Vesna Dedić: Žalim što nisam rodila još dvoje dece

Voditeljka emisije „Balkanskom ulicom“ i autorka aktuelnog romana „Nikad nisam“ suočila se sa osudama zbog svog životnog stila koji podrazumeva da često odlazi u noćne izlaske, uz poruke da to nije u skladu s njenim godinama...

Dok se u dvadesetim godinama, kako kaže, ludo provodila, spisateljica i novinarka Vesna Dedić (51) ipak je imala milion dilema – da li je dovoljno dobro spremila ispit za fakultet, da li je smela da potroši ceo džeparac za jednu noć, da li je bila dovoljno lepa da bi se neki najlepši zaljubio u baš u nju. U tridesetim je sedela kod kuće i vaspitavala dete, čitala bajke i pravila palačinke. U četrdesetim se Vesna provodila „na kašičicu“ jer je u tim godinama gradila krovove na svim temeljima koje je prethodno postavila. I sad kad ima pedeset, uz svest da je ćerku Lenku izvela na put, Dedićeva se s pravom pita – odakle ikome nerv da joj spočitava noćne izlaske jer, tobože, to nije u skladu s njenim godinama? Ona se prošle sedmice suočila s neprijatnim porukama na društvenim mrežama upravo zbog toga, kada su je pojedinci nazvali nemoralnom.

Da li ste očekivali da vam zamere tako nešto?

- Nisam iznenađena, jer živimo u vremenu gde je forma bitnija od suštine. Ljudi ne shvataju da biti dama ne znači imati nove čizme i šešir i skrušeno gledati u pod, već živeti poštujući sebe i one koje volite, a ne onako kako to drugi očekuju. Neki smatraju da žena od pedeset godina treba da sedi u kući, a ja radim na tome da mi se dešavaju samo lepe stvari. Moj osmeh je stvar karaktera, a ne činjenice da sam nemoralna ili da mi je sve lepo u životu. A i poverovala sam Momi Kaporu kada je rekao da je „biti ozbiljan stvar nekulture“.

Zašto se kod nas veruje da žena u pedesetoj ne sme da izlazi u provod i zašto takvo mišljenje najčešće imaju upravo žene?

- Neki sebi ugode tako što svoj bes iskale na drugome, naročito kada taj drugi živi kako oni mnogo žele ali ih nešto sputava. Posle naporne radne nedelje bolje je izaći s mužem pod ruku ili s prijateljicama u šetnju, kafanu ili pozorište, pozvati prijatelje na parče gibanice ili s decom preslušavati njihovu plejlistu, nego sedeti na “Instagramu” i prezirati sve koji vam se učine nepravedno srećnijim ili uspešnijim od vas. Ja radim više od većine muškaraca, a kuvam i ribam bolje od mnogih žena koje mi zameraju što, kada sve obavim, očistim, posložim i isključim kompjuter, kola, veš-mašinu i usisivač, pođem negde da igram i pevam.

Koliko ste se puta suočili sa sličnim utiscima muškaraca, da li su vam oni teže padali?

- Jedina stvar s kojom muškarci koji su me voleli nisu imali problem jeste moral. Svaki je znao da ga nikada neću izdati i prevariti. Međutim, muškarci su poput šefa na poslu – vole one čija sudbina zavisi od njih. Kada je neko u bilo kojoj vrsti zavisnosti, mora mnogo toga da prećuti i istrpi. Nema slobodu, a onaj koji upravlja vašom egzistencijom nema strah da ćete ga napustiti. Ponekad mi i muškarci na društvenim mrežama napišu nešto osuđujuće, ali mislim da to nema veze sa mnom, već s njihovim strahom da njihova žena ne pomisli da bi mogla da bude ravnopravna.

Šta je za vas nemoral?

- Kada živite s nekim koga ne volite, kada živite na tuđ račun, kada bijete dete zato što vas je muž iznervirao, kada olajavate prijateljice umesto da ih podržavate. Celog života trudila sam se da ne uradim ništa zbog čega bih dobila od mame i tate šamar, a kasnije zbog čega bi se Lenka mogla stideti. Moj moral zasnovan je na iskrenosti prema njima.

Naveli ste da se sada provodite zato što ste u tridesetim sedeli kod kuće. Žalite li za bilo čim?

- Žalim samo što nisam rodila još dvoje dece, sve ostalo za čim bi neka druga žalila ja sam i zaboravila.

Najveće ljubavi rađaju se u kafani

Vesna će se družiti sa čitateljkama na Sajmu knjiga, na štandu Izdavačke kuće „Dedić“, a u takvim prilikama žene je, između ostalog, pitaju gde se upoznaje idealni partner.

– Moram priznati da nijednu svoju veliku ljubav nisam upoznala na poslovnom sastanku ili u biblioteci. Uvek je svirala neka muzika. Verujem da muškarci vole srećne žene, pa zato mnoge ljubavi i počinju u kafani, a završe se kada muškarac ili žena izgube onaj osmeh koji su imali kada su se sreli.