Kako preživeti izolaciju i izbeći tenzije u porodici?

Pitali smo našeg stručnog saradnika, psihoterapeuta Nevenu Čalovsku Hercog, kako se adaptirati na novonastalu situaciju u kojoj neretko dolazi do neslaganja s ukućanima. Ona nas savetuje kako da prebrodimo eventualne krize tako da teškoće podstaknu porodičnu otpornost

 

Psihijatar Nevena Čalovska Hercog, porodični psihoterapeut i profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije na Departmanu za psihologiju, odgovorila nam je na pitanja koja od početka uvođenja vanrednog stanja zanimaju mnoge. Najviše one koji sebe ne mogu da zamisle u dužoj kućnoj izolaciji, pogotovo u doživljaju opšte neizvesnosti.

Kako da ostanemo smireni tokom kućne izolacije u jeku pandemije koronavirusa?

- U vreme globalne ugroženosti, kao što je pandemija, opšta neizvesnost deluje preplavljujuće i preteće i zahteva koherentno angažovanje ličnih, porodičnih, kao i društvenih snaga. Osećaj bliske povezanosti sa bliskima i važnima, kao i pouzdane i pravovremene informisanosti, pruža oslonac i okvir unutar koga možemo da savladamo i ublažimo strepnju.

Na koji način u kućnoj izolaciji sprečiti eventualne neprijatnosti usled straha?

- Uznemirenost je neposredna posledica neizvesnosti i očekivana je i "normalna" reakcija te je ne treba razumeti kao bolesnu. U svetlu novih opštih pravila koja definišu šta je trenutno "zabranjeno" otvara se prostor za istraživanje i eksperimentisanje sa "dozvoljenim i mogućim" ponašanjima i iskustvima.

- U kućnim uslovima održavanje poznatih rituala i uvođenje novih može stabilizovati uznemiravajuća osećanja. Strukturisanje dana uobičajenim svakodnevnim, ali i uvođenjem maštovitih i zanimljivih novih aktivnosti obezbeđuju osećanje ispunjenosti smislom.

PROČITAJTE I: Korona virus u Srbiji – Bolest koja je zaustavila normalan životni tok

Kako izbeći tenzije unutar porodice?

Porodica dolazi u fokus u kućnim uslovima, šta uraditi da sve funkcioniše što bolje među članovima i kako se dodatno zbližiti? Na najbolji način iskoristiti ovu situaciju?

- Ova situacija stavlja porodični život u fokus. Odjednom smo dobili vreme koje nismo do sada imali da negujemo zajedništvo, podršku, saradljivost, mogućnost da nam porodica ponovo postane izvorna "sigurna baza".

- Vreme je za revidiranje porodičnih uloga, negovanje dobre komunikacije i podržavajućih međusobnih poruka. Istraživanja o porodičnom životu iz prošlih teških okolnosti, migracija, ratova i elementarnih katastrofa repetitivno ukazuju da teškoće mogu podstaći porodičnu otpornost koja osnažuje porodicu i u budućnosti.

PROČITAJTE I: Pink pozitivna na koronavirus i besna: Potpuna lakrdija i neuspeh vlasti!

Šta raditi ako dođe do neprijatnosti unutar izolacije u porodici?

- U situaciji porasta tenzije unutar porodične grupe, oslanjanje na porodični, provereni repertoar uspešnih tehnika savladavanja stresa, kao i iznalaženje novih načina, ima smisla. Zaustavljanje prepirke, uvođenje trećeg člana u raspravu, sagledavanje osnovnih potreba koje su ugrožene u ovoj situaciji, a manifestuju se kritikom, svađom, povlačenjem, neki su od mogućih efikasnih načina. Emotivna toplina i pozitivni komentari predstavljaju zaštitne činioce porodičnog življenja.

Statistika kaže da mnogi brakovi u izolaciji većinom završe željom za razvodom, zašto je to tako?

- Uslovi izolacije su poseban stres i opterećenje za partnerski odnos. Izolovan život fokusira intenzitet dijadnog odnosa. Anksioznost i nezadovoljstvo mogu se razrešiti isključivo unutar partnerskog odnosa. Partneri s visokim empatijskim potencijalom, motivacijom za međusobnim razumevanjem i prihvatanjem, a ne optuživanjem i okrivljavanjem, uz sposobnost samokritičnog sagledavanja sopstvenog uticaja na partnerski odnos, razrešavaju i izlaze iz krize, istinski jači, zadovoljniji, bliskiji.

PROČITAJTE I: Korona iznedrila bizaran trend: Poznate ličnosti briju glave! (video)

Kako ne dozvoliti sebi da potonemo psihički i vidimo najcrnji scenario kao moguću opciju?

- Kao što je moguće konstruisati "najcrnji scenario", svakako je moguće i "najbolji", ali najčešće su oba nerealna. Nekada katastrofična imaginacija paradoksalno umiruje pojedinca, uvek uz psihološku patnju, jer je "cena" ovog mehanizma veoma visoka. Interakcija s bliskim i osobama od poverenja, uključivanje u redovne svakodnevne poslove, oslanjanje na sigurne izvore informacija, preferirani su načini odbrane od straha i panike.

Socijalna izolacija ume da bude opasna po psihu. Kako da se nosimo s menjanjem svesti usled menjanja pravila života?

- Izolacija pojačava univerzalni i egzistencijalni strah od usamljenosti, produbljuje potištenost, generiše gubitak samopouzdanja, urušava vitalnost i identitet pojedinca. Mogućnost savladavanja "ispražnjenog međuprostora" između ljudi kroz virtuelni kontakt, „skajpom“ i „vajberom“ lekovita je i preko potrebna.