Pogledajte gde nakon smrti supruge živi Branko Kockica i ko mu pravi društvo (FOTO)

Uloživši svu svoju ljubav, novac, ali i vreme u renoviranje stana koji je nekada bio vešernica, najpopularniji glumac za decu s ovih prostora i njegova supruga rediteljka Slobodanka Caca Aleksić uspeli su da od njega naprave toplo porodično gnezdo, takozvani mali raj. Od kako je Caca preminula, umetnik u njemu živi sam, a najčešče društvo su mu pas Laki i vrana Sivko. 

Vladimir Šporčić/Story arhiva

Kod Branka Kockice ništa nije obično i svakidašnje, pa ni način na koji je svojevremeno došao do ove nekretnine.

- U vreme komunizma, kada su svi dobijali velike stanove, Caca i ja smo živeli u Višnjićevoj ulici u 18 kvadrata, u prostoru prepunom buđi i vlage. Mogli smo besplatno da uživamo u mirisu pačulija koji je tokom hipi pokreta bio jako popularan – priseća se na duhovit način on i nastavlja:

- Tek nakon dužeg vremena dobili smo drugi stan, ovog puta na sedmom spratu. Ovde još uvek ima mnogo da se radi, stalno nešto ulažem, zidam i prepravljam. Sve što vidite od drveta u kući lično sam napravio, naprosto imam dara za to. Napravio sam i tri katamarana, a sa gvožđem apsolutno sve umem.

Vladimir Šporčić/Story arhiva

Dok je Caca bila živa Branko je obožavao da sa njom otkriva nove kafane. Tvrdio je da voli mufljuske, dok ona uživa u finim restoranima. Danas, međutim, najviše mu godi kada je u svoja četiri zida i piše.

- Postoji mali kutak u kući gde se u ležećem položaju sa svojom elektronskom cigaretom prepuštam mislima i čekam inspiraciju.

Vladimir Šporčić/Story arhiva

Dom Branka Kockice mesto je gde umetnik voli da radi, opušta se ali i istražuje svoje kulinarske sposobnosti. Kuva isključivo ono što mu je propisao nutricionista i sve namirnice sprema na vodi.

- Volim da biftek isečem na tanke listove i onda ga bacim na tiganj u kom je malo vode. Nakon što se ispeče na njega stavim začine i malo masti od mangulice koju sam dobio od jednog čoveka u Zrenjaninu.

Vladimir Šporčić/Story arhiva

Smrt supruge, kao i mnoge druge okolnosti uticale su na to da se Branko ne smeje kao ranije.

- Sada sam zabrinut. Ali, čim mi se neko obrati, odmah se pretvaram u Branka Kockicu. Tačnije, uživim se u tu ulogu i nakon toga ponovo vraćam u svoju zabrinutost. Verujem da svi mi imamo zadatak koji se ogleda u našim sposobnostima. S te strane mislim da sam uradio više od svojih mogućnosti i Bogu ništa nisam dužan. Mir koji sam postigao zahvaljujući tome, dozvoljava mi da budem neizmerno zadovoljan životom i neopisivo srećan. Ako ništa drugo, nisam bolestan, što je u ovim godinama najbitnije – zaključuje on.

Vladimir Šporčić/Story arhiva

Pogledaj galeriju

Vladimir Šporčić/Story arhiva

Pogledaj galeriju

Vladimir Šporčić/Story arhiva

Pogledaj galeriju

Vladimir Šporčić/Story arhiva

Pogledaj galeriju

Vladimir Šporčić/Story arhiva

Pogledaj galeriju

Vladimir Šporčić/Story arhiva

Pogledaj galeriju

Vladimir Šporčić/Story arhiva

Pogledaj galeriju