, ali ubrzo smo došli u Novi Sad. Deca umeju da se našale kad ne govorite kao oni, pa u prvim danima nije bilo baš lako, ali brzo sam se prilagodila. Po završetku srednje škole, a pre studija u Italiji, godinu dana bila sam u Londonu.

Mnogi žele da odu u inostranstvo kad diplomiraju, a vi ste se s diplomom vratili u Srbiju.

– U tom momentu bio je to najlogičniji izbor, s tim što ne verujem da ću večno živeti samo u Beogradu. Sebe u budućnosti vidim na dve lokacije.

Da li vas na ta brojna putovanja tera nemiran duh ili posao?

– Vrlo lako nađem razlog da nekud odem. U Milanu proizvodimo nakit, a sarađujemo s još nekoliko firmi iz inostranstva. Uz to, u mnogim zemljama imam drage prijatelje, tako da bar dva puta mesečno putujem.

Jednom prilikom rekli ste da najviše volite kad neko na vaše “’ajmo” kaže “’ajde”. Koliko je takvih?

– Teško je naći takve ljude, jer što smo stariji sve je manje vremena, zbog promene prioriteta, pogotovo kad se osnuje porodica. Tada se vreme za prijatelje i sopstveno uživanje sve više skraćuje, a u tim uslovima teško je biti fleksibilan. Srećna sam što imam prijateljstva koja negujem više od dvadeset godina. Neka putovanja su već postala tradicionalna, poput onog koje nas nekoliko najbližih organizujemo za moj rođendan, koji je 26. novembra.

Vaš “Instagram” profil mnogo toga govori o vama, ali ne i da li ste u vezi.

– Tako treba i da ostane. Moj princip je da ne prikazujem svoje partnere, što ne znači da ih nema. To ću, možda, učiniti tek kada s nekim zasnujem porodicu.

Čini se da vam “slavu” na profilu “krade” vaš pas, koji je uvek u centru pažnje?

– Žile nije zvezda samo mog, već i Instagram profila mojih prijatelja. Kad sam u Beogradu, on sa mnom provodi mnogo vremena, jer ga vodim i u studio i u proizvodnju. Jedino nema pristup probama venčanica, jer bi verovatno njegove šape završile na nekoj od njih.

Jedna od vaših venčanica, o kojoj se najviše pisalo, bila je ona koju je letos nosila Jelisaveta Orašanin.

– To je jedna od onih posebnih kreacija, a s Jelisavetom smo i ranije srađivali. U Ines Atelier haljini bila je i na festivalu u Kanu.

Da li uvek nosite odeću koju ste vi dizajnirali?

– Generalno ne volim kad vidim da žena od glave do pete nosi isti brend. Takve ljude smatram konzumerima. Odraz stila je kad imate sopstvenu vibraciju koja ne “izlazi” iz odeće, već iz vaše ličnosti. Poenta je da različite komade odeće spojite na svoj način. Često nosim svoje modele, ali ne isključivo njih.

Kako uspevate da imate manekensku liniju?

– Takva mi je genetika, a više od deset godina bavila sam se plesom – prvo latinoameričkim i standardnim, a zatim džez baletom. Nameravam da se ponovo aktiviram, da počnem s flamenkom, ali za svoju dušu. Neko bi rekao da ne volim da jedem, jer sam mršava, ali to je velika zabluda. Kad s partnerom odem u restoran, obično pojedem koliko i on. Poslednje dve godine zavolela sam kuvanje, pa se može reći da dosta vremena provodim u kuhinji. Da bi, ipak, postojao balans – treniram tri puta nedeljno.

Kad stižete da kuvate?

– Ljude koji imaju mnogo obaveza i često su van kuće, kuvanje uglavnom opušta. Svake godine, kad dođe vreme za kićenje jelke, pozivam prijatelje da to zajedno uradimo. Podrazumeva se da ja tada spremam večeru. Nekoliko puta mesečno poželim da drage ljude ugostim uz jela koja sam ja skuvala. Uglavnom je to neka lakša hrana koja se odlično kombinuje uz vino.

Čitajući šta ste do sada pričali u medijima, bio mi je veoma zanimljiv deo o meditaciji, a naročito o kontroli buđenja.

– Završila sam silva metod gde se, najgrublje rečeno, govori o kontroli uma. Budući da, istovremeno, moram da vodim računa o proizvodnji, kontaktima s klijentima, a i da radim na novim kolekcijama, pri čemu naš tim sada čini deset ljudi, moja pažnja usmerena je na niz stvari. Čim ustanem, a to je obično između sedam i osam, moj prvi ritual je dvadesetak minuta meditacije. Tada sam povezana sama sa sobom. Jedna od vežbi radi se uveče, pred samo spavanje, a vezana je za činjenicu da je vrlo stresno kad vas budi alarm telefona ili sata. Pomoću mentalne vežbe zamislite u koliko sati želite da se probudite i to postižete. Nemoguće je potpuno se zaštiti od stresa, tim pre ako ste temperamentni, pa toliko toga može da vas izbaci iz takta. Upravo zato morate da ovladate tehnikama koje će vam pomoći da koliko-toliko sačuvate svoje živce. Ako utičete na ono na šta možete, “uštedećete” ih za situacije kad baš morate da ih trošite.

Oslanjate li se na tu tehniku buđenja i kad ujutru imate let?

– Moja učiteljica silva metoda Margita naljutiće se ako pročita da tada programiram alarm, a to činim jer spadam u ljude koji se uvek pakuju par sati pred polazak. Ukoliko mi je let u šest ujutru, pakovaću se u dva posle ponoći. Verovatno mi nije bilo dovoljno stalo da tu naviku promenim, čim godinama nisam uspela. Kada dođete kući u deset uveče, a treba da ustanete u dva da se pakujete, teško je oslanjati se na tehnike, mada verujem da bi moglo i tako, ali ja idem linijom manjeg otpora.

Da li su u pripremi nove kolekcije?

– Spremamo dve velike stvari, a prva će biti već sredinom decembra. Reč je o reviji venčanica. Ove godine smo za brojne inostrane i privatne klijente radili stvari koje nisu bile u kolekcijama. To nam je dalo ideju da napravimo petnaest novih modela, koji će naginjati ka visokoj modi. Prezentacija će biti drugačija od svih dosadašnjih. Kolekcija za proleće-leto nastaje u saradnji s dizajnerima iz Pariza, ali o tome ništa više ne smem da pričam, osim da je rađena za inostrano tržište.