Bojana Ordinačev i Jana Milić Ilić: Sudar različitih energija

29/12/2017 | 16:41

Dve poznate glumice na televiziji gledamo kao žestoke protivnice koje su zaljubljene u istog muškarca, ali privatno su u odličnom odnosu pa je bilo zanimljivo posmatrati kako se snalaze u bokserskom ringu, a otkrile su nam koliko su u pravom životu spremne na borbu za ljubav

Glumice Bojana Ordinačev (37) i Jana Milić Ilić (35) toliko vešto dočaravaju odnos ljutih rivalki u hit seriji „Istine i laži“ na Prvoj televiziji da su i nas ubedile. Spremne da sve učine za svoju ljubav, ove dve lepotice na ekranu često deluju da su na ivici klinča, pa smo odlučili da razrešimo dileme. Odveli smo ih u bokserski ring kako bi najzad odmerile snage, ali tada smo shvatili da su njih dve i pored brojnih suprotnosti, veoma dobre drugarice. Mada njihove različitosti polaze od banalnih detalja, poput boje kose, neke su izražene i u karakternim crtama.

Da li se i u prijateljstvu suprotnosti privlače?

Jana: Ne bi bilo istinito tvrditi da su u našoj profesiji svi međusobno prijatelji, ali moram da istaknem da je Bojana jedno predivno ljudsko biće. Mada smo se znale i ranije, tek kroz ovaj projekat upoznale smo se na pravi način. Ponosna sam što smo paralelno sa setom izgradile i privatno prijateljstvo i što imamo zajedničke kafice i druženja. Ljudima je čudno kada nas vide zajedno u gradu zbog onoga što gledaju u seriji, ali zaista se divno družimo. Volim da kažem – da sam muško, ja bih se oženila Bojanom (smeh).

Bojana: Mislim da se u životu, generalno, suprotnosti privlače, ali nas iste stvari održavaju. Ako su samo suprotnosti prisutne, u takve veze ne verujem, bilo da su ljubavne ili prijateljske. Jana je veliki car i profesionalac, na njoj se nikada ne vidi umor. Uživamo kao drugarice, zezamo se na snimanju pa nam je prijalo i ovo zajedničko fotografisanje za „Story“.

Možete li da zamislite sebe kako se u pravom životu „bijete“ s nekom devojkom zbog muškarca?

Jana: Nikada u životu ne bih sebe dovela u takvu poziciju. Ljubav je iskrena sama po sebi, pa ako zbog nje moramo da pređemo preko svojih principa, to nije ono što bi trebalo da bude, a to je iskren odnos. Pored muškarca i žene, ne postoji treći u vezi. Ili su zajedno ili nisu. Negujem svoja prijateljstva, kao i svoju ljubavnu priču. S druge strane, mogu sebe da zamislim kao borca, ali recimo, kad bi neko napao Bojanu u kafiću. Tada bih mogla da se potučem, ali ovako ne.

Bojana: Privatno ne mogu sebe u tome da zamislim. Ako se dotični muškarac premišlja između mene i neke druge devojke, onda me više i ne zanima. U seriji je, s druge strane, veoma uzbudljivo tako nešto igrati i prija mi taj rivalitet s Janom. Često se šalimo da smo ljubomorne kada jedna od nas ode sa Zokijem (Pajićem) na kafu, a ona druga nije pozvana.

Ko bi pobedio u pravom bokserskom meču?

Jana: Mislim da bih ja jer trening koji praktikujem privatno obuhvata jednom nedeljno i boks. Primetila sam tokom ovog slikanja da se bolje snalazim u nekim pozama. Možda bih se iznenadila kada bi se taj meč stvarno odigrao, ne znam da li bih igrala prljavo, ali čisto sumnjam.

Bojana: Moguće da je Jana u pravu, ali kada bi zaista došlo do toga, ja bih se ipak na sebe kladila. Kao i u svakoj drugoj životnoj situaciji.

U kojim situacijama glumački poziv, ali i život, liče na bokserski ring?

Jana: Uvek, posao je takav da je uvek neizvesno hoćemo li dobiti ulogu, što zavisi od brojnih kastinga i to je veoma stresno. A život je još veći ring. Međutim, što sam starija, sve sam zrelija i sposobnija da prepoznam šta je život, šta je ono što hoću i ono što neću.

Bojana: Nijednog trenutka svoj poziv ne doživljavam kao borbu, već kao ostvarenje životnog sna. Što se tiče života, to je borba od trenutka kada progledamo, otkako nas babica uzme i okrene naglavačke. Nisam neko ko odustaje i po vokaciji sam borac.

Kažu da se prijateljstvo između dve žene promeni kada jedna od njih postane majka, pa se zbog drugačijih životnih prioriteta izgube zajedničke teme. Da li je takva okolnost uticala na vas dve?

Jana: Ranije sam bila duboko ubeđena da to nema veze jedno s drugim, međutim bila sam u zabludi – stvari se ipak menjaju s majčinstvom. Naravno da pravi prijatelji ostanu uz vas, ali tek sada shvatam ono što nisam razumela dok još nisam bila majka a neke moje drugarice jesu. Vi postajete odgovorniji za još jedno biće i imate nove prioritete. Ne treba zapostaviti prijatelje, ali desilo mi se gomilu puta da ne možemo da se uklopimo sa obavezama. Na primer, sada se podrazumeva da se na piće odlazi oko ponoći, a ja ne mogu da pratim taj tempo. Postala sam ona osoba koja kada ugovara druženja pita: „Od kad do kad, u koliko tačno“ itd.

Bojana: Mislim da su takve okolnosti apsolutno normalne. To je kao kada imate drugaricu s kojom se intenzivno družite i onda se ona zaljubi u nekog dečka pa se zbog njega manje viđate, to mi je skroz u redu. Ako ljubav između prijatelja postoji, to podrazumeva da ste srećni zbog nečije sreće i da mu opraštate zbog nedostatka vremena.

Apropo bokserskog ringa u kojem ste se slikale, živimo li i dalje u muškom svetu? U kojim situacijama biste volele da se zamenite s jačim polom?

Jana: Nikada nisam svet delila na muški i ženski. Ako tako posmatrate, sami srozavate sebe. Verujem u sebe kao u individuu koja je sama odgovorna za svaki svoj uspon i pad, nezavisno od toga kog sam pola. Verujem da uz osobenost i inteligenciju čovek može da pruži svoj maksimum. I nikada nisam volela poređenja. Ljudi stalno gledaju ko je srećniji od njih, dok ja nikada nisam razmišljala na taj način.

Bojana: Recimo, strašno sam ljubomorna na to kako muškarci umeju da se organizuju za gledanje utakmica. Njima je to prezabavno. Ne pratim sav sport, najviše sam fokusirana na moto-trke koje su moja strast i ponekad gledam teniske mečeve, pošto sam taj sport trenirala, ali otkako Đoković ne igra tako često i ja ga gledam slabije. Takođe, muškarcima je lakše da se organizuju za odlazak na more, kod njih to ne zavisi od fizičkog izgleda, dok su žene previše opterećene svojim telom.

Obe ste ispunjene na emotivnom planu, kakve ste kada volite? Da li se i u tome razlikujete?

Jana: Bojana je toliko iskrena i divna, ušuškana u ljubavi koja dugo traje. Ja sam istrajna i tačna, sve dok je druga osoba takva. U ljubavi idem do kraja, dajem sve od sebe, ali isto tako sam realista i svesna da su ljudi i odnosi promenljivi.

Bojana: Kada volim, ja volim. Kod mene nema granica, uslovljavanja, sve je otvoreno. Neki misle da se s takvim stavom lakše povredite, ali kod mene nije tako. Ako date sve od sebe a to nije uzvraćeno istom merom, posle nemate nikakvu grižu savesti. Znate da ste dali sve što ste imali, a ako to nije to, onda ne treba tako ni da bude. Povređujemo se kroz čitav život i od toga se ne možemo sačuvati.

Kako biste opisale svoj stil?

Jana: Sportska elegancija. Ili ono što danas ne postoji kao stil, a to je „rokenrol“. Volim farmerke, crne pantalone, kožne jakne, bele majice. Za izlaske uvek volim da se skockam. Tu se potrudim oko šminke, frizure, volim dobre haljine, ženstvenost i prefinjenost, mlada sam, u najboljim godinama, tako da volim da se dobro osećam i na crvenom tepihu i na večeri.

Bojana: Ne znam da li baš imam svoj stil, ali volim da bude udobno i opušteno. Osim ako su u pitanju prilike koje zahtevaju drugačiju vrstu garderobe. Ne spadam u one koji kažu da im je podjednako udobno u patikama i na štiklama, njima stvarno svaka čast.

Izdvojte nekoliko stvari koje su obavezne u vašem ormaru.

Jana: Crna koktel haljina, bela i crna košulja za sve prilike, dobri sakoi i u poslednje vreme obožavam odela, tzv. „bussiness look“ koji sam otkrila otkako ga nosim u seriji.

Bojana: Mnogo, mnogo farmerki, a primetila sam i da volim jakne. Mislim da ih imam više nego džempera, ne znam kako to.

Koji detalj ćete staviti da biste upotpunile savršenu večernju kombinaciju?

Jana: Uvek bih elegantnu crnu haljinu „začinila“ dobrom ogrlicom i, naravno, uz to obula odgovarajuće cipele i izabrala adekvatnu tašnu.

Bojana: Za veče su mi štikle obavezne, ali recimo da volim da u takvim prilikama stavim neke dobre svečane minđuše.

Da li biste se ikada podvrgle estetskim korekcijama?

Jana: Za sada, nikada. Zalažem se za to da čovek neguje svoju prirodnu lepotu. Možda ću promeniti mišljenje ako ostarim na neki čudan način, ali za sada čuvam sve svoje vrline i nesavršenosti jer one govore o meni. Volim i svoje smejalice, kao i ožiljak koji nikada nisam htela da odstranim iako sam mogla.

Bojana: Ne osuđujem one koji se odluče na takav korak. Ipak, u ovom trenutku ne razmišljam o tome, jer mislim da sam suviše mlada, ali pitajte me za deset godina. Šta ću raditi kasnije ako sada počnem?

Kažu da je samopouzdanje seksi, a odakle vi crpete svoje?

Jana: Lepo je što je samopouzdanje seksi, slažem se s tim. Stiče se godinama. Što ste stariji, zreliji, ako radite na sebi, bolji ste u svakom aspektu života. Rodila sam dete, dokazujem se kao majka i na poslu, ali tu je možda najbitnija baza, odakle potičemo. Roditelji su me vaspitali na jedan stromodan ali dobar način i gledaću da tako i ja podižem svoje dete. Samopouzdanje u tom smislu dolazi iz kuće. Bolje se osećam u životu nego ranije jer sam načisto s tim ko sam ja, šta imam u životu, šta nemam. Nervira me kada primetim lažno samopouzdanje, kod osoba koje život žive na „Instagramu“ i prikazuju lažnu sliku. Stojim s obe noge na zemlji, nikada nisam poletela niti verujem da zvezde postoje u Srbiji.

Bojana: Slažem se, mislim da to dolazi iz porodice, a da ga s vremenom samo usavršavamo. To je matična ćelija iz koje sve kreće. Roditelji nam dosta pomažu da se formiramo. Samopouzdanje je jedan od važnijih uslova za srećan i dobar život.

Boris PopadićPetar Đorđević/Luka Šarac/Boško Karanović

Još iz rubrike