Kesten – čudotvorni vesnik jeseni

Ukusni braonkasti plodovi, simbol hladnih i vetrovitih dana, veoma su hranljivi i zdravi, a utiču povoljno na rad srca, creva i krvnog pritiska, bez posledica u vidu viška kilograma i oticanja

Stigla je jesen, a s njom i glavna ulična poslastica – pečeni kesten. Dok ga po kišovitim danima ljuštite u šetnji i uživate u divnom ukusu, možda niste ni svesni koliko je on dobar za vaš organizam. Prebogat vitaminima i mineralima, kesten je biljka iz roda listopadnog drveta koja raste u svim krajevima severne hemisfere. Njegov plod obrastao je igličastom, bodljikavom opnom koja se, kada je zrela, otvara po dva unakrsna šava. Spoljašnja strana je zelene, dok je sam plod braon boje. Uzgaja se pitomi jestivi kesten dok se po šumama može naći i onaj divlji, koji nije dobar za upotrebu.

Primena u ishrani

Od kestena mogu da se prave razne poslastice, poput kesten-pirea, torti i kolača. Najpopularniji slatkiš u Evropi marron glace, napravljen je upravo od njega. Priprema se pečenjem, kuvanjem ali i sirov je veoma ukusan. U istočnjačkoj kuhinji najčešće se dodaje salatama, poput drugog koštunjavog voća, jer daje aromu i blagi ukus. Na rafovima prodavnica zdrave hrane može se naći čak i brašno od kestena koje ne sadrži gluten te se, osim za pravljenje hleba, koristi i u pripremi drugih peciva, specijalno pripremljenih za osobe koje boluju od celijakije ili su u različitoj meri osetljive na gluten. Pri kupovini ove divne biljke neophodno je da birate veće, sjajne plodove, bez rupica na ljusci. Čuva se na hladnom mestu a ukoliko šteta u vidu rupa ipak nastane, kesten mora da se baci. Zdrava količina dnevnog unosa iznosi 85 grama, više od toga nije preporučljivo.

Kontroliše kilograme i rad creva

Visok sadržaj biljnih vlakana i složenih ugljenih hidrata u kestenu veoma brzo izaziva osećaj sitosti, pa ga je poželjno koristiti ukoliko imate problema s viškom kilograma ili želite na dijetu. Takođe, sprečava konstipaciju, poremećaje u crevima i postiže balans bakterijske flore, što sve zajedno blagotvorno deluje na imunitet. U njemu ima skoro svih esencijalnih amino-kiselina, što je od posebnog značaja za osobe koje su na veganskoj ishrani, stare i sportiste.

Borac protiv anemije i pritiska

Zbog visokog procenta gvožđa, u kombinaciji sa citrusima, prepunih vitamina C, kesten pomaže u borbi protiv anemije i umora. Samim tim što poseduje dobre masnoće i obezbeđuje proporciju omega 3 i 6 masnih kiselina, ima osobinu čuvara srca i krvnog pritiska. Uz pomoć svoje sposobnosti da sporo apsorbuje ugljene hidrate ne dovodi do naglog podizanja insulina u krvi, pa se preporučuje u ishrani osoba koje imaju problema sa dijabetesom.

Savet plus: Ukoliko imate problem s proširenim venama, napravite sami melem od kestena. Pomešajte 20 g ekstrakta divljeg kestena sa 60 g lanolina. Izmešajte da se sve dobro sjedini pa ga nanesite na bolno mesto i previjte zavojem.

Dobri zubi i koža bez kapilara

Kombinacija kalcijuma, fosfora i magnezijuma ima izuzetan uticaj na zdravlje kostiju i zuba. Nakon njegove kratkoročne upotrebe, kod osoba koje imaju problema sa zglobovima, oseća se vidljiv napredak. Kesten fino utiče i na ženske estetke probleme. U kombinaciji s nevenom, spravljen u vidu gelova, divlji kesten pomaže kod proširenih vena i kapilara, koji se najčešće javljaju nakon prevelikog stajanja ili sedenja. U letnjim danima, kada se pojavljuju problemi otečenih nogu, koji veoma brzo dovode do pucanja kapilara, korišćenjem gelova od kestena pomoći ćete svom telu da spreči taj estetski problem. Divlji kesten jedanko uspešno pomaže kod hemoroida, bolnih menstruacija i uvećane prostate.

Dobar za nerve

Kesten stimuliše funkcije nervnog sistema. Bogat mineralima i vitaminima B-grupe, povoljno utiče na dobro funkcionisanje nervnog sistema i sprečava nastanak određenih neuroloških promena i oboljenja.

Američka glumica Skarlet Johanson izjavila je kako mnogo voli da jede da bi se posvećivala dijetama, međutim, tajnu svog dobrog izgleda vidi u konzumaciji kestena kada god je gladna. Ona se brzo zasiti ovim plodovima te nakon toga može bez problema i krize da sačeka svoj drugi obrok, ručak ili večeru.

Čorba od kestena

Sastojci
500 g jestivog kestena
200 g praziluka
200 g šargarepe
40 g maslaca
malo šećera u prahu
125 ml belog vina
750 ml bistre supe
čaša kisele pavlake
so
vlašac
muskatni oraščić

Priprema
Zagrejte rernu na 220 stepeni, zasecite kestenje pri vrhu unakrst i stavite na tepsiju pa u rernu. Vruće kestenje ostavite da se malo prohladi, a potom oljuštite. S druge strane, operite praziluk i isecite na kolutiće. Operite i očistite šargarepu i isitnite je na kockice. Nakon toga rastopite maslac u dubljem loncu. Dodajte mu kestenje, pospite ga šećerom u prahu i pustite da se malo karamelizuje. Svemu tome dodajte povrće i prodinstajte. Zalijte vinom i supom i kuvajte poklopljeno oko 40 minuta. Posle toga dodajte kiselu pavlaku, pa sve ispasirajte. Na kraju, sve začinite solju, biberom i muskatnim oraščićem.

Tiramisu od kestena

Sastojci
24 piškote
2 lista želatina
200 g kesten-pirea
20 g maskarpone sira
130 ml hladne kafe
vanil-šećer
100 ml pavlake
70 ml mleka
3 kašike ruma
2 kašike kakaoa
60 g šećera

Priprema
U hladnoj vodi razmekšajte želatin, odmrznite kesten-pire i pomešajte sa 50 g šećera, dve kašike ruma i maskarponeom (ili mladim sirom). S druge strane, mleko kratko prokuvajte s vanil-šećerom, pa skinite s vatre. Rastopljeni želatin sipajte u mleko, izmešajte i ostavite ga da se prohladi, nakon toga dodajte tri kašike kesten-pirea, pomešajte i sjedinite sa ostatkom kesten-pirea. U drugoj činiji umutite pavlaku i čim počne da se steže, dodajte je smesi sa želatinom. Kafu spojte sa ostatkom šećera i ruma. Postolje gde ste planirali da kreirate tiramisu pokvasite vodom i ređajte piškote pre toga natopljene trećinom mešavine kafe, a potom ih premažite trećinom krema. Nastavite tako do poslednje piškote a finalni sloj krema razmažite ukrasno. Kako bi bio efikasniji, tiramisu je neophodno ohladiti u frižideru najmanje pet sati, a zatim ga pre posluženja pospite kakao prahom.