Da mogu da vrate vreme nikad ne bi tako postupile: OVO su stvari zbog kojih mlade NAJVIŠE ŽALE!

09/11/2018 | 19:00

Svuda je uobičajeno da nakon venčanja danima analiziramo ceremoniju i komentarišemo sa porodicom i prijateljima šta bismo učinili drugačije.

Bračni parovi su podelili sa čitaocima Huffposta-a šta bi promenili na svom venčanju da su imali priliku…

Volela bih da smo fotografisanje odradili pre cerermonije venčanja

– Znam, svi sad misle – ova nije normalna, mladoženja ne sme videti mladu pre crkve. Verujte mi, sme! Ova odluka će vas poštedeti gomile stresnih situacija i glavobolje. Vreme koje ćete između ceremonije venčanja i svečane večere provesti u fotografisanju je dugo, dosadno i frustrirajuće i za vas i za goste. Nakon ceremonije ljudi su gladni i jedva čekaju žurku. Svesni situacije, mi smo požurivali fotografa i to se videlo na fotografijama. Zato, slikajte se pre i uživajte u svom velikom danu – savetuje Lacey Rodgers.

Volela bih da smo mogli više vremena provesti s bliskim prijateljima i porodicom

– Znam da je običaj da mladenci hodaju od stola do stola i pozdravljaju goste, ali mi smo na kraju zapeli u razgovorima s poslovnim partnerima naših roditelja i daljim rođacima koji su hteli sve da saznaju o nama. Naši prijatelji nisu nam ništa zamerili, ali osećam se loše zbog toga što nisam podelila radost s ljudima s kojima sam bliska. Sad kad gledam, možda bi manje, intimnije venčanje bio bolji odabir. Da ne zaboravim, žao mi je što nisam jela više svoje svadbene torte. Uzela sam jedan zalogaj, ustala da bih porazgovarala s nekim, vratila se, a u međuvremenu konobari su odneli moj tanjir – žali se Lauren E.

Kamo sreće da smo pažljivije birali di-džeja

– Naš di-džej je nakon venčanja uhapšen zbog ubistva koje je počinio u 90-im pa je očiglednoo da bismo želeli da on nije ubica, ali u to vreme niko nije znao ništa o njemu –  žali i danas Madison K.

Žalim jedino što naša porodica nije bila s nama…

– Bili smo zajedno punih 15 godina i strpljivo smo čekali trenutak da možemo krunisati svoju ljubav. Kad je taj dan napokon došao nismo mogli da priuštitmo da povedemo sa sobom svoje najbliže jer je venčanje bilo na Mauiju. Bilo je apsolutno savršeno: nas dvoje, zalazak sunca na plaži… nedostajali su samo naši najdraži, a pogotovo moja mama koja je u međuvremenu umrla. Kad nekoga izgubite, shvatiti da ste neke stvari trebali učiniti drugačije jer nema popravnog ispita – kaže Carrie H.

Trebalo je da odmah shvatimo da su neke ponude bile predobre da bi bile istinite

“Pokušala sam da uštedim novac na fotografu pa sam sklopila dogovor s jednom firmom naslepo. Kad sam shvatila da bi bilo dobro da ipak vidim kako rade zamolila sam ih da mi pošalju uzorke svojih radova. Bili su zastrašujući! Naravno, bilo je prekasno da tražim povračaj novca pa smo morali platiti još jednog fotografa. Nisam protiv „dobrih ponuda“, ali sam zavek naučila da sve treba proveriti pre nego što sklopite ugovor”, savetuje Laura Lane.

Žao mi je što nismo pozvali više gostiju

– Morali smo biti vrlo oprezni s listom gostiju jer bila je dugačka, a naš budžet ograničen. Žao nam je što nismo bili fleksibilniji i pozvali više prijatelja i rodbine. Deset godina nakon venčanja ne žalimo za lepšim buketima na stolovima i raskošnijem dekoru, ali definitvno nam je žao zbog ljudi koji nisu bili tamo – kažu Curtis i Jordin Wiklund.

Trebalo je da više uživamo umesto što smo celo veče ugađali drugima

– Volela bih da sam manje vremena i truda uložila u izigravanje domaćice na sopstvenom venčanju. Taj dan postoji da bih uživala u njemu sa svojim suprugom i najbližima. Suprug i ja bili smo najtrezniji ljudi u dvorani jer nismo imali vremena za čašicu šampanjca, opuštanje i uživanje u večeri. Od silnog druženja bila sam pod takvim stresom da nisam mogla ništa staviti u usta – žali se Debbie T.

Žao mi je što nisam veću važnost pridala fotografisanju

– Najviše žalim što si nisam dala dovoljno vremena za pošteno fotografisanje. Bila sam svuda i jurcala celo vreme i do trenutka kad smo napokon imali vremena za fotografisanje naolju je pao mrak. Uglavnom, za uspomenu su mi ostale prelepe fotografije naših gostiju i tragične fotografije glavnih zvezda večeri, odnosno nas dve – kaže Sarah.

Žao mi je što nisam verovala sopstvenom mišljenju kad je u pitanju venčanica

– Od svega najviše žalim što sam poslušala svoju krojačicu kad je rekla da je haljina dovoljno uska. Verovala sam njenoj „stručnoj“ proceni. Morala sam čak vlastoručnim potpisom potvrditi da odobravam haljinu što sam učinila bez oklevanja. Donela sam venčanicu kući, spremila je u ormar i zaboravila neko vreme na nju. Onda je počelo. Moj tata bio je u to vreme bolestan i stvari su se pogoršale zbog čega smo nas dvoje dogovorili zajedničko fotografisanje nekoliko nedelja pre venčanja. Izvadila sam haljinu iz ormara i uz pomoć sestre je navukla na sebe. Šok! Haljina je bila ogromna! Znala sam što treba da uradim. Uprkos dokumentu koji sam potpisala morala sam da odem do krojačice i zahtievam da je popravi. Nakon deset minuta pasivno-agresivnih komentara, krojačica je pristala da je popravi. Rezultat je bio savršen! Dakle, rekla bih da skoro najviše žalim što sam skoro bila kukavica i skoro dopustila krojačici da mi upropasti najepši dan u životu – priča Erin Wotherspoon.

Story.rsStil/Večernji.hrGulliver/Thinkstock

Još iz rubrike