Popularna pevačica Lepa Brena i njen suprgug, proslavljenji teniser Boba Živojinović, ovih dana su boravili u Madridu lepim povodom. Njihov kum, rumunski teniser Jon Cirjak je proslavio je 80. rođendan, a folk legenda je otkrila kako su se proveli na svečanoj žurci.
- Ovo je fantastično mesto. Šteta što nam vreme nije još lepše, pa da uživamo još više. Ovde sam prvi put bila pre petnaestak godina, kada me je Boban doveo. Sećam se da mi je rekao: „Breno, vodim te na kraj sveta!“. Bila sam pomalo zabrinuta, moram priznati, jer je on prilično lucidan kada je o tim stvarima reč. Mislila sam da će možda zaista odvesti na kraj sveta, a on me doveo ovde, jer se ovaj restoran zove „Na kraj’ sveta“. I tada je bilo lepo, a danas je još lepše, raskošnije... Svako ko želi da pobegne od grada i gradske energije, može doći ovde.
Kako ste se proveli u Madridu, odakle ste se nedavno vratili?
- U Madridu je naš venčani kum Jon Cirjak slavio svoj rođendan. Ako me pitate da li imam u životu nekoga koga toliko volim i poštujem kao čoveka koji nam je zaista puno pomogao još otkad smo Boban i ja kretali u život, ali i inače, onda je to definitivno Jon. Takođe, on je bio i dugogodišnji Bobin sportski menadžer. Divan je osećaj kada ste pored takve ljudske veličine. On ima 80 godina, a još veoma aktivno radi. Biti među 150 ljudi za koje je pravio rođendan, biti izabran i biti među zvanicama iz visokog društva iz čitavog sveta, za mene je bilo veoma emotivno i počastvovana sam.
- Shvatanje života i drugačije viđenje stvari. Kod nas se čovek koji pređe 50. godinu života gotovo otpisuje. To naročito važi za žene. Za nas govore da smo stare i matore već sa 30 godina, a muškarci imaju veliku prednost u odnosu na nas. Zbog toga sam srećna što sam prisustvovala svetskom establišmentu koji ne poznaje predrasude i poštuje sve godine, poštuje tuđi rad. Kada ste sa takvim ljudima i kada ste okruženi takvim veličinama, znate da ste na pravom mestu i da tu pripadate.
Kojoj vi grupi pripadate? Grupi kakvih žena?
- Osećam da pripadam istoj toj kategoriji vrednih i ostvarenih ljudi, pa ne priznajem da su godine prepreka da se bavite sobom, da radite neki posao i da se bavite sobom. One priče: „Kada prestajete? Da li ste baka, da li ste ovo ili ono...?“ nerviraju me i deprimiraju. Razumem ja odlično šta znači šou-biznis, ali neću se nikada predati primitivizmu, malicioznom i malograđanskom stilu načina života i komunikacije. Podržavam sve žene da budu i osećaju se dobro, da se bave sobom i svojom karijerom, bez obzira na to koliko godina imaju i da znaju da su uvek dobre, vredne, lepe i pametne. Takođe, ne prihvatam nikakav antagonizam protiv muškaraca. Treba da dajemo jedni drugima podršku, da se volimo i da se poštujemo.
Kako se vi osećate trenutno u svojoj koži?
- Nikad se bolje nisam osećala u svom životu.
U čemu najviše uživate, u tome da ste majka, supruga, baka, folk Zvezda?
- Svaka moja uloga je sastavni deo mozaika moje ličnosti. Ispunjena sam na svim poljima - kao supruga, kao majka, baka, sestra, ćerka, tetka... kao neko ko radi svoj posao. Verujte mi da svaki taj segment mi je i bio potreban jer kada se od bilo čega umorite, možete da pobegnete u neki drugi deo, ili u ulogu koja vam je potrebna. Kada se umorite od posla i svega, pobegnete u ulogu majke i bake, tražite utočište u porodici. Kada vam je pak kućnih poslova preko glave, okrenete se poslu. Svaka uloga je jednako važna i dobro je da ih sve imate i negujete podjednako.
Ko je Lepa Brena kada se kamere ugase?
- Lepa Brena je osoba koja izađe na scenu i nastupa dva ili tri sata. Kada završi svoj posao, skine kostim i pošalje ga na hemijsko čišćenje, skine šminku, ulazi u trenerku i živi sasvim običnim i skromnim životom. Trčim s komšijama iza kuće, igram se s kučićima, vodim računa o svojoj bašti, družim se sa svojom porodicom, obilazim unučiće…
- Divno je kada vam je posao pevanje, zapravo to i nije posao nego ljubav. Negde sam pročitala da je od svih umetnosti koje postoje Bog ipak izabrao da mu je pevanje najdraža umetnost. Za mene su pevanje i komunikacija sa svojom publikom, stvaranje novih pesama i kreiranje, vrlo dobar terapeutski momenat, zato što sve što mi je teško na duši izbacim iz sebe kroz pesmu. Vi znate da ja na sceni i padam, i smejem se, i ustajem, i plačem…
Mislim da je ta vrsta iskrenosti prema ljudima neophodna jer smatram da živimo u vremenu gde je vrlo teško nekome reći: „Sviđaš mi se“, „Volim te“, „Izvini... pokušajmo ponovo“. Živimo u vremenu gde žena nije zaštićena, gde stari nisu zaštićeni, a ni deca... U mojim godinama je toga biti svestan dobra stvar, a takođe je pohvalno slati tu poruku da ne date na sebe.
