DECA SE NE RAĐAJU ZA DRŽAVU: Maja Nikolić o OVIM detaljina nikad nije pričala!

Ponosna je na sklad svog porodičnog života, iz kog crpi i ostale životne radosti...

Vedro i ozareno lice poznata voditeljka duguje ljubavi kojom obasipa svoje troje dece. Ponosna je na sklad svog porodičnog života, iz kog crpi i ostale životne radosti

Za Maju Nikolić možemo reći da je, na neki način, već dugo gotovo član naših porodica. Ova voditeljka mnogih televizijskih emisija naprosto zrači vedrinom, kulturom, jednostavnošću i ljubaznošću. Prošla je kroz mnoge medijske kuće, a sada je s kolegom Dejanom Stankovićem gledamo u popularnoj emisiji "150 minuta" na TV Prva.

Da li ste unapred imali sliku vašeg ovogodišnjeg Vaskrsa?

- Slika našeg uobičajenog Vaskrsa je sledeća: ujutru kuckanje jajima s decom, mnogo smeha i nekog pozitivnog takmičenja, radosti kada neko ima najtvrđe jaje, a ručak je rezervisan za naše mame i za meni koji se ne menja godinama - jagnjeće pečenje, mladi krompirići, spanać i zelena salata. Ne mogu da zamislim ništa lepše od toga!

Kako je nekada, u vašem ranom devojaštvu, izgledao uskršnji dan u rodnom Sarajevu?

- Moram reći da se ja Uskrsa ne sećam. Mi nismo odrastali uz verske praznike, malo ko u Sarajevu jeste. Mislim da je šteta što je bilo tako jer verujem da bi nas veće poštovanje običaja kod svih mojih bivših sunarodnika mnogo više obogatilo. Znali bismo više jedni o drugima. Tek kasnije, nekoliko godina pre rata, videli smo da su ljudi otvorenije govorili o tome...

Da li ste nostalgični kada se setite detinjstva, gimnazijskih dana? Kakvo ste dete i devojka bili?

- Mislim da sam imala predivno detinjstvo, a naročito te gimnazijske dane. Išla sam u Prvu gimnaziju, školu koja nam je nametala svoj elitizam i ozbiljna očekivanja. Nesumnjivo smo težili boljem - većem broju pročitanih knjiga, poezije, boljim ocenama... Veoma sam zahvalna na tome. A najviše na mojim divnim prijateljicama. Danas mislim da smo imale idealnu meru rada i fantastičnog provoda.

U Beograd ste došli sa 18 godina. Imate li još nekoga od porodice u Sarajevu? Odlazite li nekad tamo?

- U Beograd sam došla sa svojom porodicom tik pred 18. rođendan. Ovde je bilo još desetak nas iz Sarajeva i, iako se tamo nismo ni družili, niti poznavali, u Beogradu smo postajali prijatelji. Mislim da su mahom svi devedesetih otišli u inostranstvo, što je tragična sudbina našeg naroda. U Sarajevo nisam nijednom otišla. Najpre sam mislila da to ne bih mogla da podnesem, da bi mi srce puklo, a posle je život preuzeo vođstvo i odveo me nekim drugim putem. U početku je to bio posao, a onda porodica. Možda će moja prva poseta Sarajevu biti da pokažem deci odakle sam.

U jeku vaše bogate karijere udali ste se i rodili dve devojčice i jednog dečaka, već su svi poodrasli. Od čega zavisi, po vašem mišljenju, da se uspešna žena odluči da rodi troje dece u društvu gde opada natalitet?

- Od ljubavi, od muškarca s kojim ste i od, da se ne lažemo, materijalnih mogućnosti. Ja sam imala sve troje. Čoveka koga obožavam, koji je dobar otac i trudi se oko naše dece, i mogli smo da klincima priuštimo kvalitetno odrastanje. To je moja najbolja odluka i nešto na šta sam najponosnija. Ni jedan poslovni uspeh ne može da parira mom ponosu kada njih pogledam. Ipak, ne mislim da nijedna žena planirajući porodicu treba da se osvrće na loš natalitet. Deca se ne rađaju za državu. Ona se rađaju iz ljubavi i želje.

Da li ste svako dete vaspitavali na isti način i da li se to vaspitanje "primilo" isto kod svakoga? Kakva je razlika u karakterima između Tee, Darka i Tije?

- Rado bih vam rekla da smo decu isto vaspitavali, ali to ne bi bilo istinito. Tea je prirodno dobila najviše pažnje, pa i strepnje nas mladih roditelja. Sa drugo dvoje smo se lagano opuštali. Oni su potpuno različiti i mi zaista poštujemo njihove ličnosti i njihove razlike. Ne trudimo se da ih menjamo, već ih negujemo i podržavamo.

Da li još neko od članova porodice pomaže u odgajanju dece?

- Naše divne bake i moja sestra su uvek bile uz nas. Deca su sada velika, ali kada su bili mali, njihova pomoć je bila nezamenljiva!

Svim roditeljima je potrebno zdravlje i zbog njih samih i radi potomstva. Koliko ste odgovorni po tom pitanju?

- Naravno, moramo se brinuti o sebi. Uvek postoje i neke loše navike, ali se trudimo da budu na minimumu, a u međuvremenu vežbamo i kvalitetno se hranimo.

Sigurno ste svesni da svi hvale vaš izgled. Osim onoga što je bog dao, imate li vremena i volje da još dugo dobro izgledate?

- Moj izgled je rezultat relativno redovne fizičke aktivnosti poslednjih 40 godina! I relativno urednog jelovnika. Poštujem zlatno pravilo 70-30. Sedamdeset odsto mojih navika, hrane, načina života je zdravo. A ovih 30 posto je zabavni deo.