Katarina Žutić: Mnogi mi ne praštaju što sam postala žena

Glumica koju smo do pre par nedelja gledali u seriji "Moja generacija Z" uskoro će završiti i studije režije, već osam godina živi u nevenčanom braku s muzičarem Nemanjom Aćimovićem, ali tvrdi da joj mnogi pripadnici jačeg pola nisu oprostili što je postala žena

Talenat koji joj je genetski predodređen glumica Katarina Žutić (46) nadogradila je radom i upornošću, pa je već sa 20 godina ulogom u filmu "Crni bombarder" osvojila srca publike. Igrajući u istaknutim televizijskim ostvarenjim i pozorišnim predstavama ćerka glumačkog para Svetlane Bojković (71) i pokojnog Miloša Žutića brzo je pridobila i pažnju kritičara što joj je donelo mnogobrojna priznanja već na početku karijere. Danas Kaju - buntovnicu sa likom devojčice, publika može gledati u predstavama Ateljea 212 - "Kazimir i Karolina", "Urnebesna tragedija" i "Pomorandžina kora", a do nedavno ju je mogla pratiti u tinejdž seriji radio televizije Srbije "Moja generacija Z". Budući da privodi kraju studije pozorišne režije, šarmantna Beograđanka krajem maja oprobala se i u ulozi reditelja u komadu "Noževi u kokoškama".

Zadovoljstvo na profesionalnom planu u Katarininom slučaju podudara se sa onim na privatnom te tako već osam godina uživa u emotivnoj vezi s bubnjarem benda "Jarboli" Nemanjom Aćimovićem (43). Zajednički život sa njim započela je ubrzo nakon razvoda, o kojem nije želela mnogo da govori, ali je svojevremno isticala da se od njega dugo oporavljala. Zahvaljujući muzičarevoj upornosti uspela je težak period da prebrodi, te danas s njim gaji harmoničan odnos, pun podrške i razumevanja. U iskrenom intervjuu za naš magazin dramska umetnica otkriva čime ju je nevenčani suprug osvojio, kako se odnosi prema greškama prijatelja i članova porodice, kao i zbog čega je prihvatila ulogu u seriji "Moja generacija Z".

Nakon čitanja scenarija za pomenutu seriju rekli ste: "Ako ulogu Vide ne budem igrala ja, neće imati ko drugi". Zašto vam se taj lik toliko dopao?

-  Na neki način on oslikava mene i moju generaciju, ali i to u kakve roditelje smo izrasli. Nemam decu, ali mi se čini da bih, da je situacija drugačija bila baš poput Vide. Reč je o ženi koja se pored posla, kojim školuje i hrani porodicu, bavi i rokenrolom. Nastoji da bude drugar sa sinom i njegovim prijateljima, neozbiljna je i čini se i sama još uvek tinejdžer. S druge strane, vrlo je brižna i odgovorna kada situacija to nalaže.

Tinejdžeri iz serije služe se raznim smicalicama kako bi privukli pažnju na sebe. Kakvi ste bili vi u njihovim godinama?

- Tokom formiranja identiteta klinci pokušavaju da budu drugačiji. To je težak period kada vam se čini da niko nikada nije doživeo ono kroz šta prolazite. Čovek u zrelim godinama spoznaje konačnost, parafraziram filozofa egzistencijalistu Martina Hajdegera, zbog čega u mojim godinama savladavam novu veštinu življenja.

Vaše tinejdžerske dane, između ostalog, obeležilo je rođenje brata po ocu Đorđa. Kakav odnos sa njim imate?

- Naš odnos pomalo podseća na onaj koji grade majka i sin u seriji. Prijatelji smo, mada sam ja zbog razlike u godinama oduvek bila brižna i kritički nastrojena starija sestra. Đorđe je sada formirana osoba, priprema master rad iz primenjene etike i veoma sam ponosna na njega. Kada mi treba pomoć iz filozofije, prvo se njemu obratim za savet.

Pripadate li grupi ljudi koja ne propušta nedeljni ručak s porodicom?

- Nemam veliku porodicu i viđamo se kad smo potrebni jedni drugima. Što se tiče ručka, nedelja o kojoj govorite, u našem slučaju može biti i sreda, bitno je da smo zajedno.

Zamera li vam majka kada je često ne posećujete?

- Bavimo se istim poslom, tako da imamo razumevanja jedna za drugu.

Da li tokom umetničkih kriza još uvek prvo od nje tražite profesionalni savet?

- Naravno, pa ko bi u tom pogledu bio iskreniji prema meni. Osim što poseduje veliko iskustvo, sve što uradim ona posmatra kroz lupu. Često žali što me nije više “gurala” kada je za to bilo vreme. Međutim, ja smatram da ne bih bila to što jesam, da je bilo drugačije.

Važite za osobu koja uvek kaže šta misli, bez obzira na posledice.

- Takva sam bila u mladosti, sada već učim da ćutim. Ako me neko pita za mišljenje, razmislim kako da sročim konstruktivan odgovor, ali ne umem da lažem.

Kako se odnosite prema onima koji se ogreše o vas? Umete li da praštate?

-  Zavisi kome treba oprostiti. Ako procenim da osoba to zaslužuje, volim da pružim jednu šansu, ali ipak nikada više od tri. Polazim od sebe, i ja grešim, pa i meni ljudi ponekad pruže priliku da to ispravim. Hvala im na tome.

Vaš partner, muzičar Nemanja Aćimović svojevremeno je rekao: ”Znam da se svi lože na Kaju ali, eto, ona je moja devojka”. Jeste li oduvek bili svesni kako utičete na muškarce?

- Bila sam i moram da priznam da mi nije bilo lako. Kada vas posmatraju kao seks simbol teško čuju vaša razmišljanja. Više nisam devojka, pa konačno mogu da me čuju, mada mi mnogi ne praštaju što sam postala žena.

Čime vas je nevenčani suprug osvojio?

- Načinom na koji svira bubanj. Ja sam basista, pa smo zajedno ritam sekcija. Šalu na stranu, Nemanja i ja imamo harmoničan odnos. Jedno drugom pružamo podršku, kad zatreba i utehu. Dobro se razumemo i slažemo.

Oboje ste jedno vreme svirali u bendu “Kamikaza”. Zašto u muzici niste aktivni kao ranije?

- Gitarista nam je trenutno u inostranstvu, ja završavam master studije iz pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti, tako da su “Kamikaze” na malom odmoru. Verujem da ćemo opet raditi, kad se skupimo i kad za to budemo imali vremena.

Šta vas je inspirisalo da upišete pozorišnu režiju?

- Shvatila sam da nema dovoljno zahtevnih i zanimljivih uloga. Retko koja mi nudi istinski izazov, a trenutno sam u punoj stvaralačkoj snazi. Zato sam došla na ideju da se oprobam sa druge strane pozorišne "rampe".

Kakav je osećaj, nakon dve decenije od završetka studija, vratiti se u akademske klupe?

- Osvežavajuće. Kao ostvarena glumica sa iskustvom bilo bi neozbiljno da se ne spremam za ispite, pa sam nanizala same desetke, što na osnovnim studijama nije bio slučaj. Uglavnom, ostalo je još da da odbranim eksplikaciju komada i trenutno sam na probama. Premijera je zakazana posle letnje pauze, za 30. septembar  na sceni "Petar Kralj" u Ateljeu 212.