Celebrity News

Ivan Ivanović: Posao mi je postao borba, a ne uživanje

Ivan Ivanović: Posao mi je postao borba, a ne uživanje

Autor i voditelj popularne TV emisije objašnjava kako se prilagodio novonastalim okolnostima, na koji način se bori s godinama i šta je ono što mu najviše smeta na današnjoj medijskoj sceni Srbije

Krajem prošle godine Ivan Ivanović (43) je rekao: “U Rovinju imam mali čamac, izađem na pučinu, bacim sidro i ceo dan provedem sa galebovima i vodom. Takav život ima svoje draži. Daje ti mogućnost da razmisliš, analiziraš život, popraviš stvari”. Budući da smo pričali samo nedelju dana posle njegovog povratka s mora, a dva dana pred snimanje prve epizode u jedanaestoj sezoni emisije “Veče sa Ivanom Ivanovićem”, intervju je počeo pitanjem o čemu je razmišljao, do čega su ga dovele analize i šta sve namerava da popravi?

– Nemam šta da popravljam, sem navika. Analize su me dovele dotle da bi bilo najbolje da tamo ostanem, ali nisam se dobro organizovao da bih to uradio. Nikad mi se manje nije dolazilo nego ove godine. Već dugo mi posao izgleda kao borba, a ne kao uživanje, što je bio tokom većeg dela moje karijere. Ostalo je da ljudi prestanu da se smeju, pa da nestane potreba za mojim postojanjem u medijima, jer jedino taj smeh daje smisao ovome što radim. Srećom, još uvek se smeju.

Ko zasmejava vas?

- Moj rođeni brat i često Staša.

O čemu ste najviše razmišljali dok ste bili na moru?

- Znatno više o privatnom životu nego o poslu. U poslu je sve jasno, radim slobodno i veselo na jedinoj televiziji koja sme da radi sa mnom. Privikli smo se i dobro nam ide.

Da li ste zadovoljni privatnim životom?

- Veoma, da kucnem u drvo.

Pravite li planove na tom polju?

- Generalno, ne verujem u opsežne planove, jer kako možeš da isplaniraš život? Bilo bi glupo da neko kao ja, u ovim godinama, sa svim što mu se desilo, priča o planovima. Moj život je od ranog detinjstva poptuno nepredvidiv.

Rekli ste da je dovoljno da se zna da imate devojku, da se volite i da vam je lepo. Da li postoji još nešto što bi moglo da se zna?

- Još uvek je ista situacija.

Kad odete u Rovinj, koliko intenzivno kontaktirate sa „ostakom sveta“?

- Nikome se ne javljam. Čak i kad neko dođe u Rovinj pa mi pusti poruku ili ne odgovorim ili kažem da nemam vremena. Ne idem na plaže na koje odlaze oni koji su tu na letovanju, već sam uglavnom na čamcu, pa se i ne srećemo.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Ivan Ivanović (@veceivan) дана 22. Јул 2019. у 1:31 PDT

Može li se to definisati kao distanciranje?

- To je moj „kazneni prostor“ i jedina prilika da se odmorim na način na koji mislim da treba.

Da li vam bar nešto iz Beograda nedostaje kad ste u Rovinju?

- Meni svakog dana nedostaje Beograd, ono što je bio i što treba da bude. Ne moram da odem odavde da bi mi nedostajao.

Kampanja za prošlu sezonu vaše emisije u kadru je imala vranu. Koja bi životinja bila primerena za ovu?

- Vrana je bila ideja menadžmenta Prve, kojom su verovatno nagovestili kakva me sezona čeka. Ove godine uopšte nema kampanje, pa ni životinje.

Uskoro će vam biti 500. emisija. Mislite li da je, zaista, ona sa Lauševićem najbolja, kao što ste rekli kada ste je najavljivali?

- Sigurno sam imao pedeset najboljih epizoda u svojoj karijeri, ali ova jeste bila to. Teško novinar i voditelj može da pruži više nego što sam ja te večeri. Žarko je gost kakvog možeš samo da poželiš, a dao je sve od sebe da bude dobar u toj emisiji, što mu teško pada, jer ne voli intervjue. U petstotoj će biti Bajaga, koji dolazi u svaku jubilarnu posle stote. To je jedna od stvari na koju sam najponosniji u svojoj karijeri. Bajaga je za mene simbol Beograda. Mislim da oni ove godine slave 180 godina benda, pa će nam se jubileji poklopiti (smeh).

Zanimljivo je da su se na „vašem kanabetu“ smestile i Marina Abramović i Seka Aleksić, koja je baš kod vas otkrila da je drugi put u drugom stanju. Priznaćete da je vrlo zanimljiva kombinacija.

- Ljudi nikako ne mogu da shvate da je to poenta ovoga što radim. Moja emisija je veliki, humoristički šou u kome mora da bude mesta za svakog. Ideja je da svaki čovek u ovoj zemlji, gde god da živi, koji god posao da radi i kolika god mu je plata, treba da nekog petka u toj emisiji nađe nešto što će ga zanimati. Drago mi je što sam se izborio za status da i jedni, i drugi, i treći hoće da dođu u goste.

Da li, kad razmišljate o „poslovnim prijateljstvima“, zaključujete da ih je manje nego pre godinu dana?

- Sigurno je da je proteklih devet meseci mnogo toga bilo drugačije nego u godinama koje su im prethodile. Od nekoga kome je telefon zvonio trideset puta dnevno došao sam dotle da u celoj 2019. godini nisam dobio poziv ni za jedan, jedini događaj. Pretpostavljam da su se ljudi slično ophodili prema Medžiku Džonsonu kad je priznao da ima sidu.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Ivan Ivanović (@veceivan) дана 21. Дец 2018. у 1:46 PST

Uzgred, zašto niste išli na događaje kad su vas zvali?

- Ne volim ih, tako da mi to ne pada teško, naprotiv, ali konstatujem promenu.

Prošlog septembra prognozirali ste da Staši nećete biti zanimljivo društvo duže od šest meseci. Ispostavilo se da ste pogrešili?

- Dobro se držim. Mislim da je moja najveća prednost što ne “smaram”, a roditelji to uglavnom rade. Stalno se podmlađujem, pratim šta se dešava u svetu muzike, šou-biznisa, društvenih mreža, aplikacija... Svakog dana sa Stašom dosta razgovaram. Mislim da je to najvažnije. Mnogo je veća razlika između nas i njih nego između naših roditelja i nas, što je i logično, jer se ovde za deset godina desi više nego za pedeset u nekoj normalnoj zemlji.

Šta zaključite kad uporedite te tri generacije?

- Mislim da je moja generacija nešto najbolje što je Jugoslavija kreirala. Trebalo je da predstavlja “vrhunac” jugoslovenskog načina života, ali svi znamo šta se desilo. Srećom, nama su ostali kvaliteti koje je ta ozbiljna zemlja u nas usadila. Lakše se adaptiramo i prihvatamo novitete u svetu, jer nas je svašta lomilo i na toliko toga smo se navikavali.

Podmlađivanje, verovatno, dobro dođe i zbog vaše devojke, koja je više od deset godina mlađa od vas.

- Ona se kroz maglu seća fiksnih telefona. Što se podmlađivanja tiče, verujem u reči pokojnog Gage Nikolića – godine su samo u glavi. Ja sam se u glavi prebacio na godine koje mi odgovaraju i to je to. Uvek sam u ranim tridesetim, koje su mi bile omiljene. Kao muškarac, tada sam se dobro osećao, a bio sam i dobar frajer.