Antonio Banderas EKSKLUZIVNO za "Story": Porodica je patila zbog mog posla

Ekipa magazina “Story” prisustvovala je svetskoj premijeri serije “Genije” u Malagi, a glavni junak tog ostvarenja Antonio Banderas otkrio nam je s koliko emocija se pripremao za ulogu svog sugrađanina Pabla Pikasa, ali i mnoge detalje iz svog života

Španski glumac sa holivudskom karijerom Antonio Banderas (57) do sada je u svojoj briljantnoj biografiji upisao više od stotinu uloga, ali će, po mnogima, rolu njegovog života publika moći da vidi tek ovog proleća. Reč je o njegovom radu u drugoj sezoni serije “Genije”, koju je snimila televizija “National Geographic”, gde je maestralno dočarao lik Pabla Pikasa. Prva od deset epizoda počela je sa emitovanjem 24. aprila, a ekipa magazina “Story” prisustvovala je svetskoj premijeri serije u pozorištu “Servantes” u Malagi.

Na crvenom tepihu pre same projekcije pojavili su se svi učesnici ovog projekta, s rediteljem Kenetom Bilerom na čelu, zatim Pikasov unuk Olivije koji je želeo da izrazi podršku svoje porodice ovom projektu, ali je prava zvezda večeri bio Antonio Banderas. Mada je zbog uloge morao da se ošiša i obrije obrve, i dalje zanosan španski umetnik plenio je pažnju okupljenih, a uz njega je sve vreme bila njegova partnerka Nikol Kimpel.

Za Banderasa uloga Pikasa ima poseban značaj jer obojica potiču iz Malage gde holivudski glumac i danas živi sa emotivnom partnerkom i ćerkom Majom. Na samom početku razgovora koji smo vodili neposredno pre svetske premijere serije, Antonio nam je otkrio da su čitavo njegovo detinjstvo obeležile priče o Pikasu o kome njegovi sugrađani rado govore.

– Odrastao sam u blizini Pikasove rodne kuće, pored koje me je majka vodila u školu i svaki put bi mi rekla: “Ovde je rođen Pikaso”. U tom periodu mislio sam za njega da je neka vrsta božanstva. Nisam bio jedini koji je živeo u tom uverenju. Pikaso je jedini čovek iz Malage koji je ostvario grandiozan uspeh ne samo u Španiji već u celom svetu. Iako je u svom rodnom gradu proveo samo prvih deset godina života, ljudi su na njega ovde gledali kao na neku vrstu proroka. Neću pogrešiti ako kažem da nam je važan isto koliko i sunce. Svi smo mi ponosni što smo iz istog mesta kao on i to često ističemo.

Koji su segmenti njegovog života vama bili najzanimljiviji dok ste se pripremali za snimanje serije?

– Sve mi je bilo podjednako intrigantno. Serija obrađuje čitav njegov život. Dakle, gledaoci će imati priliku da vide Pikasa kao porodičnog čoveka, kakav je bio njegov odnos prema ženama i deci, ali i prema ljubavnicama kojih je bilo na desetine. Siguran sam da će posebno biti zanimljiva njegova veza sa Dorom Mar koja je takođe bila izuzetna umetnica. Međutim, biće prikazan i Pikasov umetnički put, zatim njegova intelektualna uverenja i politička ubeđenja. Njegova ličnost imala je mnogo slojeva i to nije bilo lako dočarati.

Dok je njegovo umetničko stvaralaštvo nesumnjivo grandiozno, mnogi su ga osuđivali zbog raskalašnog ljubavnog života. Kako vi gledate na njegov odnos prema ženama?

– Smatram da Pikaso nikada nije pravio veliku razliku između umetnosti i stvarnog života. Za njega su ta dva segmenta uvek bila isprepletena i činila su kompaktnu celinu. To ga je, s jedne strane, dovelo do stvaranja grandioznih dela, ali s druge, do nekih privatnih odluka koje većina ljudi ne bi mogla da odobri.

Kako ste vi u seriji uspeli da ga opravdate?

– Postoje stvari koje je on uradio tokom života, i ja možda ne mogu da ih razumem, ali trudio sam se da ih ne osuđujem. Mnogo sam diskutovao s kreatorima serije o tome kako da odigram neke scene jer su bile “na ivici” i bilo je veoma važno da se urade tačno. Međutim, ono što mi je najviše pomoglo bili su razgovori s Pikasovom ćerkom Majom. Kada smo se prvi put čuli telefonom, odmah mi je rekla: “Antonio, ja sam Francuskinja, ali se osećam i Špankinjom. Znam sve o poreklu svog oca”. Ona mi je mnogo pričala o svom ocu i ono što mi je bilo najvažnije jesu njene reči da ga nikada nije doživljavala kao velikog umetnika, već kao svog tatu jer on u kući zapravo i jeste bio samo to.

Zbog čega njegova ćerka nije prisustvovala svečanoj premijeri serije u Malagi?

– Maja je već u poznim godinama i ima problema sa zdravljem, tačnije teško se kreće. Međutim, tokom snimanja mnogo nam je pomogla i, kao što sam rekao, za mene je to bilo veoma dragoceno. Na premijeru je došao njen sin Olivije s kojim sam se, takođe, tokom procesa rada sprijateljio i čija podrška čitavom projektu nije izostala.

Da li vam se tokom rada dešavalo da poredite sebe kao umetnika sa Pikasom?

– Ne bih mogao da poredim sebe s Pikasom jer smatram da ni više od devedeset i pet odsto umetnika ne može sebi to da dozvoli. On je bio genije, baš kao što je i naslov ove serije i ne bih sebi mogao da dozvolim gordost da se upoređujem s takvim čovekom. Gajim ogromno poštovanje prema njegovom radu, mnoge stvari koje je uradio u privatnom životu ne simpatišem, ali ih razumem.

Koliko je vaš privatni život trpeo zbog vašeg umetničkog stvaralaštva?

– Nikada nisam stavljao posao ispred porodice. Za mene nije bilo dileme šta je prioritet. Međutim, i pored tolikog truda nisam uspeo u želji da moji najbliži ne pate zbog toga što radim posao koji mnogo volim. Ako me pitate da li je nekada moja ćerka patila zbog mog posla, odgovor je potvrdan, da li su neke moje ljubavne veze propadale zbog mog posla, odgovor je da, da li sam bio previše odustan od kuće – jesam. Međutim, nisam bio ekstreman poput Pikasa.

Mislite li da je Pikaso iskorišćavao žene?

– Ne, mislim da su njegovi odnosi sa ženama bili na obostrano zadovoljstvo. Ono što je bilo zanimljivo za njega jeste to da se nikada nije odricao starih ljubavnica. Ni s jednom nije prekidao kontakt i bio je vrlo posesivan. Odnosio se prema njima kao dete prema igračkama, nije dozvoljavao da mu ih bilo ko preotme.

Čime je toliko privlačio žene?

– Bio je velika zvezda svog vremena, ali istovremeno i čovek briljantnog uma. Stoga ne čudi što je s velikom lakoćom pridobijao ženska srca. Postoji čak podatak da je posle Drugog svetskog rata kroz njegov dom dnevno prolazilo i više od dvadeset žena. Zapravo je imao momka koji je odlazio u restorane i prikupljao atraktivne devojke tako što bi im govorio da Pikaso želi da mu poziraju, a onda ih odvodio u njegov dom.

Sećate li se perioda kada je Pikaso umro. Kako su ljudi u Španiji reagovali?

– Franko je tada bio živ, tako da je moja zemlja bila u nekoj vrsti anestezije. Pikasova smrt nije se mnogo pominjala. Tek nekoliko godina kasnije, u periodu uvođenja demokratije, odnosno tokom tranzicije, mnogi umetnici počeli su da se vraćaju u Španiju. Verujem da je i Pikaso imao želju da bar poseti svoju zemlju. Članovi njegove porodice pričali su mi da je pred smrt stalno pominjao Malagu jer je već bio star i dementan. Siguran sam da je bilo tako jer je moj otac bolovao od Alchajmerove bolesti i pred sam kraj života nije mogao da se seti ničega što se dešavalo prethodnog dana, često ni mene nije mogao da prepozna i zvao me je imenom svog brata, ali je zato do detalja znao da opiše događaje iz svog ranog detinjstva.

Koliko je vama rad na ovoj seriji bio poseban?

– Izuzetno, veoma sam emotivno doživeo snimanje serije “Genije” i studiozno sam se pripremao. Čak sam i pred sam kraj snimanja, kada sam glumio Pikasa u poznim danima, počeo da se osećam kao starac jer smo radili više od dvanaest sati dnevno i postalo mi je prirodno da se krećem kao čovek od devedeset godina. To nije bio baš lep prizor za moje okruženje, ali sada je sve gotovo i ponovo sam stari Antonio.