Supruga Novaka Đokovića ispričala je da je postala svesna kako nije sva svoja kada joj dođe žuta minuta, ali da se trudi da zbog toga ne ispaštaju njihovi mališani Tara i Stefan.
Izreka da i bogati plaču često kod manje imućnih ljudi izaziva nevericu. Svaki građanin sa prosečnim primanjima misli da je u svetu bogatih i slavnih sve lakše, pa čak i ono što nema veze s novcem. Ipak, supruga najboljeg srpskog tenisera Novaka Đokovića, Jelena opisala je svoje nedoumice u roditeljstvu koje nisu ništa drugačije od onih koje ima svaki roditelj na ovoj planeti.
Ona priznaje da u odgajanju ćerke Tare i sina Stefana sumnja u svoje metode vaspitavanja kao i sav normalan svet.
- Mnoge od mojih svakodnevnih aktivnosti s decom postanu vrlo dramatične kada sam neispavana ili pod stresom. Pošto sam ja ta koja pravi izbore kako ću da idem kroz život, odlučila sam da pronađem način kako da ostanem dosledna svojim vrednostima i verovanjima čak i kada mi je lakše da krenem prečicom. Želim da budem svestan roditelj i da pomognem svojoj deci da budu autentična u svemu što rade - kaže Jelena, i priznaje da prepoznaje svoje mane u trenucima kada joj nešto fali:
- Pretvorim se u vrlo džangrizavu mamu kada sam neispavana. Nemam previše strpljenja i sve mi se čini ozbiljnije i dramatičnije nego što jeste. Reagujem bez ikakvog takta i na sitnice jer sve što posmatram oko sebe posmatram sa osećajem nedostatka - manjak sna, manjak energije, manjak strpljenja, ali i manjak ljubavi prema sebi.
Iako sebi mogu da priušte šta god požele, porodica Đoković u Monte Karlu živi sasvim skromno i ne voli da se rasipa bogatstvom.
Prema rečima supruge Novaka Đokovića, da bi postala bolja majka, ona je odlučila da menja sebe, a ne decu.
- Od kako sam počela da radim na sebi postala sam mnogo svesnija tih mojih žutih minuta, kada nisam baš sva svoja. Kada uvidim da sam se izgubila u umoru i brigama, lakše sebe vratim na put. Tada tražim pomoć i zamolim da me neko odmeni dok se ja nakratko odmorim i napunim baterije - kaže Jelena.
Đokovićeva je iskreno otkrila sve svoje mane, koje se trudi da promeni.
- Sve one ideale o roditeljstvu koje imam i po kojima želim da se vodim nekako potisnem u tim izazovnim momentima. Tada se pretvorim u osobu koja pokušava da koriguje i kažnjava svoju decu ukoliko ne slušaju, a ne da ih razume i poveže se s njima. U tim trenucima čak uhvatim sebe da sumnjam u ispravnost razmišljanja da nije dobro decu vaspitavati batinama kada su tako nemogući. Ali pravo pitanje je da li su oni nemogući, ili ja?! - otvoreno se pita Jelena, koja je u svom blogu dala savete mnogim roditeljima gde da potraže odgovore kako da postanu bolji, a pozivajući se na svoj primer:
- Često stupim u kontakt i sa piscima knjiga (kada je moguće) sa željom da produbim konverzaciju i razjasnim neke delove koji mi nisu najjasniji i koji me intrigiraju. Obratim se ljudima koji imaju više iskustva, idem na radionice, slušam potkaste, blogove, gledam videe na Jutjubu.
Mi smo deca koja odgajaju decu
Jelena kaže da svojim mališanima oprašta greške jer i ona greši:
- Da bismo mogli da budemo dobar roditelj našem detetu, moramo da prepoznamo prvo dete u sebi i da ga negujemo. Na neki način, mi smo deca koja odgajaju decu i moramo da radimo na tome da budemo svesni, prisutni i celi u toj ulozi. Kada počnete da radite na sebi, shvatite da ne postoji savršeno roditeljstvo. Prihvatite da niste savršeni i trudite se da budete prisutni i svesni. Prihvatite da i vi grešite, a samim tim postajete i tolerantniji na greške vašeg deteta.
