Poznati glumac otkriva da je najsrećniji kada su njegova supruga Tanja, sin Filip i ćerke Zala i Ela pored njega, da mu nimalo nije drago što su krenuli njegovim stopama, ali da ih zbog toga uči da ništa pa ni sam život nije ozbiljna stvar
Pored poslovnih uspeha u zemlji i inostranstvu, proslavljeni glumac Branko Đurić Đura (55) ne krije da mu je životna uloga muža slovenačke glumice Tanje Ribič (49), kao i oca Filipa (26), Zale (21) i Ele, ipak najznačajnija. Trenuci provedeni s njima veoma su mu dragoceni i zato ga bilo kakva odvajanja povodom poslovnih angažovanja veoma rastužuju. Ipak, pošto je u duši prvenstveno umetnik, koji ne želi da zapostavi tu svoju stranu, ovih dana našao se u ulozi reditelja predstave "Šta me snađe", koju zajedno sa svojom koleginicom Anđelkom Prpić promoviše širom Srbije. Uporedo s tim, a sa svim svojim šalama, vicevima i dogodovštinama, on se našao i u ulozi stručnog žirija popularnog televizijskog šou-programa "Tvoje lice zvuči poznato". I mada mu se posao iz nedelje u nedelju sve više dopada, priznaje da je vrlo teško javno ocenjivati tuđ rad i pritom ne povrediti ničija osećanja. Na kraju krajeva, nada se da niko od takmičara ne doživljava ozbiljno kritike žirija, jer naposletku sve je to samo zabava.
Za koga od učesnika TLZP-a mislite da bi mogao uspešno da se bavi glumom i imitacijom?
– Za imitaciju su svi sposobni i to su dokazali, dok gluma ipak nije tako jednostavna “disciplina” da bi se mogla savladati u TV emisiji.
Postoji li neko kome biste u nekom svom budućem projektu ponudili ulogu?
– Banetu i Leki, naravno. Oni su jedini glumci u emisiji.
Iz emisije u emisiju obasipali ste nas svojim humorom, a poznato je da ste i privatno naklonjeni pozitivnom gledanju na svet, da li se takav stav nasleđuje ili stiče?
– Nisam baš neki veliki šaljivdžija u privatnom životu, ali istina je da se trudim da sve gledam pozitivno. Mislim da se to može naslediti ali i “istrenirati”.
U tom maniru vaspitavam i svoju decu. Učim ih da život i nije tako ozbiljna stvar kao što mnogima izgleda. Moraju biti spremni na improvizaciju jer je život, u stvari, ono što nam se događa dok planiramo druge stvari.
Čuju li savete koje ste im namenili i umeju li ponekad sami da ih zatraže?
– Povezani smo na taj način da u je našoj porodici sasvim normalno da tražimo savete jedni od drugih.
Kakav je odnos sestara sa bratom?
– Obožavaju ga, on im je na neki način idol. A istina je da i on njih obožava.
Starija ćerka odlučila je da studira glumu u Americi. Kako joj ide, jeste li zadovoljni?
– Nisam baš najsrećniji što nam ćerka živi tako daleko. Mnogo nam nedostaje, ali najbitnije je da je ona zadovoljna i da radi ono što voli.
S obzirom na to da je Filip izabrao da se bavi fotografijom, a Zala glumom, očigledno je da su pošli vašim stopama. Kako ste reagovali kada su vam otkrili svoje želje za koje ste vi znali da će biti propraćene svim onim slatkim ili gorkim mukama koje ste vi proživeli?
– Pokušavao sam da ih odgovorim od toga jer vrlo dobro znam koliko je naporan i težak poziv glumca. Zali sam uvek govorio da postoji samo jedna profesija koja je teža od glumca, a to je glumica.
U jednom intervjuu ona je objasnila kako je nikada niste odveli ni na jednu audiciju, zašto je to tako?
– Ni sam ne idem na audicije, pa je verovatno zbog toga nisam odveo.
Koja su Elina interesovanja?
– Ela uči pevanje i to je ispunjava. Mislim da će i ona krenuti našim stopama, ako ništa, odrasla je u našoj “radionici”. To joj je u krvi.
Izjavili ste da slovenački jezik nije legao vašem glumačkom karakteru, da li je istina da ga nakon toliko godina još uvek ne govorite dobro?
– Nisam baš najtalentovaniji za jezike, a slovenački je vrlo zahtevan, naravno, ukoliko želite pravilno da ga govorite. Postoje čak tri načina za izgovor slova E i svaka reč dobije drugo značenje ako ga ne upotrebite dobro.
Bez obzira na to što ste iz Bosne i Hercegovine, često sebe nazivate Slovencem.
– To je šala. Uživam u Sloveniji i tamo se osećam stvarno odlično, ali ne mogu zbog toga reći da sam Slovenac. Svakako ne hajem mnogo za pitanja o nacionalnosti i baš zbog toga u šali ponekad sebi pridodajem taj epitet.
Dugi niz godina živite u skladnom braku sa slovenačkom glumicom Tanjom Ribič, otkrijte nam tajnu svog dugogodišnjeg braka?
– Mislim da je odgovor mnogo složeniji i da bih ga teško sveo u nekoliko rečenica. Glavna je svakako ljubav.
Izjavili ste da vas je supruga osvojila sobom, šta to tačno znači, šta je posedovala što druge dame nisu?
– Bila je totalno drugačija od drugih. Jedinstvena. Unikat.
Neosporno je da je pored toga što je vanserijska umetnica, veoma atraktivna i privlačna žana, potkrade li se kod vas ljubomora?
– Nisam ljubomoran čovek, niti volim druge ljude da opterećujem svojim problemima.
Prvenstveno ste porodičan čovek koji sve svoje slobodno vreme provodi s porodicom, kako izgleda kada ste svi na okupu?
– More je naša ljubav. Imamo malu barku na kojoj celo leto plovimo po Jadranu. To nas ispunjava.
Vaša deca stasavaju u odrasle ljude, primećujete li već sad neke svoje osobine kod njih?
– Možda to što sve troje imaju odličan smisao za improvizaciju.
Na koji način vas oni najlepše i najlakše obraduju?
– Svojim prisustvom. Dovoljno je samo da su tu.
Bliže nam se praznici, praktikujete li da tih dana čitava porodica bude na okupu?
– Nismo tradicionalisti, trudimo se da smo zajedno tokom cele godine, a ne samo za praznike.
Ne libite se da kažete da često umete da skuvate nešto, šta će se tih dana kao vaših ruku delo naći na toj trpezi?
– Svakako eko-vegetarijanski specijaliteti. Raduje me činjenica da zbog mene za vreme praznika, a i inače, ne umire nijedna životinja.
Tu odluku da ne jedete meso doneli ste pre desetak godina, nedostaje li vam ponekad ukus ili možda miris mesa?
– Leš ne može da miriše.
Da li se nakon te vaše odluke u vašem organizmu nešto drastično promenilo, čime nadomešćujete taj nedostatak?
– Nemam nikakvih nedostataka. To su izmislili mediji koji reklamiraju mesnu industriju.
Nedavno ste režirali predstavu "Šta me snađe" u kojoj glavnu ulogu tumači Anđeka Prpić, šta očekujete od tog komada?
– Ovih dana biće premijera i očekujem da će se publika beskrajno zabavljati. Anđelka je veoma talentovana i ima osećaj za komediju. Užitak je raditi s njom.
Negde sam pročitala da vam gluma često dosadi i da vam je na desetom mestu u životu. Pored porodice, ko zauzima prvih devet mesta?
– Nervira me kad ljudi svoj život podrede poslu, ali na prvom mestu nalazi se moj bend "Bombaj štampa". S njim je sve počelo i još uvek traje, 24. februara imamo koncert u beogradskom Domu omladine.
Jedan ste od retkih naših glumaca koji je imao svoju šansu u Holivudu, otkrijte nam svoje iskustvo?
– Ne razlikuje se to mnogo od ostalih produkcija, osim po tome što se tamo, uglavnom bespotrebno, "skrši" mnogo veća gomila novca. Mnogo više volim da radim u Italiji gde sam za poslednjih dvadesetak godina napravio mnogo dobrih uloga.
Zašto je to tako?
– Iscrpljuje me tuđa ambicioznost. Ta američka je ponekad jako naporna. Sve je strašno napeto, a krije se iza vela neke šatro opuštenosti.
