Dok mnogi nutricionisti osporavaju ovaj režim ishrane, on je poslednjih godina sve popularniji među ženama jer im omogućava da za kratko vreme dođu u top-formu i izgube višak kilograma
Dijete koje se baziraju na niskom unosu ugljenih hidrata popularne su već tri decenije, a ona koja je poslednjih godina postala pravi hit jeste ketogenska ili keto dijeta, kako je drugačije nazivaju. Reč je o režimu ishrane koji se bazira na velikom unosu masti, ograničenom proteina i veoma niskom ugljenih hidrata. Trebalo bi da 70 odsto vaših kalorija dobijete iz masti, a da unosite manje od 50 grama ugljenih hidrata dnevno, što su dve banane, jedna jabuka ili pola krompira. Na taj način telo ulazi u metaboličko stanje ketoze, što znači da se nataložene masti pretvaraju u ketone koji hrane mozak i mišiće, što onda rezultira pojačanim sagorevanjem masti i relativno brzim gubitkom težine.
Ketogenu dijetu kreirao je endokrinolog dr Henri Gejelin tokom dvadesetih godina prošlog veka kako bi pomoću nje lečio epileptičare. Ustanovio je da takav način ishrane smanjuje broj napada jer metabolizam na drugačiji način crpi energiju. Šira javnost prvi put je čula za dijetu 1994. godine kada je holivudski scenarista i producent Džim Abrahams rekao da je pomoću nje izlečio sina od epilepsije dok se danas u nju kunu mnoge svetske zvezde, kao što su Kim Kardašijan i Gvinet Paltrou.
Nauka još uvek nema precizno objašnjenje zašto ketogena dijeta tako uspešno menja prirodne procese u organizmu, ali za sada sjajno pomaže ne samo kod smanjenja kilograma i epilepsije, već i kod raznih neuroloških poremećaja. Istraživanja pokazuju da je ketogena dijeta mnogo efikasnija u odnosu na ostale režime redukovane ishrane koji se baziraju na principima niskog unosa ugljenih hidrata. Ono što je najinteresantnije jeste to da visokoproteinska keto dijeta pozitivno utiče na osećaj sitosti, tako da je proces mršavljenja još lakši iako ne brojite tačan unos kalorija.
Dok žene širom sveta rado primenjuju ovaj vid ishrane kada žele lako da se reše viška kilograma, mnogi nutricionisti oštro se protive keto dijeti, navodeći da se na ovaj način u organizam ne unosi dovoljno minerala i vitamina, što može dovesti do niza zdravstvenih tegoba na duže staze.
Namirnice na kojima se bazira ishrana tokom keto dijete su:
Jaja
Meso – šunka, biftek, kulen, piletina, ćuretina, slanina, crveno meso.
Puter
Sir – onaj koji nije prerađen (mocarela, čedar, koziji).
Avokado
Masna riba – tuna, losos ili skuša.
Semenke i orašasti plodovi – orah, laneno seme, semenke bundeve, bademi, čia semenke.
Zdrava ulja – maslinovo, kokosovo ili ono od avokada.
Povrće s malo ugljenih hidrata – paradajz, luk, paprika i većina zelenog povrća.
Hrana koju treba izbegavati:
Voće – osim malih količina bobica kao što su jagode.
Zaslađene namirnice – kao što su smuti i voćni sokovi, torta, sladoled, slatkiši, gazirani sokovi i slično.
Skrob i žitarice – ceralije, pasta, pirinač, testenine, pšenični hleb i slično.
Mahunarke – pasulj, sočivo, grašak itd.
Korenasto povrće – krompir, šargarepa i slično.
Alkohol
Niskomasni ili dijetetski proizvodi sa smanjenom količinom masti jer se uglavnom radi o prerađenoj hrani koja je puna ugljenih hidrata.
Dijetetski proizvodi bez dodatka šećera – ovo su uglavnom šećerni alkoholi koji utiču na nivo ketoze u organizmu. Takođe, često se radi o visokoprerađenim namirnicama.
