Zdravko Čolić progovorio O DETINJSTVU i zašto nije obeležavao Božić u svom domu

Pevač koji je ne samo zbog glasa već i zbog načina života bio i ostao omiljen među svim narodima bivše Jugoslavije priseća se kako je praznike slavio i otkriva kako se oni danas slave u njegovom domu uz suprugu Aleksandru i ćerke Unu i Laru.

Glasan smeh, bogata trpeza, skromni pokloni i porodica u toplom domu su slike koje Zdravko Čolić pamti kada se priseti svog detinjstva i obeležavanja svih praznika u Sarajevu, a te slike su sada realnost samo u drugom sastavu, dok Božić obeležava u Beogradu sa suprugom Aleksandrom i ćerkama Unom i Larom. S osmehom na licu pevač za “Blic” priznaje da se i danas iskreno raduje svim praznicima.

- Euforija praznika kod mene nije popustila s godinama. Bez obzira na to što sam mnoge dočekao na bini, u duši sam ih slavio kako dolikuje. Božić ima posebnu draž i u mom domu se slavi sa posebnim uživanjem. Kako za Novu godinu uglavnom putujemo zbog mojih nastupa, Božić je rezervisan za porodično okupljanje u našem domu. Supruga Aleksandra je tu stub porodice. Ona spremi raznovrsna jela, pa se svi okupimo za trpezom. To su trenuci koji vrede bogatstvo, uvek je tu puno smeha, priče i ljubavi. Praznici su prilika da se zaista opustim - kaže Zdravko, koji ćerkama želi preneti ljubav prema praznicima, tradiciji i običajima.

- Porodica je stub svega i to nije samo fraza. Odmalena su me učili da je snaga čoveka u ljubavi i poštovanju koje dobija i deli sa najbližima. Pamtim kako smo se okupljali u Trebinju, kod bake i deke dok nismo pošli u školu i dobijali poklone od rođaka, prijatelja i komšija. Drugačije je to vreme bilo, ljudi su bili bezbrižniji pa samim tim i otvoreniji jedni prema drugima. Dozivali su se preko ulice na kafu ili ručak, spavali jedni kod drugih, radovali se i tugovali zajedno. To se, nažalost, danas promenilo.

Zdravko se rado seća svog detinjstva i praznika koji su imali svečani ton. Danas voli da na velike praznike ode u crkvu i zapali sveću.

- Brzina života, neke nove obaveze i to što sam postao nisu me promenile u korenu. Ponosan sam na to što sam uspeo da sačuvam sebe onakvog kakav sam bio sa svim vrednostima koje su mi roditelji usadili. Prema praznicima imam odnos pun poštovanja i trudim se da ga prenesem na svoje ćerke. Ne presiram ih, samo ih usmeravam jer vera i ljubav su čovekova dva najveća prijatelja i bogat je samo onaj koji ih ima za saveznike - kaže pevač koji se priseća svog detinjstva.

- Bili smo veoma srećna porodica iako smo živeli od jedne plate, tatine. On je radio u državnoj službi pa nismo mogli obeležavati Božić u to vreme na način na koji se to danas radi, ali zato uvek smo sa radošću čekali mlekara iz sela kod kojih se praznik obeležavao sa svim običajima i koji nam je donosio uz mleko i božićne poklone.

Bez obzira na popularnost, Zdravko danas živi mirnim porodičnim životom, posvećen je suprug i otac, ta se uloga nikada nije dovodila u pitanje bez obzira na poslovne obaveze. Nije zaboravio dane detinjstva kada je živeo skromno, stoga stalno pomaže onima kojima je pomoć potrebna, ali ipak o tome ne voli da priča.

- Ne mogu da ne pomognem čoveku ako vidim da mogu. Volim ljude i negujem prijateljstva - kaže Čola, i obećava da će se u ovoj godini još više družiti sa publikom.

- Biće mnogo pesme, koncerata, još poneki spot i nadam se privatnih putovanja sa porodicom. Želje i ciljeve uvek imam, to je ono što čoveka čini živim.

Božić u domu Zdravka Čolića slavi se tradicionalno uz česnicu i mrsnu trpezu i ako se desi da nekada u to vreme budu na nekoj planini, uvek vodi računa o tome da se običaji ispoštuju:

- Godinama kovanicu su izvlačile ćerke, nekada mlađa, a nekada starija.

On kaže da voli sa ćerkama otići u crkvu i na Badnje veče paliti badnjak.