Zlatno pravilo "osam sati": Više sna za vitku liniju

Ako se ceo dan osećate pospano, želećete na brzinu da dobijete dozu energije koja vam očajnički nedostaje i to, naravno, uz brzu hranu i slatkiše.

-Kad ste nenaspavani i nemate energije, automatski ćete posegnuti za čokoladom, kesom čipsa ili nekom drugom brzom hranom - kaže Suzan Zafralotfi, direktorka Instituta za poremećaje sna u Nju Džerziju. Kada se tako neispavani posle napornog dana napokon srušite u krevet, bićete premoreni i za spavanje. To je začarani krug iz kojeg je teško izaći.

PROČITAJTE: Zavedite ga na plaži! Dijeta koja će vam pomoći u ostvarenju cilja!

Povezanost nespavanja i gojenja

Ako ne spavate koliko je organizmu potrebno, vaš metabolizam neće optimalno funkcionisati. Nedovoljno sna čini vas gladnima. Ako ne dobijete potrebnih sedam sati sna, to će pojačati vašu žudnju za hranom – a posebno za šećerom, ugljenim hidratima i kofeinom.

Uticaj hormona 

Premalo sna uzrokuje oslobađanje previše kortizola, hormona stresa koji podstiče telo da zadržava masnoću. Manjak sna povećava u telu i nivo grelina, takozvanog hormona gladi. Ovaj hormon odgovoran je za napade gladi jer stimuliše centar za apetit u mozgu. 

PROČITAJTE: Vitamin B kao moćno oružje: Sprečite opadanje kose i depresiju ovim namirnicama!

 

Preporuka za dobar san

Stručnjak za spavanje i osnivač škole sna Gaj Medouz preporučuje da uvek u krevet idete u isto vreme, spavate barem sedam do osam sati tokom noći i da uklonite sve uređaje, poput televizora i mobilnih telefona, iz svoje spavaće sobe. Posebno je važno, naglašava Medouz, da na spavanje ne idete pod stresom. Opustite se pre svakog odlaska u krevet. Izbegavajte spavanje u pretoplim sobama – niže temperature bolje su za kvalitetan san i sigurno je da se nećete probuditi otečeni.

U isto vreme deprivacija sna dovodi do manjka leptina, hormona koji se naziva još i „hormonom masti“, ali i „hormonom gladovanja“.

PROČITAJTE: Post leči teške bolesti! Obnavlja ceo imuni sistem i regeneriše organizam!

On se izlučuje pre svega iz masnih ćelija, a njegova funkcija, između ostalih, jeste i da „obaveštava„ mozak o količini dostupnih masnih ćelija za "izgaranje". Osim masnih ćelija, leptin u manjoj meri luče i želudac, placenta i poprečnoprugasti mišići.

Nivo glukagona, hormona gušterače koji učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i ključan je u procesu sagorievanja masnoća, počinje da opada kad ne spavamo dovoljno.

Slično se događa i s adiponektinom, hormonom koji učestvuje u regulisanju u metabolizma lipida i ugljenjih hidrata.

On u tkivu nastaje kada je u telu vrlo malo zaliha masnoća, povećava sposobnost mišića da koriste ugljene hidrate i pretvaraju ih u energiju ubrzavajući pritom topljenje masnog tkiva, smanjujući apetit.