Devetnaest godina je samo imao Siniša Mihajlović kada je zarad karijere napustio rodno mesto. Par godina živeo je u Novom Sadu, gde je dobio angažman u FK Vojvodina, zatim je prešao u Beograd gde mu se ostvario san da zaigra za Crvenu Zvezdu, a u ratnim godinama zaposlio se u italijnaskoj Romi koja je po mnogo čemu odredila njegov profesionalni, pa i privatni put. Dom Siniše Mihajlovića u Borovu bio je do tog vremena kutak u kom su nastavili da borave njegovi roditelji i brat Dražen, ali ubrzo su i oni kuću, svojim rukama podignutu, morali da napuste.
Dom Siniše Mihajlovića u Borovu 1992. godine ostao je prazan, dok ga je na kraju nije zadesila i ratna katastrofa. Svog ognjišta u biografiji 2012. godine dotakao se Miha sa mnogo nostalgije i bola.
- Do nas je stigla vest da je naša kuća u Borovu minirana i da je neko ispalio metak u moju sliku na zidu. U tom groznom činu bilo je određene simbolike, poruka je bila više nego jasna. Ko je mogao da baci bombu na našu kuću? Ko je i zašto pucao u moju i Draženovu sliku? Ta pitanja su me proganjala dok napokon nisam saznao istinu. To je učinio Stipe, jedan od mojih najboljih drugova iz detinjstva, kojeg sam doživljavao kao brata. Videli smo se 2000. godine u Zagrebu. Došao je u hotel i pitao me da li sve znam. Priznao mi je da je zapalio kuću, ali i spasao moje roditelje. Oprostio sam mu - ispričao je Sinša, pa dodao da ga za roditeljsku kuću vežu divne uspomene iako su živeli dosta skromno.
- Danas živim dobro,ali znam kako je kada imate malo da jedete. kao dete sam voleo banane, ali nismo imali novca. Majka mi je kupila jedni i morao sam da je podelim s bratom. Jednom sam joj rekao da ću da kupim kamion banana kada se obogatim i da ću sve da ih pojedem. Danas idem u restorane biram najbolja jela. Pijem dobra vina, ali ništa nikada neće nadamašiti ukus tih zalogaja banana. Zato mi ništa nije nedostajalo kod roditelja, a bogatsvo koje ću ostaviti svojoj deci nije ekonomsko, već su u pitanju vrednosti i učenja. Iskrenost, odanost, požrtvovanost. Moraće da se oznoje i prezime im neće biti dovoljno.
Kuća u kojoj je Miha proveo detinjstvo, iz koje je svakoga dana kao dečak išao na treninge u FK Borovo ruinirana je, ali je nakon rata delimično i sređena. Fudbaler, međutim, tamo dugo nije želeo da ide. Dvadeset pet godina kasnije, smogao je snage i u društvu brata i kuma Miroslava Tanjge obišao je mesto koje budi kako lepe tako i bolne uspomene. Tom prilikom on je posetio i svoju osnovnu školu, ali i teren gde je prvi put poveo loptu i ostvario rezultate. Prošle godine Mihajlović je sa porodicom obilazio Srbiju, rodno mesto svoje majke između ostalog, a u Borovo više nije svraćao.
Mirisi u kući su kao magija koja stvara udobnost i utiče na raspoloženje. Evo kako možete ispuniti svoj dom prijatnim notama bez kupljenih difuzora i aroma proizvoda. Lako i efikasno.
Komentari (0)