Aleksandra Gudelj: Omah sam znala da će Veljko biti moj muž

13/10/2017 | 17:15

Nakon što je tokom letnje pauze proslavila sedmu godišnjicu braka, voditeljka emisije Ekskluziv spremno se vratila novim radnim obavezama, a u iskrenom intervjuu otkrila nam je kako je tokom godina gradila skladan odnos sa suprugom pa ih danas i dalje vezuju jake emocije kao na početku veze

Vedar duh i pozitivan pristup životu glavne su osobine voditeljke “Ekskluziva” Aleksandre Gudelj (33), koja je sa suprugom Veljkom uspela da izgradi život iz snova. Centralno mesto u njihovoj porodici zauzimaju sinovi, šestoipogodišnji Milijan i troipogodišnji Damjan, a u društvu svoja tri muškarca, lepa Beograđanka uvek se oseća bezbedno i sigurno. Jedno od zaštitnih lica Prve televizije leto je provela okružena svojom porodicom, a nakon odmora tokom kojeg je proslavila i sedmu godišnjicu braka, spremno se vratila novim radnim zadacima. U timu koji čine mladi entuzijasti, s kojima priprema jednu od najgledanijih zabavnih emisija u zemlji, atraktivna brineta obožava da radi. Dobra energija koja vlada u njihovoj redakciji često se prenosi i na male ekrane, što je ključ uspeha “Ekskluziva”.

Da li ste spremno započeli novu televizijsku sezonu?

– Svi mi koji radimo na televiziji imamo kolektivnu pauzu koja traje taman toliko da se čovek uželi posla. Ove godine, sezona je počela malo kasnije nego prethodnih pa smo svi jedva čekali da krenemo u nove radne pobede. Veoma mi je drago što sam ostala u timu emisije Ekskluziv jer sebe trenutno vidim u zabavnim formatima. Radim okružena mladim i kreativnim novinarima koji su puni entuzijazma i željni napretka što, verujem, da osećaju i naši gledaoci. Iako i na drugim televizijama postoje emisije sličnog tipa, mislim da nam polazi za rukom da budemo drugačiji i da javne ličnosti predstavimo u nešto drugačijem svetlu. Već dve godine radim na istom mestu i toliko se osećam lepo i ušuškano da, zasad, ne bih ništa menjala. Ne kažem da u budućnosti ne vidim sebe i u nekim drugačijim televizijskim projektima, ali trenutno mi ovaj posao najviše odgovara.

Podsećaju li vas mlade kolege na vaš početak?

– Za nekoliko meseci navršiće se tačno deset godina otkako sam počela da radim na tadašnjoj Fox televiziji koja je kasnije postala TV Prva. Prvo sam bila novinar koji se oprobao u mnogim segmentima, a kasnije sam napredovala i prešla ispred kamere. Volim kada danas u mladim kolegama vidim želju za napretkom kakvu sam ja tada imala, a u timu Ekskluziva svi je poseduju. Zato je moje radno okruženje uvek pozitivno, ljudi su nasmejani i veseli. Takva energija mi prija jer je moj životni moto da bi svi trebalo da uživamo u životu i da se radujemo svakom novom danu. Ne kažem da ne postoje problemi i stuacije u kojima padnemo, ali i tada bi trebalo da se potrudimo da nađemo rešenje i da sa osmehom nastavimo dalje.

Koliko se televizija promenila u prethodnih deset godina?

– Tržište se svakako promenilo, a Prva televizija sada više insistira na tome da pravimo program koji može da okupi porodicu kraj malih ekrana. Danas se brzo živi i ljudi tokom dana često jure za svojim poslovima, ali kada se radno vreme završi ili kada u danu nađete vremena za svoje najbliže, uvek možete da pustite Prvu na kojoj ćete naći sadržaj za sve generacije jer je naš primarni cilj zbližavanje članova porodice.

Na koji način ste se vi menjali poslednju deceniju?

– Nisam se mnogo promenila, ali dosta sam se uozbiljila. Pre deset godina bila sam željna svega i šta god bi mi ponudili da radim, ja sam prihvatala. Radila sam priloge za informativnu redakciju, pa bih išla da vodim tada aktuelnu emisiju Kraljevi Ade, pa bih se nakon toga vraćala da nastavim da radim u informativi. U jednom trenutku bila sam angažovana čak na tri različita projekta. Danas tačno znam šta hoću i šta mi prija, tako da sebe vidim u Ekskluzivu i to me potpuno ispunjava. U životu, pored posla, postoje i druge stvari, a to je prvenstveno porodica. Uvek sam bila osoba koja je umela da se drži zlatne sredine i da pronađem vremena i za svoj posao, ali i za supruga i sinove.

Da li je teško organizovati svoje vreme tako da nijedan segment ne trpi?

– Kada imate decu, uvek vam je najbitnije da su ona na bezbednom dok vi radite svoj posao. U mom slučaju, stariji sin je u školi dok je mlađi u vrtiću, a pošto ja znam da su oni zbrinuti, mogu rasterećeno da radim. Kad suprug i ja završimo posao, vreme provodimo sve četvoro zajedno i organizujemo se tako da udovoljimo našim mališanima. I Veljku i meni čitav život vrti se oko dece. Svakako, nekada se desi da izađemo s društvom, ali to je uglavnom u vreme kada sinovi već spavaju i kada njegova ili moja mama dođu kod nas kako bi bile s njima.

Vole li vaši sinovi da vas gledaju na televiziji?

– Naravno, gledaju svaku moju emisiju i uvek se raduju Ekskluzivu. Damjan ima tek tri i po godine, pa mu i dalje nije sasvim jasno kako me u isto vreme vidi na ekranu i u dnevnoj sebi, tako da mislim da ću ga uskoro povesti na moj posao da bi shvatio kako sve funkcioniše. Stariji Milijan odavno je prošao tu fazu, nekoliko puta posmatrao je snimanje emisije, pa tačno zna kako kamermani snimaju, šta se radi u režiji i druge detalje.

Komentariše li suprug često vaš rad?

– Veljko je uz mene postao pravi televizijski kritičar. Uvek mi kaže šta je bilo dobro, a šta nije i volim da čujem svaki njegov komentar.

Jeste li i vi uključeni u njegov posao?

– Mi oduvek funkcionišemo tako da sam i ja uključena u njegov posao te mu znače svaki moj komentar i ideja. Kada uveče uspavamo decu, obavezno jedno drugome prepričamo svoj radni dan i delimo međusobno savete, što je bitno za kvalitetan odnos među partnerima. Smatram da u današnje vreme ima toliko razvoda upravo zbog toga što supružnici malo razgovaraju.

Tokom leta proslavili ste sedmu godišnjicu braka, kako ste obeležili taj značajan datum?

– Pošto smo se Veljko i ja venčali na moj rođendan, uvek volimo da slavlje organizujemo u krugu porodice. Zato naše najbliže izvedemo u neki restoran s muzikom, kada prepričavamo mnoge dogodovštine koje su nam se dešavale prethodnih godina, dok kasnije s kumovima i društvom obeležavamo moj rođendan. Iako smo skoro devet godina zajedno, a više od sedam u braku, Veljko i ja i dalje smo poput zaljubljenog para koji se stalno mazi i ljubi. Donedavo sam u telefonu nosila našu sliku s venčanja, pa sam promenila posle kumine sugestije, ali najvažnije je da i dalje imam potrebu da pokazujem ljubav suprugu, kao i on meni. Recimo, moji baka i deka i dan-danas drže jedno drugo za ruke i maze se, što je meni potpuno prirodno.

Kako vam polazi za rukom da negujete takav odnos?

– Partneri se tokom braka neminovno menjaju, ali važno je da se oboje razvijaju u istom smeru. Nisam pristalica teorije da se suprotnosti privlače i mislim da je ona potpuni nonsens. Volim to što se mom suprugu i meni sviđaju iste stvari, od toga da smo oboje spavalice do toga da imamo iste poglede na život.

Jeste li od početka veze s Veljkom osetili da je on pravi muškarac za vas?

– Jesam jer sam takav tip. Pre nego što sam počela da se zabavljam s njim, dugo sam bila sama. Niko mi se nije sviđao i nisam dopuštala nijednom muškarcu da mi se približi. Znala sam da će prvi naredni kome budem dozvolila da uđe u moj život biti moj muž. Moje drugarice i danas se šale na račun toga i kažu kako ne mogu da veruju da se sve desilo baš onako kako sam planirala. Ipak, iako sam već na početku osetila da je Veljko pravi čovek za mene, nisam žurila sa odlukom o venčanju. Zabavljali smo se oko godinu i po dana i živeli smo zajedno pre nego što smo ušli u brak. Mislim da je zajednički život s partnerom neophodan pre nego što odlučite da se vančate jer tada imate priliku da upoznate sve njegove navike i vidite da li vam odgovaraju. Danas se često dešava da ljudi ishitreno uđu u bračnu zajednicu, a onda se još brže razvode, a meni je u tim situacijama uvek najviše žao dece koja, u suštini, najviše ispaštaju.

Živite u tradicionalnoj bračnoj zajednici kakvoj mnogi danas teže, ali malo kome polazi za rukom da je ostvari. U čemu je ključ srećnog braka – u dobrom izboru partnera ili kompromisima?

– Ne znam neki oprobani recept, osim da kažem da je pre svega potrebno da se partneri vole i da uživaju u zajedničkom društvu. Nisam pristalica toga da muškarac izlazi sa svojim, a žena sa svojim društvom i da svako ide na svoju stranu. Meni je poenta da izlazim zajedno sa mužem i da okupljamo, on svoje, a ja moje društvo. Znam da danas mnogi pričaju o tome kako žele skladan brak ili vezu, ali nisam sigurna koliko su iskreni u tome, jer prvi put kada treba da naprave kompromis, oni odustanu od svega i traže razloge zbog čega nešto ne mogu.

Znači li to da vam ne padaju teško kompromisi koje pravite zarad supruga?

– Ništa mi nije teško da uradim za supruga, ali mi prilično isto razmišljamo pa nema mnogo razloga za kompromis. U našem braku retki su momenti u kojima dolazi do rasprave zbog razilaženja mišljenja, ali i ako dođe do toga, razmislimo o čitavoj situaciji i uradimo ono što je ispavno. Ne vidim razlog zašto u takvim okolnostima ne bih prihvatila suprugovo mišljenje ukoliko uvidim da je u pravu. Danas ljudi, bez razloga, imaju kratak fitilj i rade po svom makar i na štetu braka ili veze.

Vaš stariji sin nedavno je krenuo u prvi razred, kako se snalazi u školskoj klupi?

– Polasku u školu pristupili smo malo drugačije od većine roditelja. Nismo želeli da mu stvaramo tenziju niti da mu pričamo o tome kako će se njegov život promeniti kada krene u prvi razred, već smo mu sve predstavili kao neku vrstu promene vrtića. Čak sam i zvala učiteljice kako mu ne bih stvorila strah od nepoznatog. Dešavalo se da se nađemo u društvu pa da neko od naših prijatelja počne da priča o tome s njim, ali ja bih odmah skretala razgovor na drugu temu, a potom bih objasnila toj osobi da mi ne želimo da mu predstavljamo školu kao nešto što će potpuno promeniti njegov život. I zaista, on se odmah dobro uklopio i ima utisak da je i dalje u predškolskom, samo što sada ide u drugu ustanovu. Za njega je mnogo veća promena to što smo mu ispunili dugogodišnju želju i što je konačno počeo da trenira fudbal. To je shvatio veoma ozbiljno i vidim u njegovim očima žar uvek kada ide na treninge.

Kako je mlađi sin prihvatio to što ne ide više s bratom u isti vrtić?

– Damjanu je stariji brat idol, kako to obično i biva. U prvim danima čak se budio ranije i vozio se do škole s Milijem jer mu je bilo važno da isprati brata dok i sada, kad god Mili ima domaći zadatak, on odmah sedne pored njega i nešto piše ili crta jer, kako nam svima objašnjava, ima i on obaveze koje mora da obavi.

Ivana NikolićPetar Đorđević

Još iz rubrike