Nikolina Pišek: Moda je za mene NEOZBILJNA STVAR!

05/11/2019 | 22:00

Atraktivnu voditeljku za editorijal našeg magazina u potpunosti je obukao dizajner Saša Vidić, koji kaže da njegove stvari od pripadnika naše javne scene može da nosi samo Nikolina i još nekoliko dama…

Nedavno je dizajner Saša Vidić (48) rekao da bi mu bilo zanimljivo da za naš magazin osmisli editorijal i to od početka do kraja, dakle od odabira osobe koja će se fotografisati, preko odeće, što je i razumljivo, do prostora. Prošlog utorka njegova ideja je realizovana. Kao što vidite, izabrao je atraktivnu TV voditeljku Nikolinu Pišek (43), a foto-sešn bio je u kući porodice Kesić, u kojoj je Saša u junu održao reviju. Kada smo ga pitali šta Nikolinu izdvaja od nekolicine drugih, veoma zgodnih žena za koje znamo da su mu takođe drage, rekao je:

– Nikolina i ja smo zemljaci, znamo se veoma dugo, za njen ukus i predugo, a želeo sam nekoga ko je “svež” i da ni slučajno nije pevačica. U ovim stvarima bih, iz muzičkog sveta, mogao da zamislim samo Senidu, Natašu Bekvalac i njenu sestričinu Zoi. Doduše, dobro bi ovo stajalo i Severini i Jeleni Rozgi. To je kraj spiska!

Kada je slikanje završeno, s Nikolinom smo se pozabavili modnim temama.

Šta vam se najviše dopada od svega što nam donosi modna jesen?

– Moja jesenja garderoba ne razlikuje se mnogo od letnje, osim što je gornji sloj deblji. Jednostavno, ne podnosim suviše kabastu odeću. Čini mi se da ova modna jesen dozvoljava poigravanje sa slojevima, te da će biti više ležernije i lepršavije odeće, čemu se veselim. Otkrila sam ženstvene cipelice s malo nižim potpeticama, koje su istovremeno elegantne i dovoljno udobne da u njima možeš da hodaš po gradu. Imam utisak da ću se, zahvaljujući njima, odvići od patika koje svi besomučno nosimo i da ću probati da ponekad malo ličim na žensko (smeh).

Na “Instagramu” su mnogo komentarisane vaše patike “duginih boja”. Da li obraćate pažnju na komentare?

– Bitnije mi je ko govori nego šta, a modu doživljavam dovoljno neozbiljno da o komentarima ne vodim računa. Sve što se na meni nađe stavljeno je s punim uverenjem, iako ponekad, posle određenog vremena, samu sebe demantujem. No, to se može desiti samo ako ja zaključim da to nije bilo baš senzacionalno. Imam dovoljno i životne i modne zrelosti da me ne dotiče ako neko misli da sam obukla pogrešnu boju ili da patike treba da zamenim nečim drugim.

Da li brzo prestanu da vam se dopadaju stvari koje vas u nekom trenutku oduševe?

– Kad se zaljubim u neki odevni predmet, umem da ga nosim godinama. Imam haljine koje su i dalje u opticaju, a kupljene su pre deset ili dvanaest godina. Mislim da ponekad “imam nos” za buduće klasike, a verujem i da će se neki komadi odeće jednog dana dopadati mojim ćerkama. U stvari, starija mi već krade stvari, mada ne priznaje. Za neke komade se vežem, jer znam da ću ih nositi duži niz godina, a ima i onih impulsivno kupljenih, koje prosledim dalje posle dva nošenja ili se to desi, a da ih nisam ni obukla. Racionalna sam pa ih nikad ne bacam, a imam u vidu i to da ono što se meni ne dopada nekome može delovati fantastično.

Poznato je da možete da sebi priuštite vrlo skupu odeću. Da li, ipak, umete da procenite vredi li nešto onoliko koliko košta?

– Budimo iskreni, uglavnom ne vredi. Sve manje sam sklona kupovini odeće poznatih brendova koja stravično mnogo košta. Znatno više, zbog inventivnosti i dizajna, poštujem one koji su sada u usponu, a jako se trude. Dopadaju mi se neizvikani skandinavski brendovi, čak i neki korejski, poput “Rokh”. Kasnije se pokaže da sam bila u pravu, jer neki od tih brendova postanu predmet opšte žudnje. Volim da otkrivam stvari koje nisu preterano skupe, a dizajnerski su vrlo smislene.

Koliko je na vaš stil uticala činjenica da ste diplomirali arhitekturu?

– Primetila sam da pojedina zanimanja umeju da budu uniformisana. Arhitekti vole geometrijsku, pomalo apstraktnu odeću, zanimljivog dizajna, neutralnih boja, najčešće su to crna, siva i bela, s dosta preciznih rezova, koja izgleda jednostavno, nosivo i skulpturalno. To je izraz koji mi se sada dopada, ali dok sam studirala, oblačila sam se drugačije. Tada sam prilično eksperimentisala sa stilovima.

Radite li to i danas?

– Volela bih da postoji jedan stil s kojim bih mogla da se identifikujem, jer bi mi u tom slučaju bilo mnogo jednostavnije. No, radije plovim između stilova, pa sam nekada malo romantičnija, nekada u militari fazonu ili kežual. U svakom stilu mogu da nađem nešto što mi se sviđa i u šta mogu da uklopim svoju fizionomiju, a šta će to biti, zavisi od trenutnog raspoloženja.

Psi, koji su na fotografijama, nisu “modni dodaci”, već hrt pripada našim domaćinima, a pomeranci su vaši. Koliko ih dugo imate?

– Artura sedam godina, a Beatris četiri. Oni su dva pridružena člana porodice, koje svuda vodimo sa sobom, kao i druga dva, koji trenudno studiraju u Engleskoj (smeh). Njih dvoje su s mojom starijom ćerkom, koja tamo studira. Ljudi su nas već prihvatili kao životinjsko-ljudsku familiju, pa se više i ne postavlja pitanje da li dolazimo u punom sastavu. Artur i Majki su iz Zagreba, Bea iz Beograda, a odavde je i Elizabet Tejlor, koja je udomljena. Zanimljivo je da je upravo ona glavna u našem čoporu, dakle – kod nas žensko ima glavnu reč.

– Laka sam za saradnju, ali ne zbog toga što nemam svoj stav, već što sam svesna da ako ja drugima komplikujem život, sledi lančana reakcija. Moramo nastojati da međusobno olakšamo život, jer će samo tako svima egzistencija biti lakša.

Brankica Treskavica Petar Đorđević

Još iz rubrike