Usklađivanje sa sobom

Joga i meditacija stvaraju osećaj zadovoljstva i unutrašnjeg ispunjenja koji ne zavisi od imanja ili nemanja materijalnih dobara i osoba u našem životu, zbog čega su ljudi koji praktikuju ovu veštinu u miru sa sobom, otkriva naš stručni sagovornik

Osim što se joga odavno ne doživljava kao nešto novo i mistično, ona u našoj sredini – iz godine u godinu – ima sve više poklonika. To je dovelo dotle da danas često čujemo da je neko “joga instruktor” i da mnogi s ponosom koriste termine karakteristične za jogu, ali je pitanje koliko je zaista kompetetntnih ljudi. Kad sretnete takvu osobu, shvatite da i najstručnije stvari mogu da budu ispričane na veoma jednostavan način. U to smo se uverili razgovarajući sa Draganom Lončarom, predsavnikom evropske “Joga alijanse” za Srbiju i Hrvatsku.

Gde grešimo

Čovek čini mnoge stvari ne shvatajući da su primarni unutrašnji pokretači njegovih želja i životnih aspiracija, u stvari, očajničko nastojanje da pokrije praznine u svojoj duši, koje su posledica prirodnih slabosti i nesigurnosti. Profesor Jerotić lepo je rekao da čovek ceo život provede u kompenzatorskom grču. Joga i meditacija daju nam mogućnost da prepoznamo i doživimo svoju pravu prirodu, a samim tim i svoje istinske potrebe. Tada se javlja osećaj zadovoljstva i unutrašnjeg ispunjenja (santoša), koji ne zavisi od imanja ili nemanja stvari i osoba u našem životu. Takva osoba je dobrodušna, u miru sa sobom i zadovoljna životom.

Život bez zavisnosti

Santoša nije uslovljena spoljašnjim dobrima, s tim što joga ništa ne zabranjuje, već kaže – imaj sve te stvari, ali u svemu posmatraj sebe i ne dozvoli da od bilo čega ili bilo koga zavisiš. Ako si za nešto vezan do nivoa zavisnosti, život će ti pre ili kasnije to oduzeti kako bi te naučio koja je svrha tvog postojanja. S druge strane, moramo da dozvolimo da se ispolji ono što nosimo u sebi, a ne da to potiskujemo, jer ćemo samo tako upoznati dublje dimenzije svoje psihe. Zato je neophodno u svemu posmatrati sebe, “stražariti” nad sobom. U jogi se to zove svadhjaja.

I duh i telo

Najbolje je naći razumnu ravnotežu u pogledu joge kao duhovne i kao telesne discipline, jer ona jeste i jedno i drugo. Ako se zadržimo samo na telu, isticaćemo i razvijaćemo kult tela, ukoliko se usmerimo samo na meditaciju, postoji opasnost da neprimetno skliznemo u dogmu i nezdravu introvertnost. U drevnim Upanišadama lepo je rečeno: ‘’Telo su kočije, konji su čula (Gjan Indrije), uzde su um (Manas), kočijaš je inteligencija (Buddhi) a sopstvo (Puruša) je putnik. Da bi putnik bio zadovoljan, svi moraju skladno da funkcionišu’’. To nam pruža vežbanje joge. Ono nam daje mogućnost da se postepeno uskladimo sa svojom pravom prirodom, sa svojim unutrašnjim sopstvom, u jogi poznatim kao Puruša.

Joga u ubrzanom vremenu

Svako može da izdvoji sat vremena za vežbanje, ako ne u kontinuitetu, onda neka to bude dva puta po pola sata. Stvar je u odabiru prioriteta šta činiti u slobodno vreme. Ukoliko neko nije u stanju da vežba, može da nauči pravilno da diše i da se opušta. Kada bi ljudi znali da svoje raspoloženje mogu da promene nabolje vežbajući samo pravilno disanje, verovatno ne bi trošili toliko para na uzaludne i često nezdrave načine kako bi to postigli.

Da li je joga fizički zahtevna

Joga učitelji uvek će fotografisati zahtevnu asanu (položaj), jer to je atraktivno i privlači pažnju. No, do tih položaja dolazi se polako, tako da – koliko god delovali komplikovano – nisu nedostižni. Zabluda je da je joga laka, a ljudi to pomisle zato što ona podrazumeva potpuno drugačiju vrstu napora od npr. gimnastike, koja je, takođe, zdrava aktivnost. U gimnastičkoj sali ste zadihani, srce vam “lupa”, a kod joge to ne sme da se desi. Ako primetite da se ipak događa, pravilnim disanjem morate da ga “smirite”. U jogi se stalno podstiče disanje kroz nos. Čim počnete da dišete na usta, već ste iskočili iz ravnoteže. Zatim, podstiče se “uđaji disanje” (grleno disanje) koje podrazumeva produžavanje udaha i izdaha. Tako se smiruje čitav sistem. U suštini, dah je taj koji vas rasterećuje svakog napora.

Blagodeti koje joga donosi

Joga je, prvenstveno, antistresna disciplina. Ako je čovek pod stresom, dolazi do spazma, visokog krvnog pritiska, stalno je u stavu “ili se bori ili beži”, pa u ekstremitete odlazi više krvi, a manje u stomak, zbog čega je varenje pogoršano i cirkulacija je slabija. Svaki čovek koji je pod stresom, psihički je duboko nezadovoljan, pa pokušava da tu prazninu popuni nizom drugih uglavnom nezdravih aktivnosti, pa i hranom. Kad počne da vežba jogu, energija koja je bila blokirana raznim tenzijama ili negativnim programima, biva oslobođena i polako ispunjava praznine u našim suptilnim telima, usklađujući ih vremenom. Ljudi koji vežbaju jogu imaju manju potrebu da neurotično jedu, a istraživanja, rađena s mladima, pokazuju da su uspevali da se uz pomoć joge oslobode alkohola i droge. Uvek treba poći od pitanja: “Zašto ljudi nešto rade”? U ovom slučaju, motiv je popunjavanje duboke praznine, o kojoj smo govorili na početku.

Uopšte ne moramo da govorimo o filozofskom aspektu joge. Veoma cenim zapadne učitelje koji su u jogu uveli nauku, jer ona može da dokaže profilaktičku i terapeutsku stranu joge. Ko dođe na časove joge, ne mora da zna ni "j“ o jogi. Nije mu potrebno znanje ni sanskrita, ni filozofije joge. Dovoljno je da je odvežbao i da se dobro oseća.