Danijela Vasiljević - Naš krug dobrih dela

Projekat „Poželi želju“ jedinstven je na ovim prostorima, kako nam objašnjava osnivačica humanitarne fondacije "Humana srca" Danijela Vasiljević, s kojom razgovaramo o radu i planovima organizacije koja postoji od aprila, a čiji je fokus pomoć najranjivijim kategorijama društva.
– Sada se prvi put deca pitaju koje su njihove želje i kako da ih ostvarimo. Način na koji smo to uradili jeste kroz naše specijalno kreirane kućice želja. One su stajale na trgovima odabranih opština po mesec dana, u njih su deca ubacivala svoje želje koje su bile opisane u literarnim sastavima. Najbolje opisane želje će biti ostvarene – kaže Danijela, kojoj su godine rada u državnim institucijama od Ministarstva spoljnih poslova, do Ministarstva unutrašnjih poslova, omogućile da spozna sve aspekte problema s kojima se suočava omladina, kao i deca, žene i marginalizovane grupe.

Privatna Arhiva

STORY : Koje ste opštine već obišli, a koje su vam još u planu?
DANIJELA VASILJEVIĆ: Projekat je obuhvatio tri slabije razvijene opštine u Srbiji: Blace, Belu Crkvu i Varvarin, a bilo je uključeno 3000 dece osnovnoškolskog uzrasta, iz ovih opština. Plan je da ovaj projekat postane tradicionalan i da se svake godine održava u nekoj drugoj opštini, s mogućnostima modifikacije propozicija. Veći akcenat bismo sledeće godine stavili na porodice s troje i više dece, što bi bio naš način da potpomognemo i podržimo populacionu politiku u državi.

Privatna Arhiva

STORY : Šta su mališani dobili od poklona?

D. V. : Dečje želje su bile različite, kao što su i svi oni različiti i jedinstveni. Od želja za mobilnim telefonima, tabletima, biciklima, preko igračaka, kućnih ljubimaca, knjiga, karti za pozorište, za zoo-vrt, pa do toga da im se renovira dečji park, promeni raspored vožnje školskih autobusa ili poseti policijska stanica. Ostvarili smo divnu saradnju sa opštinama i sve su pokazale maksimum posvećenosti i angažovanja na realizaciji dečjih želja, a bez naših prijatelja donatora, ova novogodišnja čarolija ne bi bila moguća.

Privatna Arhiva

STORY : Vaš slogan je "Mala dela za velike osmehe", kako se osećate kada ste u kontaktu s decom i
kako ona reaguju na ovu akciju?
D. V. : Naš slogan je naš podsetnik da nijedno delo nije malo ukoliko je njegov krajnji ishod dečji osmeh
i dečja sreća, a u kontaktu s decom, naš osmeh i naša sreća su još veći. Dečja reakcija na našu akciju je uglavnom takva da misle da se šalimo i ne veruju da je tako nešto moguće, da neko zaista želi da im ostvari njihove želje, a mi smo se potrudili da sva deca koja su uložila neki trud u opisivanje svoje želje, za taj trud budu i nagrađena.
STORY : Za cilj nemate samo pomoć deci kojoj je to najpotrebnije, vi pružate humanitarnu pomoć i višečlanim i socijalno ugroženim porodicama.
D. V. : U Srbiji postoji mnogo porodica i dece prema kojima život nije bio blagonaklon, pa je jedan od naših posebnih ciljeva usmeren upravo na decu iz tih porodica, kako da njihovo detinjstvo ulepšamo i učinimo bezbrižnijim. Takođe, pomoć i podsticaj porodicama s više dece je ne samo populaciona politika države nego i zadatak svih nas koji se bavimo ovim poslom da tu ideju i borbu podržimo svim mogućim sredstvima, da očuvamo Srbiju i ljude koji u njoj žive.

Privatna Arhiva

STORY : Za samo nekoliko meseci rada vaša fondacija imala je niz uspešnih akcija, šta vas pokreće i motiviše za toliko akcija u kreiranju lepšeg detinjstva?
D. V. : Naša velika želja za humanitarnim radom je samo nešto što je proisteklo iz naših privatnih života, ono što je nekada bio naš hobi, pretvorili smo u posao, a motivacija je ista, više srećne i zbrinute dece. Za nešto više od pola godine smo uspeli da realizujemo mnogo toga samo zato što smo predano radili na tome i što su naši ciljevi isključivo humanitarni rad sam po sebi, bez bilo kakvih drugih ideja i ambicija, koje bi taj rad diskreditovale.
STORY : U kojoj meri vas je prethodni rad u javnom sektoru motivisao na to da osnujete fondaciju “Humana srca”?
D. V. : Javni sektor je veliki sistem koji ima svoje prednosti i mane. Rad u javnom sektoru vam donosi satisfakciju služenja građanima, narodu, ali ga često preglomazna birokratija guši i onemogućava vam da delujete neposrednije. Upravo smo želeli da to iskustvo i tu želju služenja građanima prenesemo na nivo koji će biti direktniji i konkretniji, gde ćemo svakodnevno moći da budemo u kontaktu s ljudima i na terenu da budemo svedoci realizacije ideja i aktivnosti.
STORY : Koji je najteži deo rada u Fondaciji, da li je to obezeđivanje sredstava za donacije?
D. V. : Najemotivniji deo rada u fondaciji je susret sa decom i porodicama kojima je potrebna pomoć, najteži svakako prikupljanje sredstava, jer vi ste svakim neuspehom sve dalje od one dečje radosti, a najveća sreća je kada se ta sredstva prikupe i kada se realizuje akcija. Ta radost, ta sreća i nada u očima dece, da će možda baš zbog vas moći da imaju svetliju budućnost i neki bolji životni put, nešto je neprocenjivo i nemerljivo.
STORY : Majka ste, koliko su vaši naslednici upućeni u vaš humanitarni rad, vodite li ih nekad sa sobom kada donirate i prenosite li im vrednosti u koje verujete?
D. V. : Često kažem da je Fondacija moje četvrto dete, pa se moja deca tako i ponašaju. Stalno smišljaju neke nove načine da i oni učestvuju u svim našim akcijama, a često su s nama i na terenu, koliko im to škola i obaveze dozvoljavaju. Na ovaj način trudimo se da u svojoj porodici i kod svoje dece stvaramo empatiju, koju će u krajnjoj instanci oni preneti na svoje okruženje i svoje drugare. Neko je jednom lepo rekao: “Svako dobro delo koje ti učinim, ne moraš meni da vratiš, već vrati nekom drugom, kome je pomoć potrebna”. Gradeći od svoje dece dobre ljude i stvarajući krug dobrih dela, to je način da izgradimo zdravo i empatično društvo.
STORY : Koji su vam planovi i ciljevi u 2023. godini?
D. V. : Naši planovi i ciljevi za 2023. godinu su, slobodno mogu reći, veliki. Pored projekta “Poželi želju”, imamo planove da u naš rad uvrstimo i interaktivne edukacije o zdravlju i sportu, stipendiranje talentovane dece i omladine, pomoć trudnicama i porodicama s troje i više dece, izgradnju inkluzivnih igrališta i vežbaonica, a naravno, da nastavimo i s našim aktivnostima usmerenim na podršku institucijama koje se bave unapređenjem položaja svih ranjivih kategorija društva. Da bismo sve to ostvarili, potrebna nam je podrška svih dobrih ljudi i privrednika velikog srca, jer naša Fondacija nije korisnik budžetskih sredstava i sva pomoć u sredstvima je isključivo na donatorima, a na nama je da tu podršku ne izneverimo i realizujemo na najbolji mogući način.