Bojana Maljević: Mojoj porodici i meni nanete su nepravde!

Glumica koju već godinama ne viđamo na televizijskim ekranima vraća se sa ambicioznim projektom “Dug moru” koji je i producirala, a sada otvoreno govori o tome zašto je napustila društvene mreže i čemu je naučila sinove...

Zanimljivo je kako se glumica Bojana Maljević (45) poslednjih godina najviše bavi filmskom produkcijom, a često jedva uspeva da “isproducira” sopstveni život, boreći se sa silnim obavezama koje joj se nađu na putu. Negde između pripreme nove serije “Dug moru”, koju gledate na “Superstar TV” kanalu, glume, rada sa studentima na Akademiji “Fefa”, ali i rada sa sopstvenim dečacima Lukom (16) i Nikolom (10), kao i braka sa Slobodanom Skerlićem (55) s kojim je duže od dvadeset godina u ljubavi, možda je nesvesno zaboravila na sebe, ali Bojana se ne žali. Ono što radi, ova beogradska glumica ujedno i živi, a to joj daje podstrek da nastavi.

U medijima se pojavljujete još od detinjstva, ali prija li vam što ćete sa ovim projektom ponovo biti u centru pažnje?

- To radim jer je deo posla i moram. Meni pažnje nikad nije nedostajalo, a ako bih mogla da biram – uvek bih izbegla svaki medij. Eto, ponekad ne mogu da biram a opet izaberem, trenutno “Story” (smeh).

Ovo pitam jer se čini da ste se neko vreme rado distancirali od javne scene. Zašto je publika čekala više od pet godina da vas gleda u nekoj velikoj seriji poput ove?

- Umorila sam se od tri godine snimanja “Otvorenih vrata”, neke ponude koje sam dobijala za mene nisu bile izazov, verujem da će sada biti i drugačijih jer ima kvalitetne produkcije. Ali najvažniji razlog je nešto drugo. Poslednjih nekoliko godina radila sam na važnom projektu, učestvovala sam u osmišljavanju novog akademskog studijskog programa za školovanje producenata. Bavila sam se najviše fakultetom, studentima, predavanjima. Sad, kada naši studenti već uveliko rade i kada smo primili novu dobru generaciju i pokazali kvalitet programa, mogu da se posvetim više i ovom poslu.

Ulazak u ovaj projekat nedavno ste opisali kao “ludački potez”, jer ste u produkciju serije ušli bez emitera i sa dosta pozajmljenog novca. Izgleda da se rizik isplatio, ali koliko je vere bilo potrebno za to?

- Tačno tako, bio je ludački potez. Ali meni je odmalena u glavi pitanje: koliko si spreman da rizikuješ? I onda, kad čovek meri koliko je spreman, istovremeno dolazi do toga koliko vere ima u to šta radi. Ova ekipa imala je veru. A ja sam najviše vere imala u intuiciju mog oca da treba ući u sve to tako, prepuno rizika.

Šta vas čini sigurnom da će ova serija biti hit?

- Ne znam da li će biti hit. “Dug moru” će pre biti nekakav “evergrin”. Mislim da je publika gladna drugačijih sadržaja, a naša serija je drama sa elementima misterije, čak i fantazije. Zato verujem da će doći do srca gledalaca, jer o tome se radi. O srcu, ljubavi i žrtvi, koju moramo da podnesemo da bismo dobili nečije srce.

Čini se da je vaš posao u velikoj meri neizvestan, pa kao što smo ustanovili i rizičan, da li ste se navikli na život s tolikim adrenalinom? Kako podnosite stres?

- Za drugačiji život i ne znam. Ali nedostaju mi mir i odmor. Već dve godine obećavam sebi da ću otići na pravi odmor, a nisam imala ni slobodan vikend. To nije dobro. Život ne sme da se svede samo na posao jer tad pukne čovek. Kada sam nedavno s ljudima iz “Telekoma Srbija” razgovarala o pripremi druge sezone serije “Dug moru”, bila sam iznenađena kada sam čula: “Ti reci kad, ti odredi dinamiku rada”. Moram da kažem da je to prvi put posle mnogo godina da sam osetila da neko ceni to što radim, da ima poverenje i ne vrši pritisak, jer očekuje visok kvalitet. Nadam se da će tako i ostati.

Povukli ste se sa društvenih mreža onda kada ste, kako ste naveli, shvatili da su vam sinovi dovoljno odrasli da biste im pružali takvu vrstu primera izražavanja slobodnog mišljenja. Imate li utisak da su uspeli da izvuku pouke?

- Nisam se povukla. Samo nemam više potrebu, a ni vremena, da baš svakog dana reagujem na nepravde svake vrste. Razumete, reagovala sam apsolutno na sve i to me je mnogo koštalo. Za to vreme većina mojih kolega je ćutala i radila svoj posao. Ne zameram nikome. Neka sad izvole pričati drugi. Ne moram uvek ja da budem redar, dežurni i higijeničar na društvenim mrežama i šire. Inače sam tu i uvek ću govoriti šta mislim. Moji stavovi su poznati, ne moram da ih iznosim svakodnevno. A moji sinovi, sigurna sam da su izvukli sve pouke. U vezi s tim nemam dilemu, jer oni znaju kroz šta sam prolazila i u životu i na društvenim mrežama. Uostalom, kada biste ih čuli kako izražavaju svoje stavove, znali biste da su naučili sve što je trebalo.

Na kojim primerima vas je njihova zrelost najviše iznenadila?

- Na mnogim. Učim od sinova, svakog dana. I neću da navodim primere, da ih hvalim jer znam da oni ne bi voleli da to čitaju u medijima. Samo ću reći da sam presrećna što imam sinove kakvi su Luka i Nikola. Velika je čast, još uvek nesaglediva, biti njihova majka.

Vašu sestru Anu označili ste kao najnežnijeg kritičara i osobu bez koje biste postali santa leda. Zašto?

- Ana i ja se razlikujemo mnogo. Imale smo različite životne puteve do zrelosti. Na tom putu, s dvoje dece, uz preveliku odgovornost koju sam rano stekla i ponela na leđima teret koji se teško nosi, moralo je da se desi i to: da na određene stvari, pojave, ljude, dešavanja, ponekad postajem santa leda. To je način da preživim sve nepravde u društvu, ali i one koje su nanete meni i mojoj porodici. S druge strane, Anin put je bio drugačiji i ona je na njegovom kraju dostigla vanrednu nežnost kao osoba, sestra, prijatelj. Zato ističem njenu nežnost, čak i u kritici.