Rada Đurić: Plašim se da se NEĆU DOVOLJNO NAGLEDATI ĆERKE

Rada Đurić godinama je prepoznatljivo lice Javnog servisa Srbije i “Beogradske hronike”. Šarmantna, duhovita i neposredna, ova dama uspela je da se podvuče pod kožu mnogim gledaocima. Centar njenog sveta su svakako deca Vera i Despot. Vera je odlučila da svoj životni put nastavi u Americi, a Despot o tom odlasku razmišlja.

Kao roditelja sve je to pomalo plaši, priznaje voditeljka "Beogradske hronike" za "Scenu".

- I dalje se plašim svega pomalo. Ćerka mi je daleko. Plašim se da je se neću nagledati dovoljno, da nisam bila ili da neću biti pored nje onda kad sam joj najpotrebnija. Za sina se plašim da ostane, plašim se da i on ode, da se neće snaći u atmosferi za koju nije vaspitavan, ali i potajno verujem da će se snaći i da će umeti da slede svoju zvezdu na najbolji način.

Svoj privatan život trudili ste se da sačuvate samo za sebe. No danas je sve toliko dostupno, smeta li vam to?

- Smeta mi što se rasprodaja svega nameće kao sistem vrednosti. Dakle, vaš je izbor da mislite da se sve može kupiti i da svako može da postane popularan ne pitajući za cenu, ali ako se to nameće kao sistem vrednosti, onda to nije samo lični izbor pojedinaca. Ne zaboravimo da sistem vrednosti nije nešto što nam stiže sa druge planete. Nekad mi se čini da se namerno ništa ne čini, a ima prostora i moralo bi da se to zaustavi.

A post shared by OPTIKA VIDIKOVAC (@optikavidikovac) on Sep 17, 2017 at 7:02am PDT

Kažu da je razvod, posle smrti i gubitka posla, najteži životni udarac, vi ste kroz to prošli?

- I za sastanak i za rastanak je uvek potrebno dvoje. Ne volim rastanke.

Da li ste prestali da verujete ljudima?

- Nisam. I ne želim. Ne bih umela da živim bez te vere.

Godinama ste prepoznatljivo lice “Beogradske hronike”. Da li ste se zasitili?

- "Beogradska hronika" je napravljena tako da ne dosadi ni onima koji je rade, ni onima koji je gledaju. To je emisija koja se bavi raznim temama i dozvoljava mogućnost da se ozbiljno bavite važnim temama, ali i da se našalite, ugostite mađioničara ili gutače vatre na primer. A kada razmišljam o promeni, a razmišljam, promenila bih, ali ne samo format, kako vi kažete, već i samu profesiju.

A post shared by Bel Viso d.o.o. (@belvis0) on Apr 5, 2018 at 5:23am PDT

U moru emisija lakog sadržaja, kako vam polazi za rukom da budete svoji?

- Iskreno, ne mislim da je teško biti svoj, samo je mnogo lakše, često ugodnije i bezbrižnije biti nečiji. To je posebno moderno u poslednje vreme, verovatno i korisno posebno za one koji nam objašnjavaju da je to u stvari profesionalizam, a nije, i svi znaju da nije. RTS je još uvek mesto za ono u šta profesionalno verujem. Čini mi se da je proslava 60. rođendana došla u prvo vreme i tako u pravom trenutku podsetila i nas i gledaoce za šta služi televizija.

Mnoge vaše kolege su odlučile da napuste RTS i svoju karijeru nastave na komercijalnim TV. Imali ste i vi ponuda, šta je bio razlog da kažete ne?

- Verujem da je RTS važan i da kao i zemlja u kojoj živim zaslužuje i mora da bude bolje mesto za život. Verujem u Javni servis ali to ne isključuje i moj odlazak sa RTS-a. Trenutno o tome ne razmišljam.