Vera Vuksanović: Pratim i živim svoje snove

Beogradska multimedijalna umetnica Vera Vuksanović (33) pažnju javnosti skrenula je na sebe pre nekoliko godina prvom samostalnom izložbom „Sub My Title“ i istoimenim umetničkim projektom, koji se zasnivao na svetlosnim instalacijama s porukom. Sada je došlo vreme da se rodnom gradu predstavi novom postavkom. „Beskonači čvor“, izložba koja traje od 6. do 15. decembra u Muzeju grada Beograda, prikazuje fotografije prirode nastale u kombinaciji sa svetlom.

Najpre smo beogradsku umetnicu koja je prvi put prikazala svoje radove u galeriji „Štab“ pitali da li je Moskva i dalje grad u kom je zaposlena kao direktor pozorišta i kako se ukopila u takvu vrstu umetničkog koncepta.

– Moskva je grad u kom sam odrasla, gde sam stvorila neke od najlepših uspomena i u mom srcu uvek će imati posebno mesto. Tamo sam ostvarila i svoje prve „radne“ korake, kada sam sa svojim ujakom radila na projektu otvaranja pozorišta na koji sam i danas veoma ponosna. Ipak, život me je danas poveo na drugu stranu, pa živim na relaciji Beograd–London.

Luka Šarac

Da li su neon i svetlosne instalacije i dalje u fokusu vašeg rada? Tema ove izložbe je „Beskonačni čvor“, šta on za vas predstavlja?

- Svetlosne instalacije, takozvani lajtboksovi, bili su predmet moje prve samostalne izložbe, a ostali su u fokusu mog rada do danas. Iako i sada predstavljena kroz lajtboksove, tema ove izložbe ipak je potpuno drugačija. Tada sam kroz natpise u mojim lajtboksovima jasno i glasno nametala emocije, a ovog puta imamo susret s potpunom suprotnošću od verbalnog. Upravo zato se ova izložba zove „Beskonačni čvor“ – inspirana budističkim simbolom koji nas podseća da stvari koje se dogode, lepe ili tužne, na kraju u nama ostavljaju mudrost i empatiju u sprezi, odnosno bude u nama dobre stvari. To je nemoguće opisati rečima i u tome i jeste lepota.

Otkud vam je baš svetlost inspiracija u vizuelnom stvaralaštvu?

- Svetlost je izvor života za sva živa bića na planeti, a i za samu Zemlju. Svetlost je ono što nam mami osmeh na lice kada se pojavi u tmurnom danu. Svetlost je za mene kosa moje ćerke Zoe, života koji sam stvorila. Svetlost je, baš kao i beskonačni čvor, nešto neopipljivo, a nešto što čini da budemo živi. Zavisnost od nečega tako apstraktnog za mene je beskrajan izvor pitanja i inspiracije.

Multimedijalni ste umetnik, šta je sfera vašeg interesovanja, a u čemu sve pronalazite inspiraciju?

- Osim svetlosti, koja je lajtmotiv mog stvaralaštva, inspiraciju prolazim u lepotama prirode i u njenoj nezamislivoj, ponekad zastrašujućoj moći. Inspiraciju pronalazim i u sebi, u svojim osećanjima koja su neretko i lepa i manje lepa, i ona kojih se možda stidim pred drugima, i ona koja me plaše, prenosim na svoje radove.

Luka Šarac

Imate poznanike širom sveta, da li je ipak Beograd grad u kom se najbolje zabavljate i imate najbliže prijatelje?

- Beograd je sasvim sigurno grad koji volim najviše na svetu i to se neće promeniti gde god da otputujem. Njegove ulice, hrana, moji prijatelji i porodica čine ga mojim sigurnim mestom. Najbliži krug prijatelja mi sasvim sigurno jeste u Beogradu, ali moram da priznam da mi i te kako prija i zabava, odnosno sadržaji koje nude i drugi evropski gradovi.

Da li putovanja i veliki broj prijatelja i poznanika širom sveta utiču na vaše sfere interesovanja i na koji način?

- Apsolutno. Verujem da je to prirodna stvar i da se to dešava u životima svih ljudi, a posebno umetnika koji su za nijansu senzibilniji i više osećaju energije drugih ljudi od onih čija su interesovanja drugačija. U svakom svom poznaniku i prijatelju primetim dobre i loše osobine. Upravo ta sprega, beskonačni čvor ljudskih osobina i načina na koji one utiču na životne puteve jesu neki od mojih izvora inspiracije. Isti slučaj je i s putovanjima. Različite kulture su nešto što će me zauvek fascinirati i činiti da se posle svakog putovanja vratim duhovno i umetnički bogatija.

Koliku ste podršku u porodici imali da počnete da se bavite umetnošću i da li su vam u tom smislu najbliži bili „vetar u leđa“?

- Veći deo moje porodice bio je veoma pragmatičan pri izboru zanimanja. Verovali su da ja kao žena moram da imam „siguran posao“ u rukama, nešto što će mi svakog meseca obezbediti fiksnu platu od koje mogu da živim ne zaviseći ni od koga. Ipak, u tu većinu nije spadao moj otac, čija me podrška pretvorila u ovo što danas jesam – osoba koja prati i živi svoje snove.

Koliko se izložba „Beskonačni čvor“ i na koji način razlikuje od prošle "Sub My Tittle"?

- U izložbi „Sub My Title“ koristila sam veštačko svetlo i prava osećanja. U izložbi „Beskonačni čvor“ sve je sirova priroda. „Sub My Title“ je, nastavljajući reference na filmske scene, slala poruku, dok sada slike koje gledamo komuniciraju s nama na apstraktnom nivou. Boje i oblici koje gledamo su van domena onog o čemu može stvarno da se priča. Vlaga, trunke soli ili kapi boje mora sada su slučajni prikazi svemira, nečeg nadrealnog, vanzemaljskog, podvodnog ili možda baš našeg ljudskog – osećanja, misli, nečeg što ne umemo dovoljno jasno da kažemo, a da ostane verno emociji.

Da li su rečenice i poruke i dalje u vašem fokusu? Koliko vas danas zanima fotografija?

- Svakako, to je nešto po čemu sam prepoznatljiva i to od 2015. godine, od kada sam pokrenula brend „Light My Box“. Sada su moji lajtboksovi rebrendirani i pretvoreni u ogledala, ali suština je ista.