EKSKLUZIVNA ISPOVEST Jelisavete Orašanin: MOJA BORBA za potomstvo sa srećnim krajem!
Povratak Jelisavete Orašanin (30) iz sunčane Kalifornije uzburkao je srpske medije, a atraktivna glumica vratila se na scenu odmah po dolasku u Beograd, pa smo već prošle nedelje imali priliku da je gledamo u predstavama Hotel 88 i Boing boing. Susret s publikom, nakon višemesečne pauze, za umetnicu je bio emotivan jer nam je otkrila da i nju posle svake odigrane uloge muči večito pitanje s kojim se susreću svi iz njene branše – da li će me iko više ponovo angažovati? Jelisaveta o tome ipak ne bi trebalo da brine jer je počela snimanje nove sezone serije Vojna akademija, angažovana je i u četvrtom serijalu "Ubica mog oca" a tokom leta će raditi na još jednom novom televizijskom projektu.
Miljenicu domaće publike čeka uzbudljiv poslovni period, ali ovog puta na scenu se vraća mnogo zrelija i bogatija za najvažnije životno iskustvo jer je pre tri meseca postala majka devojčice Petre. Kaže da se odlično snašla u glavnoj životnoj ulozi, baš kao i njen suprug, slavni košarkaš Miloš Teodosić (31), a mi smo se tokom fotografisanja i intervjua uverili da odlično balansira mnogobrojne obaveze.
Razgovor vodimo neposredno nakon vašeg povratka iz Los Anđelesa, po čemu ćete pamtiti život u tom gradu?
Po tome što sam tamo provela trudničke dane i po Petrinom roðenju. To je grad u kome je uvek lepo vreme, što mnogo utiče na raspoloženje. Tokom čitavog boravka konstantno su s nama bili članovi familije i prijatelji, tako da nismo imali utisak da smo tako daleko od kuće. Tamo je rođena naša Petra tako da ću uvek biti emotivno vezana za Los Anđeles.
Da li vam je bilo žao kada ste odlazili?
Nije mi bilo teško kad sam odlazila jer sam svoj boravak tamo doživela kao vid ekskurzije. Volim da putujem i upoznajem nove gradove, pa sam i u Los Anđelesu dosta istraživala i mislim da ne postoji muzej u tom gradu koji nisam posetila.
Pre tri meseca postali ste majka, jeste li se veæ uhodali?
Na roditeljstvo niko nije spreman do trenutka dok mu se ne desi, ali čim se beba rodi, nekako sve samo dođe na svoje mesto. mada sam rodila Petru, s nama su u Los Anđelesu bile moja mama i sestra, ali smo Miloš i ja od početka hteli da sve radimo sami. Svakako, prirodno je da ja kao majka stalno budem s bebom, pogotovo što dojim, pa se tokom boravka u Americi nisam odvajala od nje duže od sat vremena. Kao i svaki roditelj, umem već da prepoznam sve potrebe mog deteta i prija mi što smo stalno zajedno. Mi smo baš želeli da postanemo roditelji, a pretpostavljam da je tako i sa svim drugim ljudima, pa sada uživamo u tome i zaista nam je divno.
U Americi su popularni alternativni vidovi poroðaja kod kuæe ili èak i u kadi, jeste li razmišljali o takvim opcijama?
Imala sam rizičnu trudnoću, tako da ništa od toga nije dolazilo u obzir, već sam slepo slušala sve savete lekara i porodila se na klinici prirodnim putem.
Kakvo je to iskustvo bilo za vas?