Šljiva, magični čistač organizma

26/09/2017 | 12:13

Srbija obiluje ovom lekovitom voćkom, ali nisu svi svesni njene prave snage koja čini čuda za naš organizam, podstiče višestruke procese u telu i zamenjuje potrebu za vitaminima i gradivnim supstancama u samo nekoliko zalogaja

Na vrhu liste 24 vrste voća s najjačim antioksidantnim delovanjem nalazi se upravo šljiva, čija sezona počinje u drugoj polovini leta. U našem narodu ovo voće izuzetno je rasprostranjeno. Okrugle su ili ovalne, najčešće modroplave boje, ali zavisno od sorte, mogu biti još žute i crvene. Šljiva potiče iz različitih krajeva sveta, a evropska, koja se odomaćila i kod nas, otkrivena je još pre dve hiljade godina u području oko Kaspijskog jezera. Već u rimsko doba bilo je poznato čak 300 različitih vrsta evropske šljive. Među sortnim šljivama posebnu pažnju privlači japanska „umeboši“, koja je veoma cenjena u makrobiotičkoj ishrani.

Zbog ukusa i lepog izgleda, kao i vrednih sastojaka koje poseduju, šljive su vrlo popularno voće. Ovaj sladak plod najčešće se koristi u svežem obliku, ali i za brojne druge proizvode. Od njih se pravi slatko, ukusni pekmezi, džemovi i kompoti. Koriste se u sušenom obliku, a mogu i da se zamrznu i kasnije koriste za kolače i druge poslastice. Ipak, najbolje ih je jesti u svežem obliku, jer su tako najzdravije.

Lekovita svojstva

Šljiva je bogata gvožđem, kalijumom, fosforom, magnezijumom i vitaminima C i E. Sadrži i dosta ugljenih hidrata, glukoze, fruktoze i saharoze. Za sve koji imaju problema s radom creva, ova sočna plavičasta voćka pravo je rešenje. Zahvaljujući biljnim vlaknima u svom sastavu, pomažu kod hroničnog zatvora, regulišući rad creva. Šljiva štiti krvne sudove od masnih naslaga, a deluje i kao antioksidans. Na organizam povoljno deluje kod problema sa crevima, krvnim sudovima, metabolizmom, jetrom, krvnim pritiskom, nervima. Pomaže i kod reumatskih oboljenja, bronhitisa i akni.

Primena u ishrani

Zbog veće količine šećera, slatkastog je ukusa te bi dijabetičari trebalo da budu oprezni kada je ovo voće u pitanju. Ne moraju potpuno da ga izbegavaju (izuzetak su suve šljive koje ne smeju nikako da jedu), ali mogu ih jesti u manjim količinama.

Blagotvorno dejstvo na organizam nema samo svež plod šljive, već i domaća jela koja se prave od nje. Na svom meniju ne smete zaboraviti džem, slatko, kompot i sok od šljiva, koji su bogati hranljivim sastojcima. Tu je i šljivovica, po kojoj smo poznati u svetu. Obloge od šljivovice pomažu kod povišene temperature, bolova u zglobovima i reume.

Pri kupovini šljiva treba voditi računa da su plodovi čvrsti, neoštećeni i da imaju peteljku. Površina treba da bude malo zamagljena, što pokazuje da su šljive pravilno gajene. Pošto jako brzo dozrevaju, u frižideru mogu da se čuvaju najviše tri dana. Treba ih staviti tako da su odvojene od ostalih namirnica, najbolje u papirnu kesu, jer dozrevajući oslobađaju etilen koji ubrzava zrenje ostalog voća i povrća koje se nalazi u frižideru.

Recepti:

Rolovane suve šljive u slanini

Sastojci:

suve šljive
šarena slanina (koliko šljiva, toliko i komada slanine)
masline

Priprema:

Suve šljive bez koštica napunite s pola masline bez koštica i urolajte u slaninu. Probodite čačkalicom da drži. Pecite na 200 stepeni oko 15 minuta. Ukus je božanstven!

Kolač od šljiva

Sastojci:

4 jajeta (sobne temperature)
175 g šećera (po ukusu se može i smanjiti šećer, sve zavisi od slatkoće šljiva)
2 kesice vanilin šećera sa ukusom limuna
150 g brašna
prašak za pecivo
80 g otopljenog putera
25 zrelih šljiva

Priprema:

Žicom za mućenje umutite jaja, šećer i vanilin šećer sa ukusom limuna. U umućenu smesu dodajte otopljen puter, sve to sjedinite i na kraju dodajte brašno, koje ste izmešali s praškom za pecivo. Podmažite pleh i sipajte umućenu smesu. Šljive presecite na pola i naređajte po testu. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 195 stepeni, oko 35 do 45 minuta ili dok fino ne porumeni, a testo se odvaja od stranica pleha. Proverite čačkalicom da li je testo pečeno. Kolač ohladite u plehu, isecite na kocke, pospite prah šećerom ili, po želji, premažite šlagom i poslužite uz čašu soka ili kuglom sladoleda.

Antrfile:

Pop diva Maraja Keri nakon poslednjeg porođaja pribegla je takozvanoj “ljubičastoj dijeti” koja je podrazumevala unošenje voća poput šljiva i grožđa i bila je prezadovoljna rezultatima. Osim što je takva ishrana bila veoma lekovita za njen organizam, Maraja je rekla da je veoma pozitivno uticala i na njenu liniju.

Boris Popadićguliver/thinkstock

Još iz rubrike