Dragan Ilić: Kako preživeti današnji tempo

Poznato radijsko i televizijsko lice, Dragan Ilić, koji je diplomirani psiholog, govori o izazovima modernog vremena u kom živimo i otkriva kako da pokušamo da prevaziđemo probleme s kojima se suočavamo

Kad razgovaramo s prijateljima i poznanicima, stičemo utisak da su svi na ivici nerava. Mnogi kući dolaze naelektrisani, jer poslovne probleme nisu ostavili tamo gde im je mesto – u firmama u kojima radimo. Doduše, nije malo Beograđana koji se iznerviraju na putu od posla do kuće, a razlog su saobraćajne gužve. Posebna priča su teorije po kojima je dovoljno da nešto silno želimo i verujemo u ostvarenje cilja, pa da se te želje pretvore u realnost. Zanimljive su i polemike s onima koji tvrde da ljudski rod, s vremenom, postaje sve egoističniji te da je danas skoro nemoguće bilo kome verovati. Budući da o tome stalno slušamo, hteli smo da saznamo šta o tim temama misli psiholog, pa smo pozvali Dragana Ilića.

Prihvatanje realnosti

Sigurno je da ne postoji univerzalni recept za sticanje strpljenja. Naša nervoza često je izazvana potpuno drugačijim razlozima, ali ćemo “mehanizmom pomeranja” bes preusmeriti na saobraćajnu gužvu ili red u samoposluzi. Višegodišnja kriza zahtevala je od nas angažovanje dodatnih kapaciteta za prevladavanje stresa. Posao, porodica i egzistencija od čoveka traže neprekidan angažman, drugačiji nego u vreme naših roditelja, kada su posao i porodica bili najčešće dva odvojena sveta. San o “tri osmice“ iz socijalizma, gde se osam sati radilo, osam sati odmaralo i osam sati bavilo porodicom i kulturnim uzdizanjem danas je zamenilo često 15 časova rada i nekoliko sati za porodicu i prijatelje. Zato je najprostiji način da se suočimo s našom nervozom pitanje koje povremeno treba postaviti sebi, a ono glasi: “Šta mi je u životu zaista važno”?

Brojanje do deset

To “brojanje“ je jednostavan način da sebi damo vremena da naša reakcija na stres ne bude momentalna, neadekvatna, isključivo emocionalna i iracionalna. Iako nas današnje vreme “bombarduje” informacijama i neprekidno nas tera da donosimo odluke o privatnim i poslovnim pitanjima, primenite to “brojanje do 10“ tako što ćete svoje odluke doneti i saopštiti ljudima oko sebe posle nekoliko sati ili sutradan. Ma kako se stvari činile hitne, mala distanca daće vam mogućnost da lakše odlučite i racionalno reagujete. Recimo, pomislite samo kako biste odgovorili na neku uvredu – ali sutradan. Gotovo je sigurno da se ne biste fizički obračunali, psovali ili “zapenili” od besa.

Preživeti saobraćajni kolaps

Saobraćaj je odličan primer za prikazivanje stresa, ali i besa. Automobil vozaču daje osećaj dodatne moći, pa je ponašanje bahatije, ali mu daje i izvesnu dozu nevidljivosti za okolinu. Zato će bahati vozač na semaforu čačkati nos, dame će se šminkati ili zevati, a tokom gužve će besno psovati, pretiti ili pokazivati srednji prst. Trubljenje je u Srbiji sinonim za neverbalno psovanje, tako se koristi i tako se prihvata. To nije upozorenje, već uvreda. Naše vreme zaista nije toliko dragoceno, a gužvu ni na koji način ne možemo da promenimo. Ukoliko su vozači tolerantni i popustljivi, saobraćaj će uprkos gužvi teći bez prekida, pa ćemo svi zajedno pre stići gde smo krenuli. Potrebno je da ljudi shvate da će saradnjom, a ne siljenjem i uguravanjem brže stići. Zato je potrebno svoj lični interes sagledati šire, kao deo opšteg interesa – da saobraćaj teče bez zastoja, sporo, ali bez prekida. Mi smo skloniji da se “promuvamo“, makar vozili po trotoaru kršeći propise i ugrožavajući druge.

Život mimo posla

Izuzetno je važno da imamo život osim našeg posla. Mali rituali takođe su bitni – čim dođete kući, skinite sat ili kravatu, simbole vaših dnevnih obaveza, popijte piće i zajedno jedite. Oni koji su vredniji od mene tvrde da sport najbrže leči stres. Moj prijatelj Boki trči, a ja vozim bicikl. Zevam oko sebe i vrtim pedale, a on mi kaže da dok trči oseća kako teret dana spada s njega.

Važno je da s bliskim ljudima pričate o onome što vam se desilo, baš kao što ćete od dece čuti šta se dešava u njihovim životima. Ako to ne budete činili, na glupo pitanje: “Kako je u školi?“ dobićete poznati odgovor – “Super!“

Dosadni sastanci

Jedna od posledica tranzicije jeste i taj endemski oblik biznisa, koji predstavlja kombinaciju zapadnih modela i burazerske ekonomije. Deo procedure su i poslovni sastanci na kojima srećete ljude s manjkom kompetencije i viškom samopouzdanja ili mešetare koji se “dobro snalaze“. Nekada sam se mnogo nervirao, a danas posmatram karaktere i pokušavam da prepoznam osobine ličnosti. Jedan od lekova za nervozu jeste tehnika “astralne projekcije“ – ona podrazumeva da celu situaciju pokušate da posmatrate s plafona. Tu vidite i sebe, pa eto samoironije.

Ventili za smanjenje tenzije

Pominjao sam sport i ono klasično druženje s prijateljima i porodicom. Tu ne spadaju vaši poznanici, s kojima postoji lažna bliskost iza koje se obično kriju neki interesi. Vaši poslovni partneri nisu vaši prijatelji, a posao nije zamena za život. Za mene – to su odmori i putovanja, koji su tokom godine tako raspoređeni da izbace iz monotonije i rutine. Radovaćete se nekom vikendu i “pretresaćete” utiske nakon njega. Nova iskustva će vas obogatiti.

Čovek menja samo sebe

Nema gotovih rešenja niti “instant karme“. Čoveka možete promeniti isključivo ukoliko on ili ona to žele, jer oni tu promenu moraju da izvedu. U psihološkom smislu, čovek je poput atletičara koji se ne takmiči protiv drugih, već pokušava da popravi i nadmaši sebe. Tada su čuda moguća, jer ako imate u vidu da neko može da skoči šest metara uvis ili sedam udalj kao Ivana Španović, pomislite samo šta bi sve mogao da uradi svojim duhom, koji nije ograničen zakonima fizike. O ljubavi da ne govorim. To je zaista čudo života.

Imajte poverenja u ljude

Verujem da ljudi nisu ni bolji ni gori u odnosu na vreme od pre nekoliko decenija ili vekova. Progres je ubrzao naš ritam života i preplavio nas informacijama, ali se i dalje u svima nama krije potreba za bliskošću i smislom. Frojd je normalnost opisao kao sposobnost čoveka da voli i da radi, što bi značilo da je u stanju da uspostavi odnos bliskosti s drugom osobom i da pronađe svoje mesto u društvu. Na tom putu nismo sami – ljudi oko nas naši su saputnici!

Motivacione poruke društvenih mreža

Ne verujem u “doktora Gugla”, niti u “doktora Fejsbuka”. Društvene mreže postoje da bi nam olakšale upoznavanje s ljudima sličnih interesovanja, a prijateljstvo i pomoć prijatelja možete dobiti samo uživo ili oflajn.