Beauty reporter: Istine i zablude o sunčanju

Pitali smo fatmaceuta šta treba raditi kako bismo istovremeno uživali u svim blagodatima sunčeve svetlosti i bili zaštićeni od njegovog negativnog dejstva

Imamo utisak da stalno čitamo o tome šta sve (ne) treba raditi da bismo istovemeno uživali u letu i bili zaštićeni od negativnog dejstva sunca, a onda shvatimo da postoji toliko toga što bismo voleli da znamo, ali nigde nismo pronašli. Da bismo bili sigurni da je to što ćemo vam ovde napisati pouzdano, pitali smo farmaceuta jer ne kaže se tek tako u reklamama “pitajte vašeg lekara ili farmaceuta”. Ovog puta na pitanja koja se najčešće o ovoj temi postavljaju odgovara farmaceutkinja Marija Buač.

TRAJNOST ZAŠTITNOG FAKTORA

Faktor zaštite koji je naznačen na proizvodu (30, 40, 50+) označava vremenski period koji možemo da provedemo na suncu od momenta nanošenja preparata, a da naša koža ne pretrpi oštećenja. Što je manji faktor, kraće je vreme zaštite. Ljudi često misle da sa visokim faktorom ne mogu lepo da pocrne, ali to nije tačno jer viši faktor zapravo je duža zaštita. Preporuka je da se zaštitni preparati nanose svaka dva sata i, ukoliko nisu vodootporni, posle svakog izlaska iz vode. Kod dece ovaj period treba da bude i kraći, a bebe uopšte ne treba izlagati suncu ni sa nanesenim faktorom zaštite.

EFIKASNOST MARMELADA ZA SUNČANJE

Moj stav je “ukoliko su one vaš jedini izbor za plažu - nikako!”. Većina marmelada uopšte nema zaštitni faktor, a u onom malom broju koji ih ima taj faktor gotovo je zanemarljiv. Što se tiče sastava, one su fantastične za ishranu i negu kože, pa su zato fenomenalne za nanošenje odmah posle sunčanja ili preko preparata sa zaštitnim faktorom. Marmelade ožive kožu dehidriranu od sunca.

OBLAČNO VREME I ZAŠTITNI FAKTOR

Sunce uvek emituje zrake koji su štetni za našu kožu, a oblaci ga u tome ne sprečavaju. Oni, čak, mogu da nas prevare, pa da zbog toga što ne osećamo vrelinu sunca direktno na koži pomislimo da zračenje i nije toliko jako.

NEGA POSLE SUNČANJA

Moram da pomenem da ovde spadaju i preparati za tuširanje. Birajte kremaste losione bez sapuna jer on dodatno isušuje već dehidriranu kožu. Posle tuširanja nemojte koristiti masne, već isključivo lagane teksture, koje će hidrirati kožu. Ovo je zapravo recept i za što duže očuvanje “morske” boje kože.

ZAŠTITA SVETLE I OSETLJIVE KOŽE

Prvo i osnovno pravilo jeste da se ne izlazi iz kuće bez prethodno nanesene zaštite od sunčevog zračenja. Uvek birajte preparate na kojima piše da imaju UVA, UVB i IRA zaštitu, odnosno da spečavaju prodiranje štetnih sunčevih zraka kako na površini kože, tako i u dubljim slojevima. Pored toga, izvestan broj preparata ima odličnu zaštitu i od zračenja vidljivog spektra svetlosti (HEVIS), koji je takođe štetan.

KREME ZA SAMOPOTAMNJIVANJE

Ove kreme i sprejevi, ako se ne nanose pravilno, mogu izazvati ne baš lepe promene u boji kože, mada u načelu nisu štetne. Ako želite da na brzinu dobijete boju, možete ih upotrebiti, ali kad god postoji mogućnost dajte prednost suncu. Ono ne donosi samo štetno zračenje, već je zaista izvor života, samo ga treba mudro koristiti.

FOTOSENZITIVNI SASTOJCI KREMA

Fotosenzitivan efekat imaju retinol, etarska ulja, parfemi, kantarion... Zbog toga uvek skrećemo pažnju na to da se tokom letnjih meseci koriste isključivo lagane, bazne hidratantne kreme, bez parfema ili dodatih etarskih ulja, a dobar je trik da se pola sata pre upotrebe uobičajenih kozmetičkih preparata i šminke nanese zaštitni faktor 50+.

ALERGIJA NA SUNCE

Antialergijski kremovi i gelovi mogu poprilično pomoći, ali i za njih važi – ne nanositi ih pred izlaganje kože suncu. Uvek bih predložila gel na bazi aloe, bez ikakvih dodataka. Gelasta struktura daje prijatan osećaj hlađenja, što umiruje svrab, a ekstrakt aloe ima umirujuće dejstvo na različite upalne procese, pa i samu alergijsku reakciju. Uz sve to, potpuno je bezbedan za upotrebu tokom celog dana.