Milica Dabović OTVORILA DUŠU o sestri i roditeljima: Ako kažem za njih da su monstrumi onda sam i ja isto to
Nekadašnji kapiten ženske košarkaške reprezentacije Srbije Milica Dabović otvorila je dušu i otkrila koliko je boli što je njena starija sestra Jelica okrenula leđa porodici i što osuđuje roditelje, ali i kako ona gleda na sve što joj se desilo u životu.
– Nisam satkana od mržnje i boli me mržnja ljudi. Volim sve, volim i svoju stariju sestru. Kada je objavila prvu knjigu bilo mi je jako teško, sa drugom mi je bilo još teže. Oduvek sam se plašila toga šta će biti kad mame i tate ne bude, kako ćemo svi, kako ću ja… Svako ima svoju istinu. Nisu batine sve na svetu što smo dobili od roditelja. Dobili smo život od njih. Ja ne mogu da kažem da je moj roditelj loš, već da je grešio. Svako od nas je satkan od svojih roditelja, ako kažem za njih da su monstrumi onda sam i ja isto to. Ja to tako vidim. Što više moja sestra govori loše o roditeljima ja im se sve više divim i govorim im da su moji heroji jer su odgajali nas četvoro koji im nismo mnogo dobrih stvari priredili. Svi smo završili kako smo završili i verovatno je baš tako trebalo da bude – ispričala je Milica u intervjuu za "BGOnline" i objasnila kako ne voli da se vraća unazad, živi u sadašnjem trenutku i ne razmišlja mnogo o budućnosti. Kaže da je više od batina i šamara koje je u životu dobila bole neki ljudi.
– Ljudi vas mogu zgaziti, mrzeti, uništiti, ratovati s vama… a mnogi ne znaju ono najvažnije, da oproste. Moja starija sestra nije znala da oprosti i mnogo smo se puta svađale zbog toga. Ja sam roditelje volela i opraštala, odmah zaboravljala. Jedna reč oca da me voli je brisala batine koje sam od njega dobila. Meni su moji roditelji najbolji na svetu jer je mnogo više dobrih stvari koje su uradili. Moja mama je najbolja žena na svetu jer je rodila petoro dece (jedno je nestalo), odhranila je više od stotinu druge dece, napravila bezbroj ručkova za sve naše goste, trenere, menadžere, novinare, prijatelje… Tata je u jednom trenutku prodavao sve iz kuće da bi nas prehranio, a sa 12 godina sam nosila tri broja veće Adidas crno bele patike. I danas imam tu traumu i važno mi je samo da kupim obuću, da ne budem bosa – priča košarkašica i kaže da je nisu očeve batine, o kojima je njena starija sestra javno govorila, bolele kad je bila najbolji igrač Crne Gore i Srbije i jedna od najboljih košarkašica Evrope.