Kako se izvući iz kandži zlostavljača

Od početka godine u Srbiji je ubijeno dvadeset žena koje su bile žrtve porodičnog nasilja, što je dva i po puta više nego u istom periodu prošle godine. Iako stručnjaci nemaju objašnjenje za ovaj rapidan rast, koordinatorka Sigurnih ženskih kuća Vesna Stanojević otkriva koji su prvi pokazatelji da je partner potencijalni nasilnik i kako se suočiti s tom spoznajom...

Slučaj pevačice Nataše Bekvalac koju je pretukao suprug Luka Lazukić ponovo je u centar medijske pažnje doveo priču o nasilju nad ženama. Statistički podaci prema kojima je od početka godine u Srbiji ubijeno čak dvadeset žena koje su bile žrtve porodičnog nasilja, a u istom periodu prošle godine taj broj iznosio je osam, govore u prilog činjenici da je reč o temi koja zaslužuje veliku pažnju. Stručnjaci nemaju objašnjenje za toliki porast nasilja jer se ubistva događaju i među starijom i mlađom populacijom, različitog materijalnog položaja i u svim krajevima zemlje. S koordinatorkom Sigurnih ženskih kuća Vesnom Stanojević razgovarali smo o tome kako se najefikasnije može stati na put zlostavljačima.

Kako prepoznati nasilnika

Nasilnik može da se prepozna, ali mi žene najčešće ne želimo da vidimo evidentne pokazatelje. Pre svega, majka ne želi da prepozna nasilnika u svom sinu i usled velike ljubavi pravda njegovo ponašanje. Umesto da pomognu svom detetu, one uglavnom razmišljaju o tome kako će okolina reagovati ako sazna za te probleme. Potom, devojke kada se zaljube prelaze preko mnogih stvari svojim partnerima pravdajući njihovu konstantnu ljutnju, bes i nervozu. Po pravilu, one pretrpe različite oblike verbalnog nasilja pre odluke da uđu u brak, iako su im to bile jasne opomene da imaju posla sa zlostavljačem. Ne raskidaju veze na vreme jer im se čini da će svojom ljubavlju i zasnivanjem porodice promeniti partnera, a trebalo bi da budu svesne da niko nikoga ne može da promeni. Zaključak je da nasilnik može da se prepozna po ishitrenim reakcijama, konstantnoj nervozi, nepoštovanju i vređanju drugih, a veličanju sebe. To su jasni znaci da će kad-tad doći do fizičkog nasilja.

Granica između ljubavi i patologije

Patološka ljubomora najčešći je razlog partnerskog nasilja. Devojke često misle da su njihovi momci ljubomorni jer ih vole, ali ljubomora nije dokaz ljubavi. Ukoliko neko ima potrebu da ih kontroliše, da čita poruke u njihovom telefonu ili da uvek mora da zna gde i s kim se kreće, to je jasan znak patološkog ponašanja. Postoje muškarci koji čak i nakon razvoda ubijaju svoje bivše žene jer ne mogu da ih izbace iz glave i krive ih za sve svoje životne neuspehe. To ide toliko daleko da smo imali slučaj žene koju je bivši muž ubio na radnom mestu i to deset godina nakon razvoda.

Šta uraditi nakon prvog zlostavljanja

Čim se prvi put dogodi nasilje, žene bi trebalo da napuste zlostavljača. Svakako, nisu sve žrtve u mogućnosti da već nakon prvog šamara napuste sve i odu jer im je za takav korak potrebna materijalna sigurnost i podrška porodice. Međutim, čak i one koje trenutno ne mogu da započnu samostalan život, već posle prvog nasilja moraju da potraže način da odu iz te zajednice u doglednom periodu pošto će se zlostavljanje sigurno ponoviti. Najteže je ženama u manjim sredinama gde se neretko nasilje i odobrava pa žrtva nema kome da se obrati za pomoć. Ipak, ona mora biti uporna u nameri da pronađe način da napusti tu porodicu.

Ko su štićenice sigurnih ženskih kuća

U najvećem broju to su žene koje nemaju podršku porodice i nemaju gde da odu, a ima i onih koje dolaze zbog straha da će nasilnik povrediti članove njihove familije kod koje borave. One provode tu određeno vreme, a kasnije ili iznajme stan i nastave život daleko od nasilnika ili se vrate svojim matičnim porodicama, a devet posto njih vraća se nasilnicima. Razlog za to su uglavnom njihova deca koja mole majku da se vrati ocu jer se najudobnije osećaju u porodičnom domu. S druge strane, i očevi veoma perfidno utiču na tu decu, okrivljujući majku za raspad porodice.

Život bez nasilnika

Postoje slučajevi gde se supružnici civilizovano razvedu u trenutku kada žrtva odluči da prekine nasilje, ali nažalost, mnogo je više onih drugih slučajeva gde žene i nakon razvoda teško mogu da se otarase bivših partnera. Susreti s nasilnikom ne mogu da se izbegnu zbog dece jer oni svaku moguću situaciju koriste kako bi ponovo isprovocirali ženu. Institucije sistema malo su zakazale u tom segmentu jer žene ne dobijaju adekvatnu zaštitu. S druge strane, smatram da je pravo rešenje da ljudi počnu da rade više na sebi. Kada bi svaki od tih muškaraca postavio sebi pitanje: “Zašto uopšte ja sve ovo radim?”, sve bi bilo mnogo bolje.

Slučaj Nataše Bekvalac

Kada je reč o pevačici Nataši Bekvalac, mogu reći da je dala pozitivan primer ženama time što je već nakon prvog fizičkog nasilja prijavila supruga policiji i odlučila da stavi tačku na taj brak. Smatram da u njenom slučaju nije toliko presudna činjenica što je materijalno nezavisna, koliko je važno što ima podršku porodice. Sve okolnosti su na njenoj strani i ja bih volela da ona bude istrajna u nameri da raščisti taj odnos do kraja. Što se tiče odbrane njenog supruga Luke Lazukića, smatram da je njegova priča apsurdna. Ako je on voleo tu ženu, a pretpostavljam da jeste, ne bi trebalo da sada plasira priče koje je vređaju jer on sve vreme pokušava da ubedi javnost da njoj nešto fali.