Marko Janketić: Razgovori s Mišom koje ću zauvek pamtiti

Nakon četrdeset dana od smrti svog oca, mladi glumac pokušava da sagleda u kojoj meri su ga novonastale okolnosti promenile kao ličnost, kao i čitavu porodicu kojoj se sada našao kao najveći oslonac

Osmeh koji se na trenutke pojavljivao na licu glumca Marka Janketića (36) uliva optimizam da svetlo na kraju tunela ipak postoji. Njegov slavni otac Miša Janketić godinama je bolovao pre smrti. Bili su veoma vezani, kao što je Miša bio sa svom svojom decom. Ipak, Mišin naslednik čini se da je već naučio najsurovija pravila života i prihvata tok događaja koji ona zahtevaju. Osmeh je tu da čitav proces donekle olakša, ali neke posledice teškog iskustva ostaju zakopane duboko u njemu.

Naš susret odigrava se u jeku snimanja nove, četvrte sezone popularne krimi-serije „Ubice mog oca“ koja će od jeseni biti emitovana na kanalu „Nova S“, te smo uspeli da „prešaltamo“ i događaje na setu koji su ga naveli da preispita važna životna pitanja, poput sopstvenog očinstva. Nažalost, priznaće nam i svima znanu činjenicu da rad može da zaokupi pažnju, ali ne i da izbriše tugu koja se uselila u njegovu porodicu.

Nedavno je bilo četrdeset dana od smrti oca Mihaila, u kojoj meri vam rad pomaže da prevaziđete tugu?

- Kada nekoga izgubite, to je za sva vremena i posao tu, nažalost, nije naročita uteha, kao ni bilo šta drugo. Međutim, shvatio sam da život mora ići dalje. Smrt nas sve čeka i doživljavam je kao prirodnu, normalnu stvar. Moj otac nije umro u cvetu mladosti, već je bio star čovek.

Bili ste spremni na to?

- Nikada ne možete biti spremni na tako nešto, ali onda kada se dogodilo, shvatio sam da život mora da ide dalje.

Igrali ste predstavu baš na dan Mišine smrti, niste je otkazali.

- Nisam morao da je igram, ali odlučio sam to zbog pozorišne etike. Ljudi su kupili kartu i dužnost mi je to nalagala.

Rekli ste da ste i tada osećali njegovo prisustvo.

- Prebacio sam naše razgovore unutar sebe i sve dok su tu, a biće zauvek, on nikada neće otići. Tu je, sa mnom. Sada donosim odluke i merim mnoge stvari razmišljajući o tome šta bi moj otac učinio i kako bi se postavio. Uvek sam se savetovao s njim, tako da će živeti i kroz te savete.

 

View this post on Instagram

 

Čuvaj nas...čuvamo te...❤#misajanketic

A post shared by Iva Ciric?❤ (@ciriciva_janketicusa) on Jun 23, 2019 at 11:44am PDT

U kojoj meri ste se promenili za ovih četrdeset dana i šta ste naučili iz bolnog iskustva?

- Promenio se moj život kao takav, nastale su nove okolnosti, a u tom procesu prilagođavanja njima, počeo sam da se menjam i ja. Bojim se da je to iskustvo još uvek previše sveže da bih pružio konkretniji odgovor. Samo znam da je promena normalna stvar, jedino se budale ne menjaju, kako kaže izreka. Životne situacije vas oblikuju, pa tako i ova mene. Videćemo na koji način, ali promenjen sam sigurno.

Kako se vaša porodica snašla nakon gubitka, ko je bio najpostojaniji oslonac?

- Rekao bih da smo u tim teškim trenucima svi bili tu, jedni za druge. Oduvek smo funkcionisali kao porodica, čuvamo se i volimo, a tako je i sada kada je najteže. Ostali smo bez oca i nastojimo da ono što i dalje imamo čuvamo najbolje što možemo.

Snimate četvrtu sezonu „Ubica“, a vaš lik se u njoj sprema da postane otac. Privatno, vi još čekate na to. Rekli ste jednom da u vašoj porodici roditeljsto dolazi nešto kasnije u životu.

- Tako se namestilo da muškarci u mojoj porodici dobijaju decu nešto kasnije, mada moj brat iskače iz tog „klišea“ jer je on postao otac već u 21. godini. Mislim da tu i ne treba da bude pravila. Čovek treba da zasnuje porodicu onda kada oseti da je došao pravi trenutak, a pod tim podrazumevam i da je pronašao pravog partnera koji će pristati na takvu odluku. Svakako bih voleo da mi se to dogodi jednog dana, jer sam odrastao u velikoj porodici i voleo bih da i sam imam takvu. Nažalost, za sada je to u domenu želja.

Verujete li da se sve događa u pravo vreme?

- Ne umem da vam odgovorim na to pitanje, jer osećam da je ovo period mog razvijanja. Konstantno učim nešto novo i mislim da ranije nisam bio dovoljno zreo da spoznam stvari koje danas znam.

Kada je počinjalo snimanje prve sezone ove serije, da li se iko mogao nadati četvrtoj?

- Ne verujem da je iko mogao znati, ali svi smo radili na tome da napravimo seriju koja će trajati. S takvom idejom ušli smo u čitav projekat. Sećam se da, kada smo počeli da radimo ovu seriju, budžet je bio skroman i rekli smo da ćemo morati da se malo žrtvujemo ali da ćemo probati da napravimo dobru priču. Drago mi je kada danas vidim da smo u tome uspeli. Ako bog da, gledaćete i petu i šestu sezonu.

U poslednjih nekoliko godina nastupila je ekspanzija novih domaćih serija i mnogi se slažu da se njihovoj produkciji pristupa mnogo ozbiljnije. Mislite li da je taj talas pokrenula upravo ova serija?

- Postavila je neke nove standarde i sada ne bi više smelo da se radi ispod njih. Sve krimi-serije koje su kod nas snimljene posle „Ubica“ ugledale su se na taj primer. Verujem da je tu presudno što je Gaga Antonijević doneo novi, američki pristup snimanju.

Suze zbog očevog glasa

U Beogradskom dramskom pozorištu odigrana je predstava „Kad su cvetale tikve“ u čast preminulog Mihaila Janketića, a iz prvog reda komad su pratili supruga Svjetlana, ćerka Milica i sin Marko . Veoma emotivno su podneli trenutak u kojem se začuo Mišin glas u kratkom audio zapisu iz predstave u kojoj je igrao do bolesti. Marku je tom prilikom u ime čitavog ansambla glumac Miloš Biković predao veliki uramljeni foto-portret, uz poruku da će aplauz koji je usledio zaisigurno čuti i na nebesima.