Sagorevanje na poslu: Prepoznajte na vreme SVE SIMPTOME “burnout” sindroma!

11/11/2019 | 14:44

Sve učestaliji “burnout” sindrom najviše pogađa ambiciozne biznismene koji na sebe preuzimaju veliki teret obaveza i ne primećuju upozorenja koje im telo i um šalju. Naša stručna sagovornica otkriva kako da na vreme prepoznate faze, kao i sisteme prevencije…

Sve je više ljudi koji se žale na umor, iscrpljenost, frustraciju i nezadovoljstvo poslom. Kad to čujemo, prvo pomislimo na sve učestaliji “burnout”, odnosno sindrom “pregorevanja” na poslu. O tom problemu, fazama koje ga karakterišu i načinima da ga izbegnemo, priča nam psiholog Nina Vukelić.

Hroničan stres

Sindrom izgaranja, odnosno stanje hroničnog stresa, fizička je, emocionalna i mentalna iscrpljenost, kao i osećanje neefikasnosti i nedostatka postignuća. Treba imati u vidu da “burnout” ne izaziva samo posao koji je loš već u toj situaciji možemo da se nađemo i ako volimo svoj posao. Osobe sa izraženim motivom za postignućem u organizacijama koje blokiraju njihovu inicijativu, gde je visok nivo stresa i frustracije, često postaju podložne izgaranju. Razlog leži u njihovim zahtevima prema sebi i pokušaju da ostvare svoje i organizacione ciljeve što efikasnije. Posebno su izloženi ambiciozni ljudi, koji često zbog svog stava da mogu da urade sve ne primećuju kako polako “sagorevaju”. Oni rade veoma dugo, preuzimaju preterano teške obaveze i stavljaju vrlo veliki pritisak na sebe kako bi sve završili. Na kraju, više ne mogu efikasno da funkcionišu na ličnom ili profesionalnom nivou. Međutim, to se ne dešava iznenada. Naše telo i um šalju nam upozorenja pa je veoma važno da prepoznate sve simptome “burnout” sindroma.

Četiri faze

1. Prva faza podrazumeva fizičku, mentalnu i emocionalnu iscrpljenost, koja se može prepoznati po tome što po povratku kući s posla osećamo toliki stepen umora da nam deluje da nismo u stanju da funkcionišemo.

2. Sledeća je faza stida i sumnje, koja se ogleda u zapitanosti o svojim kompetencijama i sposobnostima za obavljanje posla, a ogleda se u tome da osoba brine da li će kolege početi da primećuju kako nije u stanju da obavlja zadatke. Javlja se osećaj gubitka kontrole nad dotadašnjim životom, kao i strah, nesigurnost i bespomoćnost.

3. Treća je faza cinizma i neosetljivosti. Osoba pokušava da gradi zid oko sebe kako bi se zaštitila od osećanja ranjivosti i nesigurnosti. Pribegava strategiji “mnogo sam jaka i ništa me ne dotiče”, što dovodi do toga da je odbojna, pa je ljudi izbegavaju. Ova faza daje kratkoročne efekte, ali zahtevi koji je osoba stavila pred sebe – posle nekog vremena – i njoj samoj postaju teret. U ovoj fazi mogu da se pojave kardiovaskularni problemi.

4. U poslednjoj, fazi neuspeha, bespomoćnosti i krize, organizam popušta psihološki i fizički, odbrana slabi, pa se javlja osećaj preplavljenosti strahom, bespomoćnošću i tugom. Osoba je dezorijentisana, ne zna šta bi mogla da uradi i na koji način da se izbori sa osećanjima koja se javljaju. Ova faza predstavlja opasnost, ali i mogućnost za prevazilaženje krize.
Sistem prevencije

Nažalost, ne postoji univerzalan recept za prevenciju sindroma sagorevanja, a ovo su neki od načina koji mogu da pomognu u tome:

– Upravljanje vremenom, jer ukoliko ono nije dobro, dolazi do preterane vezanosti za posao, nepridržavanja plana i samim tim „gubljenja vremena“ na stvari koje smo mogli efikasnije da uradimo.
– Upravljanje sopstvenim emocijama i razvijanje slike o sebi kao o vrednom ljudskom biću, koja je nezavisna od posla koji se obavlja.
– Postavljanje ciljeva i određivanje sistema vrednosti u životu kako bismo imali tačnu predstavu šta nam je važno i šta želimo da postignemo.

Sistem prevazilaženja sindroma

Načini prevazilaženja podrazumevaju pronalaženje stručne osobe koja će pomoći u:

– suočavanju s dosadašnjim poricanjem, davanjem lažnih nada i osećanjem bespomoćnosti,
– suočavanju sa osećanjima krivice, anksioznosti, besa i povređenosti i
– usvajanju novih mehanizama i veština prevazilaženja problema, kao i prevencija novih.

Važni saveti:

– Napravite pauzu kada osetite da je vreme za nju.
– Naučite da kažete „ne” i da asertivno izrazite želje, mišljenja, uverenja i osećanja.
– Naučite da odredite prioritete, odnosno da se bavite stvarima koje su hitne i bitne.
– Bavite se nekom fizičkom aktivnošću bar tri puta nedeljno.
– Odredite vreme za sebe u kome ćete raditi nešto što vas ispunjava.
– Okružite se ljudima s kojima se osećate sigurno i koji vam predstavljaju sistem podrške.
– Naučite da prepoznate simptome kako biste mogli pravovremeno da reagujete i da sprečite burnout.

story.rsGuliver Getty Images

Još iz rubrike