Marina Tucaković se i dalje bori sa opakom bolešću, a kako kaže nedostaje joj druženje sa prijateljima.
Tekstopisac je otvorila dušu i priznala kako se sada oseća. Tucakovićeva je istakla da ne želi da odustane i da "gura" i dalje, ali da je sve u rukama Boga.
- Ljudi me svakodnevno pitaju kako sam, a ja s osmehom na licu odgovorim, kao jedan moj drug koji je prošao istu muku kao i ja: "Za mrtvog sam odlično" - ispričala je Marina, koja je po prirodi nasmejana.
- Po prirodi sam nasmejana, međutim, kada me je zadesila ova muka, bilo je teško ostati pozitivan. Nekad je super, a nekad bih pobegla iz svoje kože - rekla je i dodala da joj porodica i prijatelji stalno govore da bude pozitivna i jaka.
- Kad god mogu, volim da izađem, da se vidim sa dragim ljudima koje nisam dugo videla. Samo mi je žao što kada sam u tim "izlascima" ne smem mnogo da pijem. Nažalost, nisam prestala da pušim, htela sam, ali nisam mogla. Volela bih kada bih mogla više da pijem, ali ne smem zbog lekova. Jedna ili dve čaše su mi dozvoljene, više ne. Nisam želela sebi ništa da uskratim, pokušala sam da batalim poroke, ali nisam uspela. Zdravo se hranim i pošto sam sad na insulinu, moram da jedem tri puta dnevno, ali više spremam hranu za druge nego za sebe. To mi je uvek bilo draže, ja sam uvek bila bolja za druge nego za sebe - otkriva Marina i dodaje:
- Kada vidim druge žene kako se bore sa ovom opakom bolešću i pitaju me za savet, ne znam šta da im kažem. Jedini savet je da se prepuste lekarima, da slušaju šta oni govore i da imaju vere u bolje sutra. Čovek može da se bori koliko hoće, ali ako će da se desi ono najgore, onda se samo treba prepustiti.
