Voditeljka Ana Pendić tvrdi da su joj brak i majčinstvo doneli životnu promenu koja joj je bila neophodna, kako uspeva u nameri da ispuni sve svoje potrebe i zadovoljstva, ali i da se potpuno oporavila od operacije diskus-hernije koju je nedavno imala...
Voditeljka Pink televizije Ana Pendić (42) uspela je da “skroji” život po svojoj meri. Nekadašnja manekenka, koja trenutno vodi jednu od najgledanijih emisija u zemlji “Paparaco lov”, tvrdi da uživa u braku sa suprugom Vojkanom Radošem i odrastanju njihove četvorogodišnje ćerke SareS obzirom na to da joj je bračni partner dugo bio jedan od prijatelja, tvrdi da je dobro znala za koga se udaje i da suprug nikada nije izneverio njena očekivanja. Oboje su veoma posvećeni roditelji, a Ana nije zapostavila ni svoju karijeru i društveni život jer smatra da samo srećna žena može da bude dobra supruga i majka.
Iza vas je još jedna sezona emisije “Paparaco lov”, jeste li zadovoljni rezultatima?
– Ova sezona bila je jedna od najuspešnijih, a mi smo ostali najdominantniji u terminu u kome se emitujemo. Jedini program koji nam je konkurencija jeste “Liga šampiona” i to završna faza tog takmičenja. Nadam se da će tako ostati i u narednoj sezoni koja nam je jubilarna deseta. Mislim da je veliki uspeh kad jedna emisija toliko dugo opstane na televiziji u današnje vreme i uvek je najgledanija.
Da li vam imponuje što ste deo tako uspešnog tima?
– Na televiziji Pink radim već 21 godinu i imala sam priliku da budem deo najrazličitijih formata. Išla sam putanjom koju bi svaki voditelj trebalo da prođe, što znači od rada na vremenskoj prognozi i u jutarnjem programu do nekih ozbiljnijih emisija. Volela sam da radim loto, koji je u to vreme bio toliko popularan da smo imali dva termina nedeljno, a emisija koja je bila najbliža mom senzibilitetu bila je “Šopingholičarke”. “Paparaco lov” je gledaocima najzanimljiviji zato što prikazuje realan život i što ljudi mogu da vide poznate ličnosti u raznim situacijama i da shvate da su i oni poput svih nas. Komentari su podeljeni, kao i za sve ostalo, ali mi uživamo dok radimo emisiju i na početku svake jasno stavimo do znanja da nam je cilj zabava, a ne zla namera. Rad na ovom projektu odgovara mi i zato što mi ostavlja dovoljno vremena da se posvetim porodici, a to mi je vrlo bitno jer imam četvorogodišnju ćerku kojoj sam najpotrebnija.
Koliko je teško obezbediti bezbrižno detinjstvo detetu u današnje vreme?
– Što se finansijske strane tiče, suprug i ja trudimo se da joj obezbedimo sve što joj je potrebno, ali postavljamo mnoge granice. Ona dobro zna da ne može svakog dana da dobije novu igračku ili da jede dva sladoleda dnevno. Ograničavamo joj i vreme provedeno na iPadu ili pred televizorom, niti joj dozvoljavam da koristi moj telefon. Trudim se da je osamostalim na način kako smo mi vaspitavani. U to vreme glavni fokus bio je na porodici, dok su se danas roditelji malo pogubili i sve im se vrti oko naslednika, koji znaju vrlo dobro da manipulišu takvim položajem.
Kakva je Sara devojčica?
– Kao i svaki roditelj, ne mogu realno da sagledam njene osobine jer je ona predmet mog obožavanja. Ljudi koji je poznaju kažu da je dobro, poslušno i mirno dete, ali je isto tako karakterno veoma jaka. Tačno zna šta joj odgovara, a šta ne i to vrlo jasno svima stavi do znanja. Vrlo je društvena, pa je tako, recimo, tokom letovanja ove godine vrlo lako sklapala prijateljstva čak i s vršnjacima iz inostranstva. Bilo je vrlo zanimljivo posmatrati kako nalaze način da se sporazumeju.
Planirate li proširenje porodice?
– Smatram da se Sara rodila u najboljem mogućem trenutku jer smo tada Vojkan i ja već dve godine bili u braku i imali smo rešeno stambeno pitanje. Kako je ona rasla, mi smo toliko uživali u svakoj fazi kroz koju prolazi da uopšte nismo razmišljali o drugom detetu. Zasad nemamo u planu proširenje porodice, ali ukoliko se bude desilo, bićemo srećni zbog toga.
Da li vam je brak doneo životnu promenu koju ste očekivali?
– Vojkan i ja smo se intenzivno družili dve godine tokom kojih smo se veoma dobro upoznali u svim mogućim situacijama. U tom periodu ja sam mu nabacivala mnoge devojke, on je tolerisao moje muškarce, tako da među nama nema čak ni te vrste ljubomore. Kada smo počeli da se zabavljamo, već posle dve nedelje rešili smo da živimo zajedno, a venčali smo se dve godine kasnije. Dobro sam znala s kim ulazim u brak i za ove dve godine, on nijednom nije izneverio moja očekivanja.
Nedostaju li vam ponekad izlasci i životni period koji ste imali pre udaje?
– Imala sam sreću da sam kvalitetno iživela svoju mladost, družila sam se, putovala i izlazila kada je bilo vreme za to. Ni sada se nisam odrekla društvenog života, često se viđam s prijateljima i posećujem gradska dešavanja koja me interesuju jer smatram kako moram da budem srećna da bih bila dobra članovima svoje porodice. Naravno, sve je to ranije bilo mnogo intenzivnije, ali ne žalim ni za čim. Živim kako mi odgovara, trudim se da ugodim sebi i u tome uspevam.
Ove godine imali ste i operaciju diskus-hernije, jeste li se oporavili od tog zahvata?
– Nekoliko godina trpela sam bolove u kičmi koji su nakon sitnih intervencija postajali lakši, ali generalno, bila sam navikla da živim s bolom i to je nešto najgore što sebi možete da dozvolite. Ove zime bili smo na Kopaoniku, gde sam se igrala i grudvala sa ćerkom, vukla njene sanke i nosila je, što je drastično pogoršalo situaciju. Ubrzo pošto sam se vratila u Beograd, nisam mogla da se oslonim na levu nogu. Kada sam uradila magnetnu rezonancu, lekar mi je rekao da moram na hitnu operaciju i već tog dana bila sam u Kliničkom centru. Nakon hirurškog zahvata, bolovi su prestali, što mi je donelo veliko olakšanje, ali bilo je veoma važno da naredna dva meseca budem disciplinovana i pridržavam se svih saveta lekara. Takođe, imam vežbe koje svakodnevno moram da radim do kraja života, ali i da se pridržavam još mnogih pravila, kao što su, recimo, to da iz automobila izlazim obema nogama ili da dete dižem iz čučnja. Trudim se da budem disciplinovana, ali moram da priznam da se ne pridržavam baš svih saveta.
