Seka Aleksić priznala je da se kao dete nije mnogo radovala praznicima, jer je već sa 14 godina počela da peva i zarađuje. Dok su njeni vršnjaci razmišljali o poklonima, ona je spremala repertoar za nastup.
- Bilo je trenutaka kada sam zbog toga bila tužna jer su moji vršnjaci slavili sa porodicama, dobijali poklone i verovali u Deda Mraza i Božić Batu. Nisam razmišljala o praznicima jer sam morala da zarađujem za sebe i porodicu. Radost mi je predstavljao dolazak tetki iz Beograda i iz Austrije, koje su nam donosile paketiće dok je mama spremala bogatu trpezu. Za Božić je na stolu moralo biti svega bez obzira na finansije, pa su to bili retki trenuci kada smo mogli da priuštimo malo lepšu hranu. Moja mama je odlična kuvarica i umela je da od malo sastojaka napravi bogatu trpezu. To su bili dani puni smeha, šale i pesme. Uveče sam često morala da odem na nastup.
Iako je iz porodice mešovite vere, nije je ni kao dete zbunjivalo to što se svi praznici i običaji uvek ispoštuju.
- Tako je, otac mi je pravoslavac, a majka muslimanka. Odgojena sam tako da poštujem obe vere, majka me je tome prva naučila i dala mi slobodu da sama odlučim da li ću otići u crkvu ili džamiju. U našoj se kući slavio i Božić i Bajram. Poštujem i volim sve vere ovog sveta jer kako god da se zovu, uče nas samo jedno: Da je bog ljubav.
Pevačica je zatim otkrila kako danas u svom domu sa suprugom Veljkom i sinom Jakovom obeležava praznike.
- Veljko je odgojen u domaćinskoj porodici, baš kao što je i moja porodica, uz tradiciju i običaje. Znate kako kažu, svako mesto ima svoje običaje, pa smo tako i nas dvoje doneli ponešto iz svog kraja. Praznici u našem domu su skup običaja iz našeg detinjstva. Dan pred Božić moj suprug donosi badnjak. Time se u dom unosi zdravlje, sreća i napredak. Uz badnjak, tu je i žito, da godina bude plodna, kao i slama jer se upravo na njoj rodio Isus. Sa zalaskom sunca, na Badnje veče, badnjak unosimo u kuću. Na našoj trpezi bude riba, pasulj prebranac, pogaču umesim bez kvasca, a tu su i orasi, suve šljive, badem, lešnici... Posle večere ostavim ponešto na stolu, ne sklonim sve, u duhu običaja ovog svetog dana.
Inače, Seka ne posti samo na Badnji dan, već ceo Božićni post.
- Više pridajem značaj toj duhovnoj strani posta dok ga većina svodi samo na konzumiranje određene hrane. Post za mene predstavlja put da u svojim dušama nađemo mir, da na dobro mislimo i da dobre stvari radimo, čime naučimo da tako treba da idemo kroz čitav život, a ne samo u danima posta.
Ona smatra da na estradi nije teško ostati dobar čovek i pridržavati se božjih načela.
- Nije bitno među kakvim svetom živite sve dok vi znate kuda koračate. Mnogo puta sam čitala knjige oca Tadeja i pridržavala se njegovih reči: 'Hteo čovek - ne hteo, mora da se moli za neprijatelje i za one koji nas ne vole, koji su opterećeni zlim mislima prema nama. Moramo da se molimo da im poželimo svako dobro jer hteli - ne hteli, oni moraju da se oslobode zla kada uvide da ne mogu da ostvare svoje planove. Što god više zla žele nama, Bog nam daje više dobra. Nama se vraća ono što mi želimo bližnjem.' Naučila sam da su zle misli poput virusa. Prosto uđu u krv i truju čoveka. Takve misli ga čine i slepim i nemim, ali i zlim! Teraju ga da čini loše.
Sin Jakov sada je već svesniji praznika i običaja. Kako Seka ističe, mališan se raduje kada su svi na okupu.
- Jakov je još uvek mali, ali se raduje praznicima jer smo svi skupa kod kuće i igramo se zajedno. Za njega praznici znače da čitav dan ima mamu i tatu na raspolaganju, da je sve podređeno smehu i zabavi. On je jedno razdragano dete koje uživa u svim ritualima koje obavljamo zajedno. Zajedno sa mnom dočekuje tatu dok unosi badnjak i aktivno učestvuje u lomljenju česnice, ali je mali da shvati šta koji običaj znači. Ponosna sam na to što mu više znači naša igra nego pokloni koje dobija. Sa rođenjem Jakova sve u mom životu, pa i praznici dobili su drugi smisao. Nisam jedna od onih posesivnih majki koje žele da njihova deca budu projekcija njihovih želja, meni je bitno da on izraste u dobrog i srećnog čoveka.
Seka se takođe veoma raduje praznicima danas, jer kao mala za to nije imala mnogo vremena.
- Neizmerno, još otkada sam upoznala Veljka. Uz njega sam naučila da zakočim i uzmem vreme za sebe, a samim tim da skupa slavimo praznike gde god da smo. Sa rođenjem Jakova sve je dobilo još radosniji i svečaniji ton. Nama je dom za Božić ispunjen ne samo dečjom grajom već i smehom naših porodica i prijatelja koji dolaze. Trudim se da održim taj praznični duh i da na bogatu gozbu pozovem sve drage ljude.
Evo kakve planove kuje za 2019. godinu:
- Volela bih samo da svi budemo zdravi, za ostalo ćemo lako. Radujem se novim susretima sa publikom, izazovima i koncertima. Uz pesmu je život lakši, bilo da stojite na sceni i pevate ili dok tog nekog slušate. Imam želje, ali ne i planove jer znate kako kažu: pravi planove da ti se Bog nasmeje.
