Brat Kejt Midlton progovorio o BORBI SA DEPRESIJOM: Krio sam od porodice!
Džejms Midlton (31), brat Kejt Midlton progovorio je o najtežim trenucima u životu kada se pre više od godinu dana borio sa velikom depresijom.
- Tokom dana bih se povukao i otišao na posao, a onda sam buljio u ekran računara sa naočarima spreman da radno vreme privedem kraju kako bih se ponovno mogao vratiti kući. Toliko sam se osećao inertno da nisam mogao odgovoriti na najjednostavniju poruku, pa nisam ni pokušavao da odgovaram na mejlove. Nisam mogao da komuniciram čak ni s onima koje najviše volim –svojom porodicom i prijateljima - ispričao je Džejms Midlton za Daily Mail svoju bitku s jednogodišnjom depresijom koju je uspeo da pobedi.
Iako je, kako sam kaže, blagosloven i živi privilegovano ova činjenica ga nije učinila imunim na depresiju.
- Pomalo je nezgodno opisati stanje u kojem sam se nalazio. Nije u pitanju tuga već o bolest koju bih nazvao rakom uma - objašnjava ističući kako se u tom životnom periodu osećao potpuno usamljeno, a ponekad je čak razmišljao i o suicidu.
- Jednoga dana sam odlučio da uzmem pse, sednem u auto i nikome ne kažem gde sam krenuo. Put me tada doveo do divljih delova Lake Dustricta koje sam voleo da posećujem kao dete - priseća se brat britanske miljenice.
U mestu Lake District u severozapadnoj Engleskoj Džejms je uspeo da smiri um uz duge šetnje po planinama.
- Danima pre puta napokon sam se suočio s činjenicom da moram ozbiljno da reagujem na ovakvo stanje i potražim pomoć, a upravo me to učinilo smirenijim. Znao sam da bi prihvatanjem pomoći dobio nadu.
Iako je zbog porodice bio dovoljno inspirisan da podeli svoju priču, o svojoj borbi s depresijom porodicu je odlučio da obavesti kasnije.
- Možda ćete se zapitati zašto svoje probleme nisam želeo odmah da priznam porodici, ali onima koji su vam najbliži najteže se obraćate. Nisam želeo da moji voljeni znaju u kakvoj se situaciji nalazim - priznaje.
Brat Kejt i Pipe Midlton takođe je otvoreno progovorio o svojim drugim borbama poput dijagnoze poremećaja pažnje (ADHD) i teškim oblikom disleksije s kojom se suočio kao dete.
Navedene prepreke, kako sam kaže, nisu ga usporavale u životu već su mu pomogle da bolje razume sebe. Na dijagnozu ADHD-a, gleda kao na dar jer ona objašnjava njegovu kreativnost i emocionalni intenzitet.
- To znači da dolazim do fantastičnih originalnih ideja, ali takođe objašnjava zašto sam imao poteškoća s pojedinostima vezanim za vođenje posla - objašnjava on.
U njegovom oporavku pomoglo mu je stvaranje listi stvari koje mora učiniti svakoga dana, njegovi psi, kao i propisani lekovi kako bi kontrolisao simptome poremećaja pažnje i koncentracije.