Jovana Mladenović, Carlsberg Srbija: Vanredna situacija zahteva izvanredne ljude

Jovana Mladenović, menadžer komunikacija u ovom intervjuu govorila je o izazovnim vremenima koja su se dogodila na globalnom nivou, ističići kako se kompanija Carlsberg Srbija izdigla iz situacije i uspela u svojim poslovnim poduhvatima uprkos pandemiji koronavirusa. 

Vanredni uslovi promenili su način života, ali sasvim sigurno i načine poslovanja. Jovana Mladenović otkriva i kako...

1. Da li ste u ova izazovna vremena promenili način poslovanja?

Hteli mi to ili ne, vanredni uslovi u kojima smo započeli, a u kojima ćemo nažalost i završiti ovu godinu, naterali su nas da promenimo svoje životne navike pre svega, a potom i način poslovanja.

Kod nekih delatnosti to se manje osetilo, naročito onih koji posao obavljaju samostalno i bez puno ličnih kontakata, dok je nekima rad od kuće umesto kancelarije doneo potpuno drugačiji dnevni ritam.

U svakom slučaju, promene radne rutine kod velikog broja ljudi izazivaju osećaj nesigurnosti, nelagode, pa čak i straha, te su organizacije u vanrednim uslovima rada imale i dodatni zadatak da tranzicija protekne koliko je moguće bezbolnije i za posao, ali i za zaposlene. Kako često unutar kompanije kažemo, vanredna situacija zahteva izvanredne ljude, a u 2020-oj svetska populacija je imala priliku da pokaže da li smo i koliko izvanredni kada nas okolnosti na to nateraju.

2. Koliko je u menadžerskom poslu važan ljudski i individualni pristup zaposlenima?

Mislim da je za ljude na menadžerskim pozicijama pre svega važno da dele sistem vrednosti organizacije u kojoj rade, jer jedino na taj način može da se izgradi jedinstvena kultura unutar cele kompanije. Ali zajednički sistem vrednosti nikako ne isključuje individualni pristup zaposlenima unutar tima, što je po meni jedini mogući način rada sa ljudima da bi se postiglo maksimalno zadovoljstvo pri radu, koje posledično vodi i do visoke efikasnosti.
U mom poslovnom odnosu sa kolegama ovo nije samo “mrtvo slovo na papiru”, već zaista nastojim da svaki odnos razvijem do nivoa međusobnog razumevanja i otvorene komunikacije, jer to umnogome olakšava dugoročnu saradnju i rad na zajedničkim projektima. Kao i u svim drugim vezama, prijateljskim ili emotivnim, tako i na poslu treba imati razumevanja za različitosti, spremnost da se i sami menjate ako je potrebno, ali pre svega želju da oko sebe kreirate zdravo okruženje sa pozitivnom energijom.

3. Da li postoje situacije u kojima vaša osećanja prevladaju ponašanje u radnom okruženju i u kojoj meri je u tim situacijama važna emotivna inteligencija?

Svakako da postoje, posebno imajući u vidu da dolazim sa juga Srbije, gde je preterana emotivna reakcija deo uobičajene komunikacije (smeh). Šalu na stranu, dešava se da ponekad ne uspem da sakrijem osećanja u poslu kada bi trebalo, ali je taj slučaj sa godinama iskustva sve ređi. Ne mislim da je iskrena emotivna reakcija loša stvar, naprotiv, lično bih uvek pre izabrala takvu reakciju nego indiferentnost, ali ukoliko se ona ne kanališe na pravi način, konverzacija lako može „skliznuti“ u konflikt. Upravo emotivnom inteligencijom treba prepoznati kada i na koji način je najbolje reagovati i kao zaposleni i kao rukovodilac. Ja se trudim da sebe u tim „kritičnim“ trenucima zapitam da li je moja reakcija konstruktivna i hoće li zaista doprineti rešenju ili samo produbljujem jaz između sagovornika i sebe. Nije lako, ali sve se da naučiti kada želite da budete bolji u onome što radite.

4. Da li vam je empatija pomagala ili odmagala na radnom mestu?

Po mom poimanju posla kojim se bavim, a to su eksterne i interne komunikacije, empatija je karakterna osobina koju bi osoba na mojoj poziciji morala da poseduje ili je bar poželjno. I kada su u pitanju dešavanja unutar kompanije i kada sarađujemo sa partnerima iz različitih branši, a iznad svega kada imamo direktnu komunikaciju sa potrošačima, trudim se da što bolje razumem perspektivu svog sagovornika. Da li mi je to nekad predstavljalo dodatni napor ili čak odmoglo, možda, ali ja empatiju svakako ubrajam u pozitivne karakteristike ličnosti.

6. Zbog aktuelne situacije putovanja su većini ljudi uskraćena. Kako vi zamišljate idealni odmor u Srbiji?

Nikada nisam pravila poređenje odmora provedenog u Srbiji sa odlaskom na more ili obilaskom aktraktivnih evropskih i svetskih destinacija.

Na svako putovanje odlazim sa nekim ciljem, što može biti uživanje u prirodi, noćni provod, kupanje ili nešto četvrto, tako da u skladu sa očekivanjima od odmora biram destinaciju.

Slobodne dane koje sam ove godine iskoristila u Srbiji provela sam najvećim delom u planinskim krajevima i uživala sam u prirodi, što mi je i bila želja.

7. Koliko su pića koja su u okrilju Carlsberg kompanije (Somersby i Blanc) dobra spona za druženje i socijalizaciju? Da li i vas asociraju na dobro druženje tokom leta?

U svako doba godine prva asocijacija na pivo jeste druženje, ali svakako da je leti konzumacija povećana, jer je pivo jako dobar osvežavajući napitak. Naši brendovi su prisutni u životima potrošača u svim prilikama - od porodičnih slavlja, muzičkih događaja, sportskih manifestacija do opuštanja u domu. Ove godine, prilike su takve da je poslednja situacija bila najčešća, ali i u vanrednim uslovima uz odgovornu konzumaciju, pivo može biti “odlično društvo”. Pored raznolikog portfolija pivskih ukusa koje Carlsberg nudi potrošačima, ove sezone smo se potrudili da obogatimo i svoju ponudu sajdera novim ukusom Somersby-ja, mango&limeta, što je naišlo na sjajan odziv ljubitelja ovog pića. Drago nam je da i u teškim uslovima koje je ova godina donela, možemo da doprinesemo lepom raspoloženju i osmehu ljudi.

8. Kako volite da provodite slobodno vreme i koja su vaša interesovanja?

Veoma me privlače nekadašnje veštine naših baka, kao što su šivenje, pletenje, heklanje i slične rukotvorine. Nekad mogu provesti sate učeći šeme i mustre i moram reći da gajim ogromno divljenje prema umeću žena koje se time bave.