Evo kako je Olivera Kovačević prokomentarisala odlazak Vesne Dedić sa RTS televizije

Nakon što je dobila pohvale za besprekorno organizovanu “Beoviziju”, glavna i odgovorna urednica Zabavnog programa Radio-televizije Srbije Olivera Kovačević pruža nam uvid u to kako izgleda kada ste previše u onome što radite i koje životne događaje je zbog takvih okolnosti propustila

Mnogi se slažu da je nedavno održan festival “Beovizija” u organizaciji Radio-televizije Srbije imao dva pobednika. Prvog ćemo u maju gledati u Roterdamu, dok budemo navijali za vatrene devojke iz sastava “Hurricane”, ali onaj drugi možda je i važniji za budućnost naše zabavne muzike i negovanje tradicije festivala koja je bila zapostavljena pod naletom novih trendova. Kao odgovornu za povratak nekada prestižnog događaja na mesto koje mu pripada, ljudi danas prepoznaju glavnu urednicu Zabavnog programa RTS-a Oliveru Kovačević (52), ženu koja je u ovo takmičenje uvela savremene standarde i dobila pohvale za perfektnu organizaciju.

Osećate li da se s pobedom grupe “Hurricane” dogodio prelomni momenat za ovaj festival i da će se ubuduće prijavljivati još više poznatih imena?

- Nadam se i apelujem na sve autore da učestvuju na “Beoviziji”. Znam da se velika imena teško na to odlučuju, ali najbolji primer vam je Neda Ukraden koja je rekla da će joj to biti odlična pozornica za promociju njene nove pesme. Lepo bi bilo da afirmisani kompozitori pomognu mladim interpretatorima. Lepo je što je “Beovizija” promovisala neke nove klince kao što su grupa “Lift” ili Andrija Jo, zanimljiv momak pred kojim je budućnost.

Olivera Kovačević: Nikada nisam mislila da sam lepa

Pretpostavljam da pri planiranju ovakvog poduhvata sednete sa Draganom Bujoševićem i članovima uprave i ubeđujete ih zašto treba uložiti veliki novac u ovakav program. Da li su ti razgovori teški?

- Nisu laki, ali uvek računamo koliko nas je koštao sat programa i dokle god smo u standardima ove televizije, to je u redu. Verujte, direktor nikada ne bi odobrio veće trošenje para od onoga što on može da izdrži, pre svega, psihički. On veoma voli da štedi, a ja sam potpala pod taj uticaj, iako insistiram da se plati i ceni nešto što je dobro urađeno. Prvi put na našim prostorima koristili smo evrovizijsku tehnologiju “cuepilot”, a specijalizovane grafike rađene su za svaku numeru.

Posle dugo vremena na Javnom servisu, u revijalnom delu nastupila je i Marija Šerifović. Kako ste uspeli da pomirite šta god da je bilo nepomirljivo između nje i vaše kuće?

- Marija nikada nije imala nikakav otpor u RTS-u. Zvali smo je i ranije, kada smo obeležavali 60 godina televizije, ali bila je zauzeta. Prošle godine u gostima nam je bio Željko Joksimović. Sve naše evrovizijske zvezde treba da RTS doživljavaju kao svoju kuću.

Olivera Kovačević konačno priznala da IMA PARTNERA!

Olivera Kovačević iskreno prokomentarisala odlazak Vesne Dedić sa RTS televizije

Kako komentarišete odlazak Vesne Dedić sa RTS-a?

- Uvek mi je žao kada ljudi odlaze iz naše kuće. Vesna je već nekoliko meseci bila nezadovoljna tretmanom njene emisije u našem programu. Meni je žao što nisam mogla da učinim više, ali joj želim mnogo uspeha u njenoj karijeri.

Sigurno gledate druge kanale i kada vidite šta se sve tamo emituje, kakvu sliku stičete, gde smo to dogurali kao društvo?

- “Legla brda, digle se doline”. Hoću reći, insistiranje na gledanosti i zaradi dovelo nas je do toga da najgore ljudske osobine potenciramo u našim medijima. To se čini kroz rijaliti programe. Ovo što se radi na dve nacionalne televizije izuzetno loše utiče na stanje u našem društvu, na nivo svesti, na kulturu, na potrebe ljudi. Vidite “Beoviziju” i te mlade momke koji su se potrudili, napravili neku pesmu, smislili scenski nastup, uložili energiju u nešto lepo i podstakli druge da se raduju. To su vrednosti koje treba da afirmišemo, da iskoristimo kreativnost tih mladih ljudi.

Pa ipak, umesto da glavni utisak sa “Beovizije” budu ti mladi ljudi, složićete se da najviše odjeka ima vest koja rijaliti zvezda se pojavila na festivalu.

- Ne slažem se. RTS je otvoren za sve. Za mene su vest bili Jovan Radomir iz Švedske i Stefan Popović iz Australije, naši momci iz sveta koji su zajedno s nama napravili ovaj šou.

Vesna Dedić nikad ogorčenija: Trpim uvrede i prozivke

Ako su mediji slika jednog društva, šta oni govore o nama?

- Ne bi mediji pisali o svim tim prostaklucima da to neko ne čita. Ali vidite, ljudi će čitati o ubistvima i silovanjima, znači li da treba to da snimamo i prikazujemo? Naš posao je da uljudimo ovu zemlju, da ne ozverujemo ljude. Mislim da zbog takve atmosfere ljudi i odlaze iz Srbije, jer se u takvom okruženju ne osećaju se dobro.

Da li se vi osećate dobro ovde?

- Ne osećam se dobro kada vidim da ljudi koji sutra treba da me leče odlaze iz Srbije, osećam se zabrinuto. Zabrinuta sam što već pet godina mi na RTS-u imamo zabranu zapošljavanja i nijednog mladog čoveka nismo zaposlili. U Radio Beogradu je prosečna starost zaposlenih pedeset godina. Ne osećam se dobro zbog toga, potrebni su nam mladi ljudi, njihova energija, njihove ideje i znanje. Njihova mladost i naše iskustvo zajedno bi dali bolje rezultate.

Olivera Kovačević – Moja tajna želja

Olivera Kovačević - Čelična ledi 

Olivera kOvačević tokom godina gradila identitet čelične ledi, a sada ističe za naš magazin "Story" koliko je stroga i zahtevna...

Zovu vas “čeličnom ledi” srpske televizije i isto tako kažu da ste prema kolegama strogi, ali pravični. Mora li tako, da li je to jedini put da se dobije rezultat?

- Ne znam da li sam stroga, zahtevna jesam. Reč “strog” me asocira na nekoga ko je kritičan a ne angažuje se previše. A ja se angažujem bar jednako koliko i svi moji saradnici, nekada i više. Volim da radim s ljudima koji vole svoj posao, koji pokazuju entuzijazam i stalo im je do toga. Svuda ima ljudi koji su tu da bi zaradili platu i ne zanima ih šta rade, zato su ovi drugi dragoceni. U svakom društvu postoji elita, u svakom poslu, kolektivu, oni ljudi koji imaju ideje i viziju.

Ne samo da volite svoj posao čini se da ste mu posvetili život.

- Mislim da je i lekar koji svakog dana operiše u sali posvetio život svom poslu. Ali nema tog posla koji me može osloboditi obaveze da spremam kuću, perem veš i kuvam ručak. Nemojte misliti da mene sve to ne čeka kada dođem kući, samo je pitanje kada kuvam supu, u podne ili u ponoć.

Ako je kuvate u ponoć, kad onda spavate?

- Supu kuvam na jedinici do ujutru.

Imate tri bratanice i čujem da ste s njima potpuno druga osoba.

- One vam to ne bi rekle, nego bi istakle da ih stalno nešto kritikujem, obično kada ne polože neki ispit. Mislim da je obrazovanje najvažnije za mladog čoveka i zato na tome insistiram i dosađujem im.

Uskoro punite 53 godine, kako na njih gledate?

- Imam manje energije, a više posla nego pre. Kad onda pomislim šta sam sve mogla u tridesetim, kad se setim da sam u štiklama trčala od “Politike” do Skupštine noseći beta trake jer nije postojao ni kompjuter, ni mobilni telefon i tako četiri puta na dan od jedne do druge zgrade, pitam se kako sam tada to mogla.

Olivera Kovačević: Moja strast traje duže od 7 godina!

Olivera Kovačević svoju novinarsku karijeru počela je 1993. godine 

A baš ste morali da budete u štiklama.

- Pa, kako drugačije (smeh). Danas sam se prebacila na ravno, ali trčim i dalje.

Šta vam je posao oduzeo?

- Kada bih znala gde bih pala, ja bih sela. Verovatno sam mogla da se bavim nekim drugim poslom, medicinom, diplomatijom... Ali ne zaboravite da sam svoju novinarsku karijeru započela 1993. godine kada smo bili pod sankcijama, kada nismo mogli da izađemo iz zemlje.

Osećate li da vam je vaša mladost više krala nego što vam je poklanjala?

- Ne mogu to da kažem, jer moja mladost je imala izazove kakve druge nisu imale. Studije sam završila uz raspad jedne zemlje, svedok sam užasnih istorijskih događaja na ovom prostoru, a bilo bi bolje da nisam. Novinarski sam radila i preživela ono što novinari pre nas nisu zamišljali da može da se desi.

Ipak, sve te nesrećne okolnosti pretvorili ste u svoju prednost, a mnogi to nisu uspeli.

- Hvala vam na tome, mislim da je uvek bilo važno razumeti gde živite. Pošto sam sociolog po obrazovanju, uvek sam pokušavala da razumem društvo, šta mogu da budu posledice jedne političke odluke, u kom pravcu mora dalje da se nešto odvija.

A znate li šta će biti sutra?

- Naravno.